Nana protiv nadimanja, bolova, nervoze…

Nana je zbog svojih terapeutskih svojstava i arome bila cenjena još u drevna vremena. Po legendi, ime je dobila po lepoj nimfi Minti koju je Persefona, ljubomorna Plutonova supruga, pretvorila u biljku a miris joj je poklonio Jupiter kao izraz ljubavi.

Stari Grci i Rimljani su u svadbene vence koje su neveste nosile na glavi uplitali i stabljike nane a rimskim vojnicima je bilo zabranjeno da je konzumiraju jer se verovalo da ima afrodizijačke moći, morali su da budu posvećeni ratovanju a ne ljubavnim avanturama. Iz istih razloga, mladenci su pred prvu bračnu noć žvakali listove nane, sve do spavaće sobe.

Listove nane starii narodi stavljali su i u vodu u kojoj su se kupali i spravljali su lekovit napitak od maslinovog ulja i listova ove biljke koje su držali na suncu mesec dana a nakon toga koristili za lečenje prehlada, stomačnih bolova, protiv nadimanja i nervoze.

Danas više niko ne konzimira nanu jer veruje da je afrodizijak, ali se širom sveta koristi protiv bolova u stomaku, nadimanja, i kao umirujuće sredstvo. Ima široku upotrebu u slučajevima mučnine, povraćanja, nadimanja, umora, glavobolje, nesanice, nervoze, probavnih smetnji, čak i protiv zubobolje.

Zbog svojih antiseptičkih svojstava, često se koristi za lake infekcije sluzokože umesto antibiotika a zbog mentola je dobra i za bronhitis kao i za sve bolesti koje se tiču disajnih organa.

Etersko ulje nane, ali u veoma malim količinama, se koristi za masažu protiv glavobolje i reumatksih bolova.

Nana se danas koristi kao dodatak slanim i slatkim jelima, pićima, zbog svoje jake, osvežavajuće arome mnogo se koristi tokom letnjih meseci.

Pošto se u mnogim zemljama sveta tradicionalno nudi gostima, kao što mi nudimo kafu, smatra se pićem dobrodošlice.

U davna vremena, listove nane su postavljali svuda po kući, služila je kao mirisni osveživač prostorija i ormara, onako kako mi danas koristimo industrijske osveživače.

FreeDitigalPhotos.net

Komercijalna proizvodnja nane počela je u 18. veku, danas postoji preko 600 vrsta ove biljke. Uspeva u zemljama sa umerenom klimom ali ako je temperature previše nista gubi svoj intenzivan miris. Ako sami da sačuvate listove ove biljke za čaj ili dodatak jelima, sušite je na tamnom mestu koje ima dobru ventilaciju, odnosno negde gde cirkuliše vazduh a kada je osušite čuvajte je u zatvorenoj posudi i zaštićenu od svetlosti.

Ukoliko niste znali, prstohvat mlevene nane dodat pasulju na kraju kuvanja, sprečiće nadimanje zbog kojeg nam ovo omiljeno srpsko jelo često presedne.

One comment

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *