Home / Porodica i zdravlje / Besame Mucho – o nasilju iz ugla nasilnika
Besame Mucho – o nasilju iz ugla nasilnika

Besame Mucho – o nasilju iz ugla nasilnika

Besame Mucho je Internet projekat o nasilju nad ženama koji je nastao na Twitteru, odnosno, autori ovog projekta su čitavu priču počeli na ovoj društvenoj mreži, a ima za cilj da pokuša da protumači šta stoji iza nasilničkog ponašanja.

U osnovi svega je teorija da se niko ne rađa kao nasilnik već da to postaje, odnosno da je svaki nasilnik istovremeno i žrtva nekih ranijih iskustava koji su ostavili naizbrisiv trag na njegov život a koji su se najčešće dešavali u periodu adolescencije, da pritisak sredine, socio-ekonomski uslovi u kojima je neko živeo i porodična istorija mogu uticati na to da neko postane nasilan.

Nasilje može imati mnogo uzroka a projekat Besame Mucho će pokušati da objasni šta dovodi do toga da mnogo žena širom sveta svakodnevno doživljavaju nasilje.

Kampanja je počela 18. marta i trajaće dva meseca.

Za to vreme, kroz priče onih koji zlostavljaju žene, pokušaće da se dođe do toga o čemu razmišlja muškarac nasilnik, šta se to dešava što ga nagoni da bude nasilan.

Paradoksalno je, ali smatra se da je nagon za nasilništvom zahtev za ljubavlju i potreba za sigurnošću nasilnika koji ima maničan problem sa poverenjem. Nasilnik je emotivno prazan čovek i nije problem u ženi koju zlostavlja, takav bi bio prema svakoj, nijedna žena ne može da  mu pruži ono što želi, odnosno da zadovolji nerealne potrebe njegovog ega.

Nasilnik je nesigurna osoba sa veoma niskim nivoom samopoštovanja. Prema ženi nikada, na početku veze, nije nasilnik, pojavljuje se kao princ na belom konju, žena je obasuta pažnjom i izlivima ljubavi. Tek kasnije, nasilnik se otkriva kao neko čije je zahteve nemoguće ispuniti. Nasilje uglavnom dolazi polako, on pokušava da manipuliše, sugeriše ženi kako da se obuče, koji karmin da koristi, buni se ako ide negde bez njega, da bi konačno počeo da postavlja zabrane sa ciljem da uspostavi apsolutnu fizičku i psihičku kontrolu nad svojom žrtvom i uguši njenu ličnost sve njene potrebe, potpuno je potčini sebi, da kontroliše njene postupke, želje, pa čak i misli.

Ovakav uvod u nasilje objašnjava se teorijom “kuvane žabe” – vatra se polako pojačava kako se žaba ne bi uplašila od vrele vode čime se obezbeđuje da ostane u vodi i konačno bude skuvana.

Nasilnik ima potrebu da apsolutno kontroliše ženu, njene postupke, želje, pa čak i misli.

Krajnji cilj ovog projekta je da se protumači profil nasilnika i da se napravi skica fenomena nasilja u porodici.  Projekat podrazumeva intervjue sa nasilnicima koji su u programima rehabilitacije što bi značilo da su postali svesni da pate od određenog poremećaja.

Nasilništvo ponekad postaje životni obrazac nasilnika i predrasuda je da se nasilje dešava samo među siromašnim i neobrazovanim ljudima, ima ga i u vrlo bogatim i obrazovanim krugovima društva. Dešava se u svim zemljama, svim kulturama, među svim rasama, ali svi nasilnici, pretpostavlja se, funkcionišu po istom modelu.

Ono što se dešava između nasilnika i njegove žrtve, definiše se kao ciklus zlostavljanja i funkcioniše po obrascu koji se razlikuje samo u nijansama a sastoji se iz četiri faze koje se ponavljaju istim redosledom. Ovaj ciklus se može ponavljati mnogo puta, sve dok traje brak ili veza, svakoga sata, dana, godine…

Faza 1 – osećaj žrtve da će doći do nasilja kada postaje sve tiša i pokušava da promeni svoje ponašenje, odnosno da ponašanjem izbegne, odnosno spreči nasilje. Ovo može da traje od nekoliko sati do nekoliko meseci pre nego što stvarno dođe do nasilja.

