FreeDigitalPhotos.net

Kroki crtež ego-stanja

Trudimo se da budemo celovite ličnosti, te svako “rasparčavanje“ doživljavamo kao atak na zdravlje. Ipak, ne možemo poricati postojanje različitih delova ličnosti. Ne možemo ugasiti naše delove koji imaju tendenciju da opažaju, misle i ponašaju se na specifičan način, ali ih možemo mobilisati da svi rade fazno uskladjeno oko istog zadatka.

“Pojam ego-stanje je prvi upotrebio psihoanalitičar Pol Federn. Erik Bern, otac transakcione analize, definisao ga je kao stanje uma i sa njim povezani obrasci ponašanja” (Zoran Milivojević “Ego stanja” autorizovana TA skripta). Postoji konfuzija oko korišćenja ovog pojma, zavisno od modela koji se koristi, te stručna javnost uvek mora da pazi koji je model izabrala za analizu (istorijski, komunikacijski, ego-funkcijski, simbolički ili atipični). Ovde su date samo konture Bernovog shvatanja, o ego-stanjima kao realnostima, za potrebe opšte kulture, ali ne i stručnu analitiku.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Erik Bern zamišlja čovekovu ličnost iz tri dela, kao da su u svima nama tri osobe koje vuku na svoju stranu: Roditelj, Odrasli i Dete. On ih predstavlja sa tri kruga jedan ispod drugog. Na vrhu je Roditelj. To je onaj glas u glavi koji komentariše svaki naš postupak, kako to roditelji često i čine. Naglas se čuje kada se obraćamo drugim ljudima: „smešno“, „nezrelo“, „detinjasto“, „nedopustivo“, ali i „jadno malo“ i „ti si pače moje“.

Odrasli je srednji krug. On radi kao kompjuter. Analizira podatke iz spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta, procesuira i preduzima akciju kada je najpovoljnije. Nije to zrelost, jer Odraslog imaju i deca. Niti se radi o iskrenosti, jer i kriminalci imaju Odraslog. Kad prelazimo ulicu, Odrasli procenjuje brzinu vozila sa obe strane da bi odabrao kada i kako ćemo preći ulicu na najelegantniji način. I kaže: „Spreman?“, „Sad!“, „Ne tuda, ovuda“.

Krug na dnu je Dete. Dete kakvo smo nekada bili. Različitog je uzrasta. Kod nekih je to dete od četiri godine i tri meseca, kod drugog od dve godine… Nije tu da bismo imali kome da zvocamo i naredjujemo, nego je to, možda naš najbolji deo, jer je kreativan, spontan, topao…kako to samo deca znaju da budu. Doduše nekad je kmezav, bezobziran, dosadan…svejedno, možemo uobraziti da ćemo ga se otarasiti zanemarivanjem, ali to se nikada ne dogodi.

Zajedničko naučno (prez)ime za Roditelja, Odraslog i Dete je ego-stanje. Iako nazivi označavaju ljude u odredjenim ulogama, ne možemo staviti znak jednakosti ego-stanje=uloga. Ego-stanje je prirodna pojava, a uloga je veštačka, artificijelna. Možemo da igramo više uloga, a da ne promenimo ego-stanje. Na primer: u ego-stanju Deteta možemo da igramo ulogu i roditelja, odraslog i deteta. To deca zaista i rade kada se igraju doktora: jedno je majka, drugo je doktor, a treće je pacijent, a svi su u ego-stanju Deteta. Da bismo naglasili da je u pitanju ego-stanje, a ne uloga, koristimo veliko početno slovo.

Početno upoznavanje svojih ego-stanja

Moj Roditelj

● Seti se nečega što si prekopirao-la u detinjstvu od neke roditeljske figure, a što ponavljaš u odnosima sa suprugom, decom, prijateljima ili saradnicima.

● Seti se jedne roditeljske poruke koju još uvek čuješ u glavi bilo da je se pridržavaš, bilo da se boriš protiv nje, ili si zbunjen u vezi s njom.

Moj Odrasli

Misli o nedavnoj situaciji u kojoj si prikupljao-la informacije, a zatim na osnovu tih informacija doneo-la neku racionalnu odluku.

● Seti se nedavne situacije u kojoj si se veoma neorijatno osećao-la (neprijateljski, agresivno, mrzovoljno, depresivno itd.), a ipak si mogao da se ponašaš razumno i primereno, uprkos svojim osećanjima.

Moje Dete

● Seti se neke manipulacije koju si uspešno koristio-la kao dete i koju i dalje uspešno koristiš.

● Seti se nečega čime si se zabavljao-la kao dete, a što radiš i danas.

