Čupko gutač čudovišta – osmi deo

Strahinja je siroče. Niko ne želi da ga usvoji. Mora da ide kod čukunbabe koja živi sama u oronuloj kućici na periferiji. Baba Kreza, posle početne neverice, nudi Strahinji krevet njegovog pokojnog dede. Prva noć je bila zastrašujuća, jer su na sve strane iskrsavala čudovišta. Strahinja je zvao babu da mu pomogne. Sad zajedno tri noći nisu oka sklopili. Četvrtog dana baba predloži da aktiviraju pomoćnika iz njene mladosti, koga je dehidriranog sačuvala u teglici od instant-kafe. Kad je prah razmutila u čaši vode, desilo se čudo i na stolu je stajalo malo, meko nasmejano biće, koje je Strahinja nazvao Čupko. Te večeri je Strahinja mirno spavao, jer mu je Čupko bio na jastuku. Ujutru ga je našao pod ćebetom, ali nije bio isti. Progutao je čudovište i uvećao se. Strahinja je bio presećan što pomoćnik funkcioniše. Proveli su veseli dan na livadi, ali svemu dođe kraj. Stigla je nova noć. Čupko je svake večeri gutao nova čudovišta i postajao sve veći. Sad su mu oči već kao tanjiri za supu. I nije mogao da uđe natrag u kuću. Kad su ga nekako ugurali kroz vrata, Čupko je pao preko baba Kreze i ona je ostala da leži na podu. Strahinja se uplašio da je umrla. Kad je progledala, objasnila je Strahinji da on sam pravi čudovišta i da ako, voli Čupka, prestane to da radi, jer Čupko više ne sme da jede čudovišta i dalje da raste. Čupka su ugurali u podrum. Strahinja se budan borio u krevetu uspešno protiv straha, ali ga je san savladao i Čupko je progutao novo čudovište, od čega mu je bilo tesno. Zvao je Strahinju da mu pomogne, ali je on čvrsto spavao i nije ga čuo.

KRALJ ČUDOVIŠTA

Čupkov jecaj je ipak probudio Strahinju. Presekao se. Jao, šta je učinio! Naneo je bol svom prijatelju. Nikada to više neće ponoviti.

-Izvini, Čupko! Molim te, izvini! Jedini strah koji sada osećam je da ćeš se ti povrediti. Ništa drugo me ne može uplašiti.

-A ja?! – duboki glas ispod kreveta se javio.

-Ko si ti?

-Kralj čudovišta!!!

Ispod kreveta provirile su glave. Svaka je imala iskežene zube, jedno oko i krunu na glavi.

ć 8

-Ovog ću sam da pobedim, Čupko! Ne smeš da ga progutaš.

Zgrabio je dedin mač koji je visio na zidu kao ukras. I počeo je da seče glave. Baba Kreza mu je pritekla u pomoć. Štapom je dotukla jednu glavu Kralja čudovišta.

Potrajala je borba, ali na kraju su ležale glave svuda po sobi. Baba Kreza i Strahinja su brisali znoj sa čela.

-Baba, kako to da se ti ničega ne plašiš?

-Meni se već dogodilo sve čega sam se plašila, dete moje. Ali tvoj dolazak učinio je da opet imam brige i strahovanje za tebe i tvoj život. Ti si me, zapravo, vratio u život, a strah je deo života. Jedino ne valja kad počne da gospodari našim životom, kao ona tvoja čudovišta. Protiv toga se borimo sami i sa pomoćnicima. Ali, dosta je priče i borbe za noćas. Idemo na spavanje. Evo i Čupku je laknulo, malo je splasnuo, pa se i on uspavao. Čuješ ga kako hrče i kuća se trese. Laku noć neustrašivi Strahinja!

KRAJ

Piše i ilustruje: Ljiljana Jerinić, psiholog

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *