Home / Kafa sa tetkom / Nostalgična zanimanja
Nostalgična zanimanja
Foto: farsettiarte.it

Nostalgična zanimanja

Živimo u vremenu kada savremeni Solomoni Gilsovi i Džoevi Gardžeriji zatvaraju svoje male zanatske radnje ili se mučno dugo ljuljuškaju na ivici ponora da najzad tresnu tako da se rastave na hiljadu komada. Samo što je dobrodušni Dikens njima ipak podario srećan kraj – pitanje je ko će od nas na kraju balade dobiti svoju Betsi Trotvud ili gospodina Braunloa da nas dočekaju bose, promrzle i bez ćoravog dinara i izbave nas od bede i rmbačenja za minimalnu naknadu. Ti se tipovi – mislim na Solomona i Džoa – iz jednog prosečnog života odjednom nalaze na dnu lanca ishrane kapitalističkog poretka, sa  perspektivom da tonu samo u još veću bedu. Dugačak uvod, znam, a povod je više nego prozaičan – naime, nemam gde da zamenim fleknice na cipelama. Jedini obućar u mojoj široj okolini je zatvorio svoju radnju. Sasvim razumljivo kada se uzme u obzir da cipele možeš da kupiš za hiljadarku u “Metrou” (nećemo sada o kvalitetu), a od par fleknica mesečno se ne živi.

Industrijska proizvodnja je odavno gurnula u zapećak i upropastila nebrojeno mnogo zanimanja. Recimo, čoveka koji hvata žice na čarapama. Ko se još seća toga, ha? Zamisli vreme kada nisi mogao da uđeš u “DM” i kupiš nove čarape, nego si te jedne čuvao kao oko u glavi. Da i ne pominjem na kakvoj su ceni bile čarape sa šavom. Žene su farbale cele noge u tamniju nijansu i imale spravu za precizno iscrtavanje šava pa su se takve šepurile gradom, misleći da su obmanule jedna drugu, i pravile se da ne primećuju na sebi i konkurenciji iz aviona primetne nacrtane čarape.

Foto: war44.com

Pa onda grnčari – ko se još bavi time kad kod kineza takođe za hiljadarku kupiš posudica koliko ti duša hoće? Ne računamo tu razvedene Amerikanke jer, sudeći po filmovima i serijama, nakon propalog braka, prvi korak iole osveštene žene ka isceljenju je kurs grnčarstva. Grnčarstvo međutim, pored toga što daje grnčariju, daje i uvid u istorijsko nasleđe, pa je pod pokroviteljstvom države organizovana i radionica za učenje ovog zanata, a negde sam pročitala da se prijavio samo jedan zainteresovani učesnik. Zatim sapundžije, oni izgleda prolaze kroz renesansu jer je pun fejsbuk uglavnom devojaka koje pokušavaju da pokrenu sopstveni sapundžijski biznis. A kako li su se ljudi ujutro budili bez telefona i budilnika? Tako što bi zaposlili neku noćobdiju koja bi u dogovoreno vreme prošetala ispod njihovih prozora i iz slamčice ispaljivala sasušeni grašak (usput, postoji li više iko ko navija pravi budilnik, a ne onaj na telefonu?).

Foto: tumblr.com

Pa onda presvlačenje dugmadi – vaskrslo na fejsbuku, pa ko ima želju da presvuče svoju dugmad tamo može naći presvlačitelja, ili čak kupiti mašinicu i izigravati sam svog majstora. Bombondžije su takođe iščezle – osim jednog – ako govorimo o Beogradu, koji odoleva zubu vremena. Kad smo već kod ića i pića, postojale su i sodadžije na koje mi je jedina asocijacija klaker koji je bio izvrstan diuretik ako mene pitate. Sakadžije su ordinirale gradovima i raznosile vodu, a u Beogradu su donosili vodu sa česama po gradu ali i sa Save i Dunava. Taman kada sam zaustila da kažem da nema više ni mlekadžija, setila sam se da je, kada sam bila mala, mojoj baki iz unutrašnjosti mlekarica na biciklu svako jutro donosila flašu mleka. Biće da je već tada promet bio slab čim je ona mogla da obavlja posao biciklom.

Nostalgija = nóstos (prošlost) + álgos (bol). Da li treba da nas boli što danas, umesto da obilazimo hiljadu i jednu zanatsku prodavnicu da bismo obavili kupovinu dnevnih potrepština, samo ušetamo u prodavnicu gde su na jednom mestu postrojeni mesar, pekar, voćar, rafovi sa mlečnim proizvodima, rafovi sa odećom, obućom i svime što bi nam moglo zatrebati i kupiti sve što nam treba bez optrčavanja pola grada? Ili bi možda, kada bismo imali svoju mlekaricu, bili sigurni da nam u jutarnju dozu mleka nije podmetnula i dozu aflatoksina?

Autor Tamara Gligorijević

Foto u zaglavlju: farsettiarte.it

One comment

  1. бака.штрумпф

    ја сам за сигурну и проверену домаћу радиност 😉

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*