Korisno je prihvatiti ideju o delovima ega koji imaju svoj sistem mišljenja, osećanja i ponašanja i svoj energetski naboj. Bila to Bernova ili nečija druga teorijska vizija strukture ličnosti, svaki skup ideja može nam  pomoći da bolje razumemo, kako unutrašnje funkcionisanje, tako i ponašanje i svoje i nama značajnih ljudi iz okoline. Zato, odvojimo vreme za razmišljanje, eksperimente i vežbe, jer ćemo tako imati intelektualne i emocionalne uvide. Intelektualni uvid dolazi sa prikupljenjem činjenica. To je misaoni proces, analitički, u kojem često zaključimo: “Dakle, to je tako!” Emocionalni uvid dolazi sa širenjem svesti. To je onaj momenat samootkrića kada kažemo:”Aha!” Perls opisuje “aha” doživljaj: “Kad god nešto klikne, legne na svoje mesto; svaki put kada se geštalt zatvori, javi se “Aha” klik, šok prepoznavanja”.

Ideja o postojanju ego-stanja je plodonosna u teoriji psihologije. Možda će i čitaocima “Tetke” biti stimulativna.

Ljiljana Jerinić, psiholog

 

3 comments

  1. „Jedan od problema konceptualizacije u TA je u tome što je Bern kao školovani psihoanalitičar podrazumevao da svaki transakcioni analitičar mora dobro poznavati psihoanalizu i njene koncepte. Zbog toga je on u svojim radovima mnogo toga podrazumevao, naslanjajući TA teoriju na izvornu psihoanalitičku teoriju. Tokom pola veka je TA rasla kao samostalna teorija s ambicijom samodovoljnosti što je, pored ostalog, dovelo do toga da je veza s izvornim psihoanalitičkim konceptima oslabila ili nestala. To je dovelo do sasvim novog načina „čitanja” TA od strane novih generacija, do novih interpretacija i ponekad do neprihvatljivog stepena pojednostavljenja. To je, po našem mišljenju (Zoran Milivojevič), nanelo veliku štetu TA teoriji. Zbog toga smatramo da je veoma važno reafirmisati osnovne psihodinamske koncepte koji su nevidljivi temelj savremenoj TA teoriji.“ Zoran Milivojević
    Stručna javnost obavezno da rasplete pojmove psiha, ego, ego-stanja…

  2. Зорица Пелеш

    Draga Ljiljo, divno je što pokušavate da ljudima približite njihovu dušu i dušu njihove dec.Ne znam zašto je uvek prisutan taj strah od spoznaje sebe i svoje duše.Psihologija mi je oduvek bila najprivlačnija od svih nauka.Tačno pre 5o godina (uh, kako sam već dugo pričvršena za stablo života kad vidim ovu brojku ispred, al bitno je da to ne osećam!) dobila sam od stricu knjigu Ive Večerine „Psihologija“ i to je za mene bio prvi susret s psihologijom i prvo saznanje o ovoj čudesnoj nauci o duši. Onda sam otkrila Nikolu Rota i iželja da krenem stazama duše počela je sve više da me vuče, tako da je i tema mog diplomskog rada bila „Psihologija potošača“ i moj mentor je morao da angažuje profesora psihologije na mom ispitu. Sve ovo o čemu pišete je za mene divno podsećanje na Froma, Erika Berna, Adlera, Bergera, Junga, ali i sjajan trening moje memorije i prilika da i svoje prijatelje, posebno mlade, uputim u Vaš čarobni svet spoznaje duše, a i za, kakoi Vi naglašavate, „opšte potrebe kulture“, Imala sam tu sreću da imam divne prijatelje psihologe – nezaboravnog Ljubu Stojića,čiji široki osmeh mi često zablista u mislima, Desanku Lončar Jovanović i Ljiljanu Levkov ( koju doduša nisam skoro čula, a Ljuba i Desa su otišli anđelima i ostavili moj život u jednoj vrsti siromaštva) . Bilo je divno to druženje sa njima, koje me je u velikoj meri i opmlemenjivalo. Radujem ste što Vi i Ljubica radite ovakav posao, što obe prosto kiptite da svoje znanje i ljubav prenesete na druge. Trenutno pišem knjigu o gospođici Beli Pavlović, našoj poznatoj slikarki i prof Francuskog jezika, koja je živela 98 godina. Sećam se kada sam je pitala kako je uspela da nosi sve te godina kroz smešak mi je odgovorila:“Znate, ceo život sam sebe celu davala drugima“. To i jeste svrha života i prava radost, davati sebe drugima, a Vi i Ljubičica to upravo radite na najdivniji način i hvala Vam mnogo zbog toga.

    • Draga Zorice,
      Hvala na ovim toplim komentarima. Neću skinuti osmeh sa lica čitav dan, a „warm fuzzies“ ću staviti u „muzej stroukova“ da me greju onim teškim danima 🙂
      Vezuju nas zajedniče uspomene na Ljubu Stojića. Nažalost umro je prerano, ali će ostati zabeleženo da je doneo TA na ove prostore svojim brilijantnim prevodima Berna. Ja sam mu ostala dužnik. Omogućio mi je da se na studijama izdržavam radeći kao njegov IG-ovac i zaposlio me. Sve to ne traživši ništa zauzvrat. Tako sam naučila da se plemenitost prenosi, pre svega, lančano: Ljuba je učinio meni-ja nekom drugom-on nekom trećem….
      Zorice, primetila sam da redovno pratite Ljubičin i moj rad. Drago mi je da postojite 🙂
      Iskreni pozdrav 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *