Home / Saveti koje niste tražili / Šarmantni manipulator i prereaktivni entuzijasta
Šarmantni manipulator i prereaktivni entuzijasta

Šarmantni manipulator i prereaktivni entuzijasta

Kombinacije tipova ličnosti najbolje ćemo razumeti, ako uočimo koji se nesvesni mehanizmi nalaze u softveru svakog tipa pojedinačno. Da vidimo kako su se formirali i kada, jer je jasno da je odbrambena funkcija ta koja je dovela do  promene strukture ličnosti. Šta je okolina zahtevala, a šta su deca odlučila kako da “problem” reše?

Šarmantni manipulator je adaptacija ličnosti koja se formira rano, do godinu i po dana života. Formiraju je roditelji koji uspešno  pogađaju detetove potrebe, tako da dete postane pasivno, jer misli da je dovoljno da se javi potreba, da će je svi „pročitati“ odmah, pa ne nauči način kako da traži nešto.  Naravno, kad-tad roditelji ili ne pogode šta detetu treba, ili ne žele da mu ispune želju, ili jednostavno nisu fizički tu. Dete pogrešno zaključuje da  je napušteno, da se roditelji „igraju“ sa njim trikova, naljuti se i donese odluku da nikada neće više biti u takvoj situaciji. Jedan od načina izbegavanja  da se bude prevaren je  da dete prvo nadigra roditelja. „Ti ne brineš o meni, e ni ja neću da brinem o tebi, čak sam van tvog dometa, a ti si u opasnosti“, razmišlja dete. Nažalost takav obrazac u kontaktima nastavi ceo život da se koristi, stalno se trudeći da se izmanipuliše, prevari i nadigra svako,  jer  nikada nikome ne možeš  verovati. Manipulator se izvešti u tome te dobija  bitku sve lakše kroz život, zaista nadigra svakoga, ali izbugi rat, jer ni sa kim ne ostvari suštinski kontakt. Tužno, zapravo, iako se dešava kroz dramu i uz veliko uzbuđenje. Ni otvorena agresivnost nije isključena, jer bes kod manipulatora zamenjuje (reketira) svaku emociju.

Prereaktivnog  entuzijastu su formirali roditelji  suprotnog pola u vreme Edipovog/Elektrinog kompleksa oko šeste godine, očekujući  da ih dete usrećuje. Dete tako povezuje svoje ugađanje roditeljima sa ljubavlju: „Sve dok mogu da te usrećim, ja vredim i ti ćeš me voleti“.  Analogno tome je i: „Ti si nesrećan, znači ja ne vredim, jer ne mogu da te usrećim!“ I kasnije u životu entuzijaste ulaze u sve intimne relacije sa pogodbenom rečenicom: “Ako usrećim, vredim”. Svaki put se frustriraju, ukoliko okolina nije zadovoljna, jer misle da je njihova obaveza da obezbede sreću.  Pri tome nemaju emotivni prekidač, te sve doživljavaju i izvode na maksimumu, prereaktivno.

ljiljana-jerinic

Ljiljana Jerinić

Kombinacija ova dva tipa ličnosti daje dramatičnu osobu, koja voli da privlači pažnju. Muškarci  su “Kraljevi zabave”,  eksperti za proslave, umrežavanja i sve komunikacjske veštine. Svačiji  su prijatelji, veseli, smeju se, zbijaju šale, ali zapravo nisu ni sa kim bliski. Komuniciraju lako, ali veštački, jer su u strahu od moguće intimnosti. Imaju smisla za humor i za nežnost i kod žena ne igraju na kartu primitivnog magnetizma, jer nisu seksi, nego se oslanjaju na svoje socoijalne veštine. Obično ih žene prvo zavole, pa eventualno ih i požele, za razliku od “Loših momaka” koje žele, a tek posle možda ih i zavole. Skloni su osvetama i to planiraju vešto, kao  i svaku socijalnu akciju.

Žene ovakvog profila su visoko energizirane, kao da su „uključene u struju“, zavodnički nastrojene i  vrlo osvetoljubive. Mogli bismo ih nazvati „sirenama“ ili „vampirkama“, pošto privlače muškarce da bi ih uništile.  Poznate su i kao žene sa “sindromom  crne udovice“, jer manipulišu svojim atributima da bi zavele, ali zapravo ne žele nikakvo zbližavanje, ni  intimnost. Film “Poslednja analiza” (Final Analysis sa Ričardom Girom I Kim Bejsindžer) daje jasni portret . U filmu žena zavodi  muškarca, navodeći ga da počini  zločin, a onda ga prevari i pobegne sa novcem.

Iako žele da budu u centru pažnje, oba pola ovog profila panično se plaše bliskosti. Odlični su za rad u pozorištu, jer tu mogu upravo da dobiju  pažnju na sigurnoj udaljenosti, što je za njih ideal! Javne ličnosti često imaju ovu kombinaciju tipova ličnosti. Mnoge rok zvezde, kao Mik Džeger i Madona, su odlični primeri.

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog

Foto: telegraph.co.uk

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*