Home / Saveti koje niste tražili / „Čupko gudač čudovišta“ – drugi deo
„Čupko gudač čudovišta“ – drugi deo

„Čupko gudač čudovišta“ – drugi deo

Strahinja je siroče. Niko ne želi da ga usvoji. Mora da ide kod čukunbabe koja živi sama u oronuloj kućici na periferiji. Da li će ona da ga prihvati?

KOD BABA KREZE

Stajao je pred razvaljenom kapijom sam. Rođaci su ga dovezli, ali nisu mogli da se dogovore ko će da ga preda baba Krezi. Zaključili su da će se Strahinja sam snaći, te su brže-bolje nestali.

Dim iz odžaka je nisko padao. Gušio je, a ni kuća se nije dobro videla. Samo kamene stepenice. Grozničavo je razmišljao gde bi mogao da ode, kada je počela da kaplje kiša. Ipak će morati da uđe. Stisnuo je pesnice i zakucao na vrata koja nisu odavno bila farbana. Niko se nije javio. Uhvatio je bravu i vrata su se otvorila. Nije bilo zaključano.

-Dobar dan. Ima li koga? – glasno je govorio da se ohrabri.

Ništa se nije čulo. Zapahnuo ga je neki teški miris, zbog koga je morao da prinese ruku nosu. U prostoriji je bilo mračno, jer umesto stakla na prozoru je karton presvučen kesom. Svetlost je dolazila od vatre koja je pucketala u šporetu. Stajao je na ulazu trljajući oči. Kada se privikao na mrak, ugledao je jednu priliku kraj šporeta: baba Kreza!!!

-Ko je to? – javila se.

-Ja, Strahinja.

čupko 1

-Koji Strahinja?

-Tvoj čukununuk.

-Šta reče, dete? Zadremam, a ono ni manje ni više nego čukununuk dođe. `Ajde, brže reci šta ti treba, nemoj tu da izmišljaš gluposti!

-Ja ne lažem, – naljuti se Strahinja – niko me neće, a roditelji su mi poginuli. Ostavili su me da kod tebe živim. Kažu da si mi ti najbliži rod.

-Priđi, ne vidim dobro.

Čvornovate ruke dugih noktiju pipale su Strahinju po glavi, licu i telu.

-Crno dete, vidiš gde ja živim. Ništa ne radim, čekam samo da smrt dođe po mene. Izgleda da me ni ona neće.

-Ja ću ti pomoći, bako. Donosiću ti drva, čistiću, praću, kuvaću. Nemam gde da odem, a napolju pada kiša, – rasplakao se Strahinja zarivši glavu u babine skute.

-De, de…tako veliki dečak, a plače. Ima tamo u uglu krevet pokojnog dede, neka bude sada tvoj.

Nastavak sledećeg ponedeljka

Piše i ilustruje: Ljiljana Jerinić, psiholog

 

 

 

2 comments

  1. Baba Kreza je trebalo da bude Baba Roga, ali nekako deca nisu bila spremna za taj „manevar“, pa smo je već na početku pretvorili u saveznika. Baba Roga, ma kako odraslima to izgleda glupo, potrebno je da se „desenzibiliše“, „pobedi“, jer je ona simbol svih budućih strahova koje osećamo tokom života. Baba Roga je Tanatos, sama smrt! Sada više ni odraslima ne izgleda bezazleno, zar ne?

  2. Bajkovito, ne ukida nadu.
    Podseća me na bajku Braće Grimm: „Baba Hole“, ukojoj se pomoć staroj duši, koja na prvi pogled prestravljuje – nagrađuje srećom i blagostanjem 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*