Home / Kafa sa tetkom / Uzroci ludila
Uzroci ludila

Uzroci ludila

Hodočašćenje po čekaonicama bolnica čoveku svakako pomuti razum i utiče na zdravo rasuđivanje. Figurativno rečeno, može ga dovesti do ludila. U prošlosti su doktori svojim metodama lečenja zaista dovodili pacijente do ludila. Francuski psihijatar Žan – Etjen Eskirol je u 19. veku objavio i spisak najčešćih uzroka ludila:

Neumereno puštanje krvi (u jednom periodu su odgovori na sve boljke bili puštanje krvi i klistiranje – poželjno je bilo klistirati se bar tri puta nedeljno u svrhu očuvanja zdravlja), masturbacija (pored toga što suši kičmu, vodi i u ludilo. Postojala su i pomagala kako bi ljudima bilo lakše da se uzdrže od ovih opasnih aktivnosti), lekovi prepuni žive kojima su lečili obolele od sifilisa, ceđenje bubuljica, operacija hemoroida, ljubavni jadi, menstruacija, porođaj (u srednjem veku je ženama pred porođaj bila obavezna poslednja ispovest jer je bila veća verovatnoća da se sa njega neće vratiti nego verovatnoća za srećan ishod), starost – jer je današnja uobičajena staračka zaboravnost u 19. veku bio signal za zatvaranje u ludnicu.

Evo i par primera popularnih metoda lečenja svakakvih bolesti u ono vreme:

Verovalo se da je žablja sluz izvrstan lek za kašalj i uopšte grlobolju. Doktor bi pacijentu u to ime u usta smestio žabu na neodređen vremenski period. Tretman bi bio gotov onda kada bi ga doktor proglasio završenim, a bog će znati po kojim li je kriterijumima dolazio do toga da je pacijent izlečen.

Foto: oddee.com

Tretman slomljene kosti je današnjim doktorima rutinska stvar, međutim, nekada je to bio povod da pacijent pobenavi, što bi mu i bilo preporučljivo, jer je izbor anestetika bio sužen, a doktori su smatrali da je za obe strane bolje da pacijent pregura operaciju zanesvešćen od boli, bez pomoći anestetika. „Anestetici“ su bili alkohol, stavljanje leda na mesto preloma ili hipnoza, tako da su doktori bili u pravu što su se oslanjali na to da će pacijent kraj operacije dočekati  u nesvesnom stanju.

Foto: media-cache-ec2.pinterest.com

Jedan duži period su hit među pomagalima bili štapovi od čelika ili mesinga za koje je njihova „izumiteljka“ tvrdila da izvlače „otrovne električne tečnosti koje su uzrok patnji i bolova“. Srećom, primena nije bila bolna, bilo je potrebno samo ih trljati duž bolnog mesta. Čak je I Džordž Vašington naseo i lečio se time. Ideja o otrovima koji kolaju našim krvotokom je uvek bila prisutna. Postojala su i klešta kojima bi se uštinuo komad kože, pa bi se onda zašio i ostavio da se puni gnojem, čime se telo navodno rešavalo uzročnika bolesti.

Foto: cdn.edu-search.com

Najviše pažnje privlači metoda lečenja „histerije“ kod žena. Ukoliko ste u 19. veku patile od umora, nervoze, imale prevelike seksualne apetite ili pak odsustvo tih apetita, „odgovarale“ mužu i raspravljale se sa njim i uopšte imale sklonosti ka takvom bezobraznom ponašanju, to bi bio siguran znak da bolujete od histerije. To se lečilo masažom karlice i stimulacijom genitalija u svrhu postizanja „histeričnog napada“, što će reći orgazma. I to sve u doktorskoj ordinaciji, jer su jedino oni bili kvalifikovani za takve radnje.

Kada bi najzad prošli kroz sve metode lečenja, ljudi bi najčešće zaista mogli da navuku masku koja je tada bila namenjena mentalno poremećenim osobama. Međutim, ko kaže da je samo jedna strana u odnosu doktor – pacijent ugrožena? Vilijam Čezlden, doktor kralja Džordža II je bio poznati hirurg. Proslavilo ga je umeće u operaciji vađenja kamena iz bešike – pod njegovom rukom bi u toku operacije umrlo samo 50% pacijenata, što je bilo revolucionarno. Taj doktor je imao prave traume od hirurških zahvata koje je izvodio, tolike da se u toku njih onesvešćivao. Na nogama je mogao da izdrži tri minuta operacije, posle čega bi prepustio operaciju božjem proviđenju, pa je zbog toga uposlio pomoćnika koji bi ga upozoravao na minutažu, kako bi predupredio gubitak svesti.

Autor: Tamara Gligorijević

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*