Home / Kafa sa tetkom / “Neću da imam tufne” iz zbirke “Priče za laku noć”
“Neću da imam tufne” iz zbirke “Priče za laku noć”

“Neću da imam tufne” iz zbirke “Priče za laku noć”

Sonja je bila prava bubamara  crvenih krila sa crnim tufnama. Samo što nije volela te „crne mrlje“, kako ih je zvala. Zamišljala je pred spavanje kako se budi i crvena krila joj se presijavaju na suncu, kao da su od rubina. A ko je još video rubin sa tufnama? Ih, bar da su bile zelene ili žute tufne, možda bi lepo izgledale. Ovako kako bude rasla, rašće i ta „oštećenja crvene boje“, možda će i cela biti crna, jaoooo!

Kada je otkrila ovu „manu“, Sonja je prvo neutešno plakala. Medjutim, plakanje nije pomoglo, te je prestala da plače. Potpuno. Samo je često bila ljuta. Kada bi za vreme užine drugari legli na sto, Sonja bi vrisnula: „Zabranjeno je držati laktove na stolu!“ – tresnula bi snažno nogom o pod. Sve tufne su se zatresle, ali nisu poispadale.

Ona je bila bistrica i lako je rešavala sve zadatke. Ali, ako neki zadatak nije iz prvog pokušaja mogla da reši, silno bi pobesnela. Mahala bi krilima, nogama i rukama, ali tufne su i dalje bile tu.

Zbog grubosti je nekada išla u kaznu, što je značilo da mora da stane iza trešnje, dalje od drugara. Ona to nije bila u stanju da podnese. Napravila bi scenu.

-Nisi ti moja majka! Neću! Ništa mi ne možeš, ti grozna ženo! – vikala bi na Ljišu, ali bi otišla. Trljala bi krilima o stablo trešnje, ali su tufne uporno stajale na svom mestu, čak su se i pojačale od trljanja.tufne

Ljiša je bila zabrinuta, Sonja ljuta, a ostala deca zbunjena.

Jednog dana Sonja je sletela na kovrdžavi list trešnje, koji je otpao i smestio se izmedju dve vlati trave. Sunce se više nije nalazilo u zenitu. Zraci su padali pod oštrim uglom, povremeno okrznuvši oblak, od čega bi se on užario. Vrana je kružila oko trešnje. Okretala je glavu čas na jednu, pa na drugu stranu i svojim staklastim očima nešto tražila. Tada je baš jedan zrak sunca učinio da crvena boja sa Sonjinih krila zasija kao rubin. To je privuklo vranin pogled, te se ustremila ka tom dragulju. Iako je ostala bez daha, Sonja je smogla snage da sklizne u crni tunel izmedju stabljika trave. Crne tufne su se stopile sa senkom, ali crvena boja je izdajnički sijala. Vranin kljun je bio nadomak Sonje, kada je mačak Vukašin skočio i preplašio je. Vrana je prhnula, zakreštavši. Mačak je samo nogom uspeo da pritisne pero iz vraninog repa, ali je ona odletela na krov kuće.

Svi su pritrčali da uteše Sonju.

-Vidim da su ti crne tufne sada vredele više od crvenih – reče joj mišica Ksenija.

-Bolje bi bilo da sam cela crna – zaplakala je Sonja od straha šta je moglo da se desi.

-Dobro je , mila moja, sve je dobro – Ljiša je uzela Sonju u naručje i nežno je ljuljuškala. –Samo se ti isplači, sve će biti dobro, milice moja.

-Drugari, Sonja bi mogla da bude Anđelka kad već plače. Ja ću biti sestrica. Ko je princ, a ko veštica? – Nađa bi da se igra.

Brzo su se dogovorili i zapevali NA KAMEN SELA ANĐELKA.

A ti, bubamarice moja, da li te je nekada spasla neka tvoja mana? Mene jeste više puta, ali sada neću više da pričam o tome. Brzo na spavanje. Noć je da se spava.

LAKU NOĆ.

Piše: Ljiljana Jerinić, psiholog

One comment

  1. «Бес никада није безразложан, али је ретко од користи» још је Бенџамин Френклин рекао.На предшколском узрасту познат је назив за дечје нападе беса- temper tantrum . Није необично да двогодишњаци имају овакво понашање. Ако нису пажљиво збринути, јављају се и касније као реакција на фрустрације, или начин да се изрази било каква узнемиреност, или губитак контроле над осећањима. Више је разлога зашто дете није нашло алтернативно понашање. Једно од битних је и то да је дете на прву појаву тантрума добијало жељено, па зашто би тражило друго понашање, када је ово ефикасно? Како избећи нападе беса? Како се понашати када до њега дође? Ако се може избећи ситуација у којој се гради напад. Старије дете подстицати да речима изрази узнемиреност. Одрасли мора испољити одлучност и сигурност. Али, ако до напада дође, онда је дете тренутно ван утешења и логике.Умирујуће речи су тада потребне, мада није важно шта се изговара, него којим тоном. Основни је захтев родитеља да сачува мирноћу пре, за и после напада. Дете обезбедити само да не може да повреди себе или друге, одстранити публику. Кад изађе из напада, потребна му је утеха и разговор, посебно ако је силина осећања препала дете. У овој фази необично је важно речима да искаже осећања, али и да саслуша објашњења. Никако не заборавити да ће дете учврстити такав начин понашања, ако добије жељено, јер напад беса је својеврсна провокација.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*