Home / Porodica i zdravlje / GMO protiv prirode
GMO protiv prirode

GMO protiv prirode

Par godina unazad priča se o genetski modifikovanim namirnicama za ljudsku ishranu ali zadnjih par meseci vode se oštre polemike koliko je ova hrana bezbedna, odnosno opasna po ljudsko zdravlje.  Većini ljudi je nejasno šta je GMO, kao što većina ne zna da mi u ishrani već koristimo genetski modifikovane proizvode, ili direktno ili indirektno, kao što su proizvodi napravljeni od mesa stoke koja je hranjena  genetski modifikovanom stočnom hranom. Ako krenete u neku potragu za informacijama, naićićete na more nerazumljivih za i protiv, sve do toga da naš zakon nije regulisao da genetski modifikovane namirnice moraju biti označene što bi svakome od nas olakšao kupovinu, odnosno odluku da li nešto da konzumiramo ili ne. No, ovo nisu uradile ni mnoge druge zemlje, u onima koje jesu, isto se vešto izbegava ili se manipuliše dozvoljenim količinama GM sastojaka. Dakle, ni ne sumnjamo u čemu se sve nalaze genetski modifikovani proizvodi. Uvoznici  se bore da se GMO ozvaniči dok se zagovornici zdrave ishrane, sa druge strane, bore i apeluju da se GMO protera kao jedan od najvećih neprijatelja ljudi.

Kako još uvek nije utvrđeno ono što proizvođači tvrde, da su GM namirnice bezbedne za zdravlje ljudi, mnoge zemlje su zabranile upotrebu ovih namirnica deci do tri godine, ali skoro da je nemoguće to iskontrolisati.

Da ne ulazimo previše u istorijat GMO-a, najjednostavnije rečeno GMO su  biljke u kojima je DNK izmenjen genetskim inženjeringom. Od polovine devedesetig godina pa na ovamo, zasađeni su milioni i milioni transgenih biljaka, prosto rečeno – biljaka sa izmešanim genima biljaka i biljaka, biljaka i živih organizama (bakterijama) koje prirodnim putem nikako ne bi nastale i nekontrolisano se razmnožavaju jer se njihov polen širi kao i kod svih ostalih biljaka pa je u nekim zemljama zabranjena sadnja GMO semena na otvorenim poljima. Stručnjaci kažu da je šteta koja je učinjena kukuruzu i soji možda nepopravljiva.

Foto: greenfoodie.com.au

Ljudi se vekovima bave ukrštanjem biljaka i životinja I tu nema ničeg spornog kada se radi o istim vrstama, GMO znači da je došlo do ukrštanja raznih vrsta, a to je već neprirodno.

Kakve posledice GMO ostavlja na zdravlje ljudi ne može se pouzdano tvrditi, mnoge kompanije su stavile zabranu na istpitivanje svojih proizvoda što je skoro za neverovati, tvrdeći da još niko nema problema sa zdravljem zbog ovakvog načina proizvodnje hrane, niti da je dokazano da eventualno može doći do nekih težih posledica, ali imajući u vidu da je GMO tek desetak godina u široj primeni, to je premalo vremena da bi moglo da se tvrdi da je bezopasno po ljudsko zdravlje.

Ispitivanja koja su vršena na miševima koji su hranjeni genetski modifikovanim proizvodima pokazala su da su imali problema sa funkcionisanjem mozga, jetrom, testisima, imunim sistemom i da su se kod njih ubrzano razvijale kancerogene ćelije.

Kad krenete u kupovinu, skoro da je nemoguće da niste u korpu stavili nešto što sadrži GM proizvode, kažu da je takođe skoro nemoguće naći proizvode od soje koja nije genetski modifikovana a mi je još uvek svrstavamo u zdrave namirnice.

Proizvodi od kukuruza su takođe opasni, u nekim zemljama apeluju da nikako ne treba kupovati kokice koje se spremaju u mikrotalasnoj rerni ali ovaj apel nije ništa kada se zna da se kukuruzni skrob koristi u proizvodnji slatkiša, da ga ima u sokovima, čak i u sladoledu.

Foto: lucapautasso.files.wordpress.com

Biljna ulja su takođe uglavnom napravljena od genetski modifikovanih biljaka, hidrogenizovane biljne masti se nalaze u slatkišima, recimo čokoladi, pecivima, dakle, nemoguće je da znate kroz koji proizvod ste uneli u sebe nešto od GM sastojaka.

Ako znamo da se stoka hrani GM proizvodima za stočnu ishranu, onda je sve što jedemo a što je životinjskog porekla, od mesa do jaja, zajedno sa mlekom koje je ovih dana glavna tema u Srbiji zbog aflatoksina, za nas genetski modifikovana hrana.

Razliku između običnog i GM proizvoda ne možemo videti, kada kupujemo nešto kao što su jagode, ne znamo da li se radi o prirodnim ili genetski modifikovanim, isto je kao kada je paradajz u pitanju ili neka druga namirnica, sve izgleda isto, prirodno.

Genetski inženjering za cilj ima neke stvari koje vam se ne mogu učiniti opasnim po ljudsko zdravlje, da poveća proizvodnju, učini biljke otpornijim na štetočine a životinje na bolesti, da smanji ili poveća veličinu, poveća nutritivne karakteristike (!), poboljša ukus, smanji prirodne alergene, ali sve to što rade proizvođači GMO je potpuno neprirodno.

Foto: ecowatch.com

Evropske zemlje su mnogo rigoriznije od američkih kada je GMO u pitanju ali istraživanja su pokazala da se u Evropi GMO sastojci nalaze u preko 60 odsto namirnica.

Iza GMO, mogli bismo da kažemo, stoji isključivo profit a ne ono što proizvođači govore, u prilog tome zanimljiv je podatak da je Monsanto, kompanija koja je najveći proizvođač genetski modifikovanog semena, proizvela seme za “sterilne” biljke, one se ne mogu prirodno razmnožavati zbog čega proizvođači svake godine moraju od njih da kupuju novo seme.

Stručnjaci kažu da je još uvek manje GMO namirnica nego onih drugih, ali kada krenete na neku od gradskih tržnica i od tezge do tezge pitate odakle je ono što želite da kupite a neko od prodavaca vam se pohvali da je uvozno, a mi smo nekako skloni tome da više cenimo uvozne proizvode nego domaće, možete računati da su krompir, paradajz, patlidžan, tikvice, kukuruz, soja, dinja, karfiol, zelena salata, šargarepa, jagode, pomorandže… genetski modifikovani.

Kako mnogi kažu, genetski inženjering, kada su stvari za ljudsku ishranu u pitanju, je glumljenje boga, ili koga/čega god što je dovelo do stvaranja svega što postoji na svetu, previše opasna igra sa prirodom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*