Home / Kafa sa tetkom / “Neću da idem od tebe mama” iz zbirke “Priče za laku noć”
“Neću da idem od tebe mama” iz zbirke “Priče za laku noć”

“Neću da idem od tebe mama” iz zbirke “Priče za laku noć”

Pužić Marko nije silazio sa maminih ledja tako dugo da je mislio da i ne treba da silazi. Mama je znala da će morati da ga gurne u svet.

-Markić, sutra ćemo da idemo da upoznaš ko živi uz trešnju- rekla je odlučnim glasom.

-Neću da upoznajem nikoga. Ti si mi dovoljna – pobunio se.

-Tako govoriš zato što nikoga nisi sreo. Zašto bi to novo bilo neprijatno?

-Zato što me niko ne voli.

-Kako to znaš? Daj im priliku da te zavole, a i ti njih. Videćeš biće zabavno. Sad na spavanje, jer je najbolje biti odmoran za nove susrete.

Mama se uvukla u svoju kućicu, a Markić je ostavio rogove napolju. Strašne misli nisu mu dale da sklopi oči. Šta ako njega i mamu pregazi džin? Ili oduva tornado?….a…a…ako je taj novi prijatelj veštica….joj!

-Mama, ne mogu da spavam – zaplakao je.

-De, de…nećemo se još rastužiti. Evo, otpevaću ti uspavanku, a ti pokušaj da misliš na nešto lepo. Buji mi paji, čedo moje draaaago….- mamin umilni glas i umor učinili su svoje, te je utonuo u san.

Jutro je bilo sunčano. Markić je voleo jutra, jer nije bilo grejanja u njegovoj kućici. Preko noći bi se rashladila, pa mu je sunčeva svetlost prijala.

-Pravi dan za avanturu- radosno će mama.

Markić se samo namrštio. Trebalo je da pređu tri ljudska koraka, što je za puža daleko. Mama se već zadihala, kada se začuo topot, tapšanje, cijukanje, graja – zvuci koji su pužiću bili zastrašujući. Zapušio je uši i zažmurio, nadajući se da će tako sve nestati. Mama se nije zaustavljala. Kada se usudio da otvori oči, šta je ugledao?

Mišica Ksenija, bubamara Sonja, leptirica Nađa i mačak Vukašin stajali su na livadi u krugu i tapšali, dok je vrapčić Nebojša skakutao u sredini na jednoj nožici. Igrali su se SKAČE VRABAC U KOLU; POGODITE KOGA VOLI…

-O, neko nam stiže u posetu – keruša je prišla mami i Markiću .-Ja sam Ljiša, a ti?

-Marko-tanušnim glasom će pužić.

-Hoćeš da nam se pridružiš? Baš nam treba još jedan igrač.

Mišica mu je pružila ruku i Markić je sišao sa maminih ledja. Hej, pa trava je tako meka! Pritrčale su i leptirica Nadja i bubamara Sonja. Svi su bili nasmejani. I mili.

-A gde su vam mame? – pitao ih je Markić.

-Šta će nam mame? Ovo je naš raj. Roditelji  su hteli sa nama da se igraju, ali mi ih ne primamo- složila se cela družina.

Ne treba ni da vam kažem da je pužić Marko postao stalni član ove vesele družine. Šta su svaki dan radili u dvorištu, neću sada da pričam. Moramo svi na spavanje.

LAKU NOĆ!

Piše: Ljiljana Jerinić, psiholog

One comment

  1. Po rođenju dete nije sposobno za samostalan život, te ga majka uključuje u svoje granice Ja (Ega). Prava koža se zamenjuje psihološkom kožom, koju još zovemo simbiotička opna. Do šestog meseca, dete se ne veže za majku, te je moguće i zameniti bezbolno. Međutim posle šestog meseca, odvajanje od majke je i detetu traumatično. Simbioza majka-dete je pozitivna (prijatnost pri prisutnosti) i negativna (neprijatnost pri odustvovanju). Ali, iako je brod najsigurniji u luci, nije za to pravljen, te se majka i dete moraju odvajati.
    Dete odraste kada je sposobno za samostalan život. Cilj roditelja je da podstiču osamostaljivanje. Prva simbioza traje do detetove treće godine, kada treba da se napravi prva separacija i uđe u novi simbiotički oblik, sekundarnu simbiozu. koja traje do polaska u školu. U tom periodu u život deteta se uvode i drugi ljudi, a ne samo majka-otac. dete neće spontano da uđe u novu fazu, mora se „gurnuti“. Ako postoji problem kod uvođenja deteta u kolektiv, jasno je da treba prvo „terapeutisati“ roditelja, jer je on taj koji ulazi u patološku simbiozu. On ne zna da se odvoji od deteta.
    Ova kratka priča, jednostavnim jezikom objašnjava i deci i roditeljima da je trenutak (na predškolskom uzrastu) da se deo dana provodi odvojeno i da je to normalno i prijatno za obe strane.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*