FreeDigitalPhotos.net

Kreativna sanjalica

Četvtri tip adaptacije ličnosti nalazi se na donjoj desnoj strani matrice. To su oni pojedinci koji uživaju u samoći i komunikaciji jedan na jedan, a u rešavanju problema i socijalnoj interakciji radije čekaju da drugi naprave prvi korak nego što će samo da se pokrenu na akciju. Nazivamo ih kreativne sanjalice ili šizoidna adaptacija ličnosti.

Pojedinci sa adaptacijom kreativne sanjalice su veoma ljubazni, brižni, podržavajući i prijatni za okolinu. Obično preferiraju samoću i vole da rade sami. Veoma su kreativni mislioci sa elementima umetničke ličnosti. Mnogi pisci, pesnici, umetnici, dramarturzi i pronalazači su imali ovu adaptaciju. Takođe mogu da budu posvećeni religiji, nauci i filozofiji.

Uživaju u intimnosti i komunikaciji jedan na jedan gde mogu da prodru u suštinu. Obično izgledaju rezervisano, a u suštini su samo stidljivi, osetljivi i pokušavaju da se zaštite.

Jedna od najvećih teškoća kreativnih sanjalica je često upadanje u svet snova i pasivnosti umesto aktivnog razmišljanja i rešavanja problema. Više vole da žive u svom svetu fantazija, nego da budu u interakciji sa drugima. Njihovo odrastanje obeležano je haosom i preokupiranošću roditelja sopstvenim životom u kome često zapostavljaju decu, tako da su naučili da se povlače sa strane, da podržavaju druge, ali da ne vide svoje potrebe. Budući da su bili emotivno odbačeni, morali su da nauče da budu jaki.

Ljubica Rašković

Sa svetom komuniciraju kroz ponašanje, jer tu investiraju najviše energije, a to je pasivno povlačenje. Ako neko želi da ostvari efektivnu komunikaciju sa nima morao bi da ih izbaci iz pasivnosti i usmeri njihovo ponašanje u aktivnost. Deo ličnosti koji moraju da integrišu sa drugim delovima ličnosti je mišljenje – što predstavlja zonu promene. Budući da su kreativni mislioci, potrebno je da prođe dosta vremena sanjarenja umesto da usmere misli na akciju. Kada to urade doćiće i do promene u njihovim osećanjima. Ako ipak pokušate da delujete direktno na njihova osećanja, naćićete se u zamci, jer to je oblast gde oni imaju najveće mehanizme odbrane.

Poruke koje su dobijali u detinjstvu da bi bili OK su da Budu jaki, odnosno da ne pokazuju osećanja i potrebe. Možemo da kažemo da ova adaptacija liči na prave stoike, koji kritikuju sebe kada imaju svoje potrebe. To je zadatak koji moraju da nače kako bi se osećali dobro i zdravo.

Autor: Ljubica Rašković – pedagog, psiholog

 

 

One comment

  1. Moja prica 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *