Home / Kafa sa tetkom / “Neću da se rodim na tavanu” iz zbirke “Priče za laku noć”
“Neću da se rodim na tavanu” iz zbirke “Priče za laku noć”

“Neću da se rodim na tavanu” iz zbirke “Priče za laku noć”

Čika Vasko je uvek imao po jednu mačku koja bi ukrašavala njegov prozor lepše od saksije sa cvećem. Jedna od najspretnijih je bila riđe-bela maca sa zelenim očima koju je zvao Mica.

Bila je vrsna penjačica, sad na trešnji, sad na krovu, sad na ogradi. I vešta lovica. Gušteri, miševi, vrapci su dopunjavali njen obrok. Ponekad je nestajala po nekoliko dana. Čika Vasko je tada tugovao. Kad bi se vratila, Mica se umiljavala oko njegovih nogu, a u krilu je prela uvukavši kandže. I on joj je sve opraštao.

To jutro čika Vaska je probudilo mjaukanje. Znao je da je poziv u pomoć. Brzo se obukao i izašao napolje. Ugledao je Micu kako stoji na ivici krova kuće. Začudio se zašto traži pomoć, kad bi u ovakvim situacijama lako skoknula na krov obližnje šupe. Uzeo  je merdevine i sneo je pažljivo. Našao je kartonsku kutiju i nežno je položio. Zagledao je da nije negde povređena. A onda je shvatio da počinje porođaj. Mica je na svet donela prekrasno tigrasto mače sa zelenim očima. Sad je bilo jasno zašto je tražila pomoć:  nije htela da se omaci na tavanu, a plašila se da će u skoku da povredi mače. Mače su nazvali Vukašin.

pričograd 1

-I postao je pravi nestaško, – Nebojša je dodao.

-Eureka, – Ljiši je sinulo- hajde da napravimo izložbu vaših crteža. Svako neka nacrta svoju porodicu.

-Ali ja ne znam da crtam, -Vukašin se zabrinuo – ti mi Ljišo nacrtaj.

-Uh, volim da crtam, ali nikada to ne radim po tuđim crtežima. Svako zna i može da nauči da crta, samo mora da vežba. Evo, vidi zajedno ćemo da crtamo mamu, ja na svom, a ti na svom papiru. Mama ima okruglu glavu. Evo, crtamo krug ovako….vidi, vidi, kako umeš Vukašine, mili moj. A na glavi imamo dva oka, dva kružića, evo ovde. Bravo, bravo….

Kada je završio crtež, Vukašin je bio ponosan. Veliki pano je stavljen na sred dvorišta gde su slike zalepili. Prava izložba. Prolaznici su zastajali da je pogledaju, a deca su objašnjavala koga su crtala.

-Ja bih da odigramo i jednu igru. Ko će TAPŠA, LAPŠA? – pitala je Ksenija.

-Bolje ĐAVO S NEBA I ŠARENA JAJA. Ja sam đavo, – viče Vukašin.

-Ne moraš ni da glumiš, ti i jesi đavolak – Nebojša ga zadirkuje.

Nije prošlo puno vremena da je Vukašin postao vešti slikar. Posebno mu se dopalo crtanje na kompjuteru. Znate čime je crtao? Pa, mišem. Ali neću sada o tome. Vreme je da se spava.

LAKU NOĆ.

Piše: Ljiljana Jerinić, psiholog

One comment

  1. Crtež – kod dece se slobodan, kreativan i personalizovan odnos prema spoznaji realnosti operacionalizuje kroz igru, govor i crtanje. Zato je crtež odlično dijagnostičko sredstvo. Florens Gudinaf je standardizovala test „nacrtaj čoveka“ za predškolsku decu. Koristi se i kao projektivna tehnika. Nažalost, tokom školovanja postoji pad likovnog izraza, te malo njih nastavlja tako da se izražava u odraslom dobu. Većina crteža (i dece i odraslih) ima neki unutrašnji dinamički princip, ali on ne mora biti duboko nesvesne, ni skrivene prirode, te ne mora da svedoči o afektivnim, ili bilo kakvim teškoćama autora. Novije metodologije ne prejudiciraju patologiju, već su otvorenije prema svim pravcima analize. Interesantan je razvoj art terapije u smislu lečenja, ali i mentalne higijene.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*