irrazional-mente.net

Mnogo me voli, ali, eto, nekad mu pukne film

Danima sam na raznim forumima, prvenstveno onima za žene, istraživala postove devojaka, koje su se žalile (ovaj glagol „žalile“ je moje tumačenje, neke od njih se nisu žalile) na batine koje su dobile od svojih momaka.

Na jedan post u kome devojka, uzgred, žaleći se da joj čita poruke sa mobilnog, da insistira da ima njenu šifru od fejsa, ili da ga nema uopšte, pa napomene da je tukao, udario, prebio, išamarao… na jedan takav post dođe bar deset onih koje joj kažu, beži, zaboravi ga, ne, to se ne dešava.

Ona ga opravdava, te „ja sam ga izazvala“, ili „i ja sam luda, a i on ludak, mnogo me voli, a ja ga brzo iznerviram“, te „prestaće on, samo da ja prestanem da ga provociram“, „mnogo je dobar, i mnogo me voli, ali, eto, nekad mu pukne film“.

Jednu momak tuče, ali ona misli da je zaslužila.

Drugu tuče, ona je svesna da to nije u redu, ali ga voli, i on se divno ispriča sa njenom mamom, koja i njoj kaže da „ima pogan jezik, i da mnogo izaziva“.

Treću ne tuče, ali je ostavio posle šest godina zabavljanja sa obrazloženjem da „nema dovoljno dobru guzu, on voli brazilske“. Ona redovno vežba, šest godina, ali nikako da dođe do brazilskog dupeta, i zbog toga je on godinama omalovažava, a što je više maltretira, to ona više sati provodi u teretani. Na kraju je ostavio, sms porukom, i ona je sad očajna. Ne zato što je provela šest godina sa skotom, nego zato što je postala svesna da nikada neće imati brazilsko dupe, koje se njemu dopada.

Foto: lettera43.it

Koliko sam pratila, a rekoh, nisam malo vremena potrošila, imaju između 20 i 26 godina, završavaju fakultete, ili jesu, ali nemaju posao.

Oni im ne dozvoljavaju da rade, jer „rade samo kurve, i po kancalerijama se svi ubijaju od seksa“.

Srbija, Evropa, 21. vek, doba Interneta, sve informacije sa njega pokupljene.

Devojke koje su izabrale da budu žrtve, i koje ne vide nikakav problem u tome. Naprotiv, osećaju se krive „zbog dugačkog jezika“ ili „nemanja brazilskog dupeta“. Pristaju na poniženje, ne prepoznaju maltretiranje, opravdavaju nasilje. Nemaju nikakvu podršku porodice, nemaju prijatelje, ni drugarice („nije mu se sviđalo moje društvo“), žive čekajući dan kad će on „da se smiri“. I kad je ostavi, ona ga moli da se vrati, „jer ga mnogo voli.“

Istraživala sam, sa namerom da citiram, i imam prikupljene silne stranice ispovesti, ali sam odustala od citiranja, jer prostom pretragom može se lako doći do foruma, i prepoznavanja, a ja ne želim da neko dodatno, zbog mog teksta, trpi maltretiranje.

Katarina Milićević

Počela sam da strepim od crnih hronika, sve plašeći se da ću prepoznati neku od devojaka čiju sam priču čitala. Kao žrtvu.

Zato me ne čude istraživanja o stavovima mladih prema nasilju. Oni žive nasilje, njih od malih nogu uče da se batinama vaspitava, da moraš da budeš dobar/ili dobra po merilu jačeg, jer ćeš, u suprotnom, biti fizički kažnjen. Stvarnim nasiljem se smatra samo ono koje dođe do bolnice, ili crne hronike. A tad je, zapravo, prekasno. Za sve.

PS. Sve priče koje sam navela su stvarne priče devojaka, objavljenih tokom poslednjih nekoliko meseci na raznim forumima. Preformulisala sam ih, i koristila druge rečeničke konstrukcije, da bih smanjila rizik od prepoznavanja.

Autor: Katarina Milićević

Foto u zaglavlju: irrazional-mente.net

 

4 comments

  1. Cak i kada pokusas da iz toga izadjes nema izlaza ako nemas mnogo para ili „jaka ledja“ jer policija je mahom nezainteresovana, pravosudje sporo i bolecivo prema njegovim suzama kada kaze da je voli i da je to bila najveca greska… i da… o kako se kaje. Opstinski centri za socijalni rad po pravilu nemocni ili lenji, a onda se oni posle svega zajedno vrate kuci, jer je ona uglavnom na to primorana zbog dece ili deteta, i vrata se zatvore… Pogadjate sta se onda desi. Samo svaki sledeci put on je sve perfidniji jer ima vise iskustva sa zakonom i njegovim rupama. Poznato? Isuvise zar ne…?

  2. Nasilje u porodici je korak dalje. Ja sam se zadržala na nasilju u vezama, koje je, iz mnogo razloga, lakše prekinuti. I o devojkama, koje još uvek imaju šansu da se ne vežu za nasilnika. Ovde je sve moguće prekinuti, pre policije, suda, deljenja dece i imovine.

  3. Ako je Vasa poruka stigla na barem jednu pravu adresu- smatrajte to uspehom. Mada, smatram da je ovo opomena za citavo drustvo i ukazivanje na sistem vrednosti u kome su nase zene zarobljene i u 21. veku. Zelim Vam puno uspeha.

  4. Mislim, da bilo kakav vid nasilja u porodici ili u vezi treba sankcionisati, isti momenat prekinuti i nedozvoliti da se bilo kada i kako ponovi taj događaj. Samo žrtva može reći ne, a popuštanje je kobno, a ono volim te, pa te maltretiram i tučem to je velika laž, ako neko nekoga voli, na bilo kakav drugi način će mu objasniti i oprostiti, razgovorom, molbom , izvinjenjem,a batinama nikako.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *