Home / Kafa sa tetkom / Prezreli, nezreli i prezreni
Prezreli, nezreli i prezreni

Prezreli, nezreli i prezreni

Stalno nam prete kako ćemo svi mi Srbi jednom moći da se skupimo pod jednim jedinim stablom šljive. Ako nas ne dokrajiči uranijum iz devedesetih, ta će nam šljiva sigurno doći glave – jer hoćemo uši da odgrizemo jedni drugima i u ovolikoj Srbiji. Plaše nas svakodnevno belom kugom, pa oni slabiji duhom  popuštaju pod pritiskom i rađaju naslednike naslednicima koji još ni pošten posao nisu našli, o stanu ne vredi ni razmišljati. Onda se tri generacije glože pod tom jednom šljivom gajeći svakakve primisli prema svojim bližnjima. I taman se rešiš prve generacije, u čijoj si se šljivi i skućio, podmladak ti doveo svoj podmladak pa sad oni čekaju tvoj red – da i oni malo odmore dušu. Hoćemo li se ikada živi odmoriti jedni od drugih?

Gloženje smo izneli i van svojih šljivarnika. Ne podnosimo starce koji su eto baš sad našli da pomole nos i mrdnu iz svoje višegeneracijske košnice – baš sada kada smo uvaženi MI krenuli svojim poslom, svakako bitnijim od njihovog. Zauzimaju nam mesta u autobusu – najdraži su mi oni koji, kada se povede priča o ustupanju mesta tim starcima, isfrkću već svima poznatu recitaciju „Ako je mogao da dotrči do autobusa, jesi ga video molim te kako je trčao, može i da stoji. JA sam, za razliku od njega, isceđen od umora“. Da nas sluša neko sa strane pomislio bi da su nam starci maratonci, a čiča pored njih stoji polumrtav. Kada najzad završimo sa tom mučnom vožnjom i lišimo se prisustva čiče, zaputimo se ka tom važnom mestu svojim važnim poslom, stanemo u red (ovo je Srbija, za sve postoji red), a za petama nam opet čiča. Ne d’o mu bog da nas onako ćorav priupita da mu pomognemo da popuni priznanicu i time nam da povod da izlijemo svu žuč koju skupljamo još od autobusa. Dobro, čičama nije mesto na javnim površinama, pa makar izašli do pošte da plate račune za stan koji dele sa nama i donesu par grančica sa pijace da se okrepimo posle izlivanja žuči. Na javnim površinama su, pored čiča, nepoželjna i deca, u paketu sa majkama. Ima li stresnije situacije od one kada si primoran da deliš vazduh sa detetom i čičom, istovremeno? Naročito kada su i dete i čiča nevaspitani (Eee, u moje vreme nije bilo tako, zvizneš ga jednom pa da vidiš kako se umiri. Ovo danas sve razmaženo). Inače, ako mama posluša savet, i zvizne dete, uz opšte zgražanje dobije i pretnju o prijavi nadležnoj službi, pa ti budi pametan. Maltretiraju nemajke koje daju veštačko mleko deci, a maltretiraju i majke koje gladnom detetu daju prirodno mleko – na javnoj površini. Opšte je poznata činjenica da golotinja u žena postaje vulgarna i uopšte odvratna onda kada rode dete. Do tog trenutka ćemo njeno obnaživanje i pokazivanje grudi pozdravljati, ili makar prezrivo ignorisati. Svi znamo onu pričicu o deki kome su se tresle ruke pa je završio u ćošku sa drvenim priborom, da ne razbija lepe tanjire i ne prosipa hranu – pa je onda unuk počeo da delje činiju svom ocu u amanet kad ostari. Ili onu kada je deka kao bezvredni fikus sedeo u kući na teret svima, dok jedne godine ljudi nisu imali šta da poseju, pa je deka rekao svom sinu da na tavanu ima zalihe semena, i tako spasio i sina i selo od gladi. Zar treba potegnuti za zalihama tih staraca samo onda kada nama nešto treba, i biti uljudan prema njima samo onda kada se setimo da nećemo večno biti mladi i prpošni?

Foto: creativeartworksblog

Zašto sam vam uopšte ovo ispričala? Zato što sam juče jako žurila kroz grad – obično se vučem kao puž, što me, moram priznati, nikada nije dovelo u neprijatnost, valjda zato što je neoprostivo vući se samo kada si mator – i tako u žurbi nisam baš gledala oko sebe, sve dok mi u vidno polje nije ušao štap i unezvereni čiča. Uglavnom, upala sam čoveku u rutu, pa je počeo da se praćaka u pokušajima da mi oslobodi put. Onda je tako unezveren počeo da mi se izvinjava što je mator, i što mi je takav mator, spor i nekoordinisan upao u lični prostor. Hoću da pitam, otkad je zločin biti star?

Autor: Tamara Gligorijević

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*