Home / Kafa sa tetkom / Kada bi žena ušla u vremensku mašinu i vratila se u prošlost
Kada bi žena ušla u vremensku mašinu i vratila se u prošlost

Kada bi žena ušla u vremensku mašinu i vratila se u prošlost

Biti žena nikada nije bilo lako. Takođe, biti žena skoro nigde nije bilo lako (ako izuzmemo neka matrijarhalno nastrojena plemena). Štono reče Louis C.K. – Ako ti život i nije nekog kvaliteta, dovoljno je da se setiš da si belac pa da shvatiš svoja preimućstva nad drugim ljudima. Ako si belac i u nekoj bezazlenoj šetnji naletiš na vremensku mašinu, možeš u nju ući bez ikakve bojazni. U koