Home / Kafa sa tetkom / Kad anđeli postanu šifra
Kad anđeli postanu šifra

Kad anđeli postanu šifra

Uskoro počinje junska nervoza, vezana za kraj školske godine, i za polaganje prijemnih ispita. Uslediće saveti stručnjaka, što ja nisam, ali sam majka koja je prošle godine prošla kroz dva različita prijemna ispita, pa možda mogu da vam kažem ono što niko drugi neće.

Deca su nam, mahom, prestravljena. Tim ispitima plaše ih i država i nastavnici, a i deca, međusobno, dele strah i nervozu.

Naša uloga, kao roditelja, i ovde je da zaštitimo svoju decu. Šta su naučila, naučila su, šta su spremila, spremila su, obrazovanje je dug proces, i njegov rezultat se ne meri u jednom danu i na jednom ispitu.

Probala sam da svoje dete zaštitim od straha, iako sam se, priznajem, i sama plašila. Plašila sam se i kad je počela da vozi rolere, ali nisam vriskala:“Stani! Nemoj! Pašćeš!“ već sam je ohrabrivala:“Odlično! Samo napred!“ Gledala je u mene, onako, širom otvorenih očiju, kao što je gledala i pred prijemni. Videla je, možda, strah, ali nije se osećala nezaštićeno i usamljeno na točkovima koji se mrdaju.

To je bio samo jedan (ili dva, ili tri) dan u životu koji će dugo trajati, i koji će imati svoje uspone i padove.

Taj jedan dan, zapravo, ne znači ništa. I ako rezultat ne bude željen, možda je cilj na drugom mestu, koje ni sami ne vidimo.

Nije najveći problem pasti – problem je ne želeti da ustaneš i da se boriš dalje, iako su ti kolena krvava.

Katarina Milićević

Katarina Milićević

Kad se spremila za matursko veče to više nije bila moja beba, čiji miris još uvek osećam. Otišla je na svoju prvu veliku zabavu, ja sam ronzala, sve mi bilo krivo, gde odoše sve te godine, i kad ono malecko biće postade baš ta devojka.

Tako sam se osećala i kad je krenula na sve te ispite: moje dete je divno, i vredno, i uplašeno, hoće li ta komisija umeti sve to da vidi? Komisija gleda samo brojeve. Za nju je moje dete šifra. Za mene je ona miris duše, onaj mir koji sam osetila kad sam je, tek rođenu, stavila na grudi.

Mogu da se naljutim na nju, mogu da je grdim i kritkujem, ali kad je teško, kad je svi drugi gledaju kao broj, moje je da je mazim i zaštitim.

Od sveta koji će uvek biti nepravedan. Kao i sistem.

Autor: Katarina Milićević

Foto: mondokids.it

5 comments

  1. Divan pocetak dana.. Bravo Katarina..

  2. Prosla to o cemu pricas..vise puta..prijemni za osnovnu muzicku..pa za srednju muzicku..pa mature..pa prijemni za fakultet.pa prvi ispit,..pa svaki sledeci ispit…stigli do apsolventa….pa dva puta uspesno polozeni petodelni prijemni za fdu, a onda s oba puta dete bude ispod crte, jer taamo upis nema veze sa detetovom sposobnostima, nego sa nekim drugim stvarima…upravo moje mladje uporno dete po treci put sprema taj prijemni..ne znam kome je gore, nama ili njemu… i svaki put kad su obojica sve to prolazili, i svi mi u kuci smo bili sa njima…

    • Pametnije vam je da odustanete od FDU – i kad bi ga završio (bez obzira na odsek koji bi upisao) – imao bi tek onda pravih, životnih problema – da dođe do posla i do bilo kakve zarade. Možete nastaviti u tom smeru, jedino ako imate neki drugi izvor prihoda, koji će mu omogućiti da normalno živi, ali ne od svoje eventualne profesije. (Kao npr. Braca Petković… od nasleđene poslastičarnice)

  3. Dobrila, to je nama roditeljima jasno, ali on ide glavom kroz zid, kao što već mladi znaju i umeju…pokušava na odseku za snimanje i dizajn zvuka, ali očito je da tamo nije ništa bolje nego na bilo kom drugom odseku, jer takvo carstvo nepotizma i korupciije koje tamo vlada, još nigde videla nisam..
    .

  4. Svaki put me odusevis sa svojim tekstovima…
    Pisi ih malo cesce!!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*