Faza 2 – nasilnik pokušava da dominira nad žrtvom, sprovodi psihološko i ekonomsko nasilje a onda pribegava seksualnom i fizičkom nasilju. Žrtve u većini slučajeva moraju da zatraže medicinsku pomoć ali i dalje ne umeju da izađu iz začaranog kruga.

Faza 3 – faza pomirenja koju nazivaju “medeni mesec”, čini se da je nasilju kraj, nasilnik se ponaša kao da se kaje zbog onoga što je uradio, obećava da će se promeniti, kupuje poklone žrtvi, radi sve kako bi je ubedio da se nasilje neće ponoviti. U većini slučajeva traže od žrtve razumevanje, sve objašnjavaju ljubavlju, a ukoliko žrtva želi da okonča vezu, skloni su tome da prete samoubistvom.

Faza 4 – je period relativno mirnog odnosa i spokoja, izvesno vreme život je normalan a onda se postepeno odnosi pogoršavaju i ciklus kreće od početka.

Tokom projekta, autori će razgovarati i sa mnogim stručnim licima, psiholozima, sociolozima, advokatima, kako bi se profil nasilnika što bolje iskristalisao što bi pomoglo ženama da na vreme prepoznaju potencijalnog nasilnika.

Izvor i fotografije : besamemucho.cc/it/

6 comments

  1. I ja sam u tom krugu vec tako dugo… boli koliko sam bespomocna. Kako da doprem do njega i navedem da sagleda sebe kakvim jeste a ne kakvim sebi izgleda? Sram me da priznam da dozvoljavam da me strah kontrolise

    • Mamice, nemojte da Vas je sramota !!!
      Prvi korak ka resenju problema je prihvatanje problema. Hrabro je i to da ste ovde to i rekli!
      Pronadjite prvo sebe uz pomoc ljudi koji znaju kako da vam pomognu, a onda vidite sta cete i kako cete za njim i svim sto ste do sada izgradili zajedno. Naucite da brinete o sebi i da uvazavate samu sebe i to sto jeste!

  2. Mamice, Vama i svim ostalim zenama koje trpe nasilje i stide se toga, toplo preporucujem Incest trauma centar u Beogradu, dve sjajne zene pune razumevanja, znanja i entuzijazma koje svojim nadljudskim naporima cine da se stvari u ovoj zemlji pomeraju sa mrtve tacke. Pozovite, nista ne kosta, a verujem da moze da pomogne, makar da se slika slozi. Svako dobro Vam zelim.

    • Hvala puno 🙂 hvala svima! Imam dve cerke i borim se da shvate da ne treba kasnije u zivotu da slede sablon roditelja, vec da nadju svoj nacin i uz malo srece ispravan nacin prepoznavanja i prihvatanja svega u zivotu. Nadam se da cu u tome i uspeti…

  3. Incest trauma centar
    Mačvanska 8, Beograd, Vračar
    011 386 1332

  4. Ja se zovem Biljana i bila sam zrtva nasilja u porodici.Izasla sam iz tog kruga i sad sam slobodna zena koja zivi bez straha.Moja prednost je u tome sto nemam djecu.Medjutim isto mislim da svaka zena bila sa djecom il ne,moraju izaci iz kruga tog gde su se sa nasiljem sazivile.Jer niko nije zasluzio da se nad njim vrsi tortura a samim tim i djeca.Treba staviti sebe u prvi plan jer smo sebi najbitniji a ako imamo djecu onda oni.Tako da ako dozvolimo da ostanemo u tom krugu moze se desiti najgore po nas a to je nagore pi nas a to je da nas jednom udavi il ubije muz.Ja sam umalo udavljena bila al srecom nisam. Da nisam otisla tad ko zna do sad dal bih bila ziva. Sta djeca da rade kad dodju do spoznaje da im je otac ubio majku.?Tad ostaju bez oboje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*