Home / Kafa sa tetkom / „Neću na maskenbal“ – iz zbirke „Priče za laku noć“
„Neću na maskenbal“ –  iz zbirke „Priče za laku noć“

„Neću na maskenbal“ – iz zbirke „Priče za laku noć“

Leptirica Nađa je bila rodjena za muziku i ples. Još dok je bila novorođenče tapšala bi čim bi čula zvuke muzike. Kad i ne bi bilo muzike spolja, kao da je u njenoj glavi neprekidno sviralo, mahala bi krilima, cupkala nožicama i pevušila.

Najviše je volela da pleše na mesečini posle pljuska, jer bi se tada ogledala u baricama, a srebrni odsjaj mesečine davao je utisak čarolije.

Danju je glasno smišljala stihove:

-Raširi oblake, ubrzaj korake… Sunce bi se pomaljalo i Nađu je pratila njena senka. – jao, Nađa nema oči! – uplašila se pokazujući na senku.

-Pa senke nemaju oči, samo naš lik u ogledalu – kaže Ljiša.

-Dobro je, već  sam pomislila da mi je Baba Roga ukrala oči.

Svake godine družina je proslavljaja dolazak leta. Tada je najkraća noć, a najduži dan. Organizovali su maskenbal, ali je bilo tajna u šta će ko da se maskira. Nađi je ovo bio prvi maskenbal, te je mama pitala kakvu masku želi.

-Biću Baba Roga.

-Jesi sigurna?

-Da.

-Dobro – kaže mama – da vidimo šta nam treba: crna kapa, crna haljina, crne cipele, crni prah za krila.

Srećom sve je moglo da se pronadje u kući, te je mama lako napravila kostim. Okačila ga je na čiviluk. Nađa je ugledala kostim i počela da vrišti:

-Jao, mama, došla je Baba Roga, upomoć!

-Pa, to je samo tvoj kostim za maskenbal koji sutra treba da obučeš.

-Neću to da oblačim! Neću ni da idem na taj glupi maskenbal!

-Dobro, dobro – mama je sklonila kostim i uzela Nađu u naručje. – Šta je bilo, milo moje zlato? Pa to je samo zabava na kojoj se deca vesele i plešu uz muziku. A ti voliš ples, zar ne?

-A šta ako ja stvarno postanem Baba Roga kada ovo obučem? Ako više ne mogu da budem leptirica? – Nađa je razrogačenih očiju gledala mamu.

-Sunce moje, ti si uvek moja dobra vila i nikada nećeš postati veštica – govorila je mama dok joj je mrsila kovrdžavu kosu.

-Mama, ja bih da se onda maskiram u dobru vilu. Možeš li da mi napraviš takav kostim?

-Naravno, ne brini. Idi ti da spavaš, sutra će te čekati spreman kostim.

I zaista, mama je celu noć šila Nađi vazdušastu haljinu i krunu i napravila joj je čarobni štapić.

Cela družina je sa radošću otkrivala ko se krije iza koje maske.

-Eno, Ksenija je Pipi Duga Čarapa. Nebojša je gusar…ohoho..vidi Vukašina klovna…ha.ha.

m2

I bez Nađinog čarobnog štapića, maskenbal je bio čaroban. Igrali su se JEDAN SAT NE PROLAZI; VEŠTICA NE DOLAZI, ali je Nađa i ovde odbila da bude veštica. Što je sigurno, sigurno je.

I slikali su se tako maskirani. Evo, ovde su mi negde sve slike, ali ne mogu sada da ih tražim, jer je vreme za spavanje, kasno je.

LAKU NOĆ.

Piše: Ljiljana Jerinić, psiholog

4 comments

  1. Ovo je poslednja priča iz zbirke “Priča za laku noć“. Svaki junak je predstavio svoju „nećitis“ priču. Leptirica Nađa neće da se maskira, jer misli da ne može ponovo da bude ono što je bila pre maskiranja. Kod dece je isprepletano njihovo Ja sa svetom i prirodom, nema jasnih granica. Realno i fantazmatično se prepliću i nekada je to izvor prijatnih, a nekad zastrašujućih doživljaja. Ceo opus „Pričograd“ nema pretenzija da pokaže moje literarne sposobnosti, nego da skrene pažnju roditeljima, koje su to sindromi koje treba da uoče kod svojih predškolaca. Hteli to da priznaju ili ne, roditelji oblikuju i emocionalne skriptove svoje dece, njihov oklop karaktera, koji će im odrediti ceo život, delujući kao nesvesna matrica iz najdubljih slojeva. Zadatak svih koji brinu o deci je da osveste svoju ulogu.
    Od sledećeg ponedeljka, bavićemo se razvojnim strahovima – „zverinjakom strahova“. Od uspešnog zbrinjavanja noćnih strahova, zavisi potencijal za kasnije eventualne poremećaje. „Čvor“ nerešenog dečjeg straha kada se potisne ima tendenciju da uz malu količinu energije prelazi u ego sa velikom silinom i da pravi raznovrsne smetnje.
    Čitajte deci prave priče za uspavljivanje, provodite vreme uz uzglavlje, osluškujte artikulaciju njihovog fantazmičnog sveta i zajedničkim snagama „rešavajte“ sve razvojne probleme. Ograničeno vreme ste u toj ulozi roditelja-čarobnjaka. Kada dete krene da se osamostaljuje i samo će vas osloboditi vrativši vam sve lične aktivnosti, za koje nemate vremena u ovom periodu. Kad imate predškolsko dete budite svesno oblikujući roditelj i negujući i strukturirajući.

  2. Mojoj deci se jako svidjaju ove pricice, gde može da se kupi ova knjiga?

  3. ne još, ali se nadam da će uskoro moći 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*