Čupko gutač čudovišta – peti deo

Strahinja je siroče. Niko ne želi da ga usvoji. Mora da ide kod čukunbabe koja živi sama u oronuloj kućici na periferiji. Baba Kreza, posle početne neverice, nudi Strahinji krevet njegovog pokojnog dede. Prva noć je bila zastrašujuća, jer su na sve strane iskrsavala čudovišta. Strahinja je zvao babu da mu pomogne. Sad zajedno tri noći nisu oka sklopili. Četvrtog dana baba predloži da aktiviraju pomoćnika iz njene mladosti, koga je dehidriranog sačuvala u teglici od instant-kafe. Kad je prah razmutila u čaši vode, desilo se čudo i na stolu je stajalo malo, meko nasmejano biće, koje je Strahinja nazvao Čupko. Kako neko tako minijaturan može da pomogne u borbi sa čudovištima?

ČUPKO RASTE

Te večeri Strahinja je stavio Čupka na jastuk kraj svoje glave. Da li zato što mu je pomoćnik ulivao poverenje ili samo zato što je bio jako umoran, te Strahinja je zaspao.

Ujutru je prvo pogledom potražio Čupka. Ali nije ga bilo na jastuku. Skočio je preplašen. U dnu kreveta bilo je odignuto ćebe. Hej, pa tu je Čupko…ili neki njegov rođak, jer je bio troduplo veći.

-Ja sam to, Čupko. Samo sam noćas morao da progutam jedno čudovište iz onog ugla. Zato sam se ugojio i porastao.

Strahinja je tapšao od radosti. Gotovo je sa čudovištima. Gotovo je, gotovo! Pomoćnik je počeo da funkcioniše. Sada može mirno da se igra.

Izašli su zajedno na livadu, valjali se, smejali. U daljini se čuo pisak lokomotive.

-Šta je to? – pitao je Čupko – Da nije neko čudovište da ga pojedem?

-Neee, – smejao se Strahinja, – to je voz.

-Kako izgleda, hoću da ga vidim.

čč

Strahinja ga je podigao na ramena. Čupku se dopalo.

-Nosi me tako Strahinja, molim te.

Livadom je trčalo neko čudno stvorenje, dlakavo na vrhu, sa telom deteta i bosim nogama. Prislonivši nos na prozorsko staklo, devojčica iz susedstva uporno je pokušavala da pogodi šta je to. Strahinja joj je namignuo i ona se nasmejala.

Toliko je bilo zabavno da se Strahinja nije mogao da seti kada je tako uživao, kao danas sa svojim prijateljem-pomoćnikom. Želeo je da se dan ne završi. To je nemoguće i opet je stigla još jedna noć.

Nastavak sledećeg ponedeljka

Piše i ilustruje: Ljiljana Jerinić, psiholog

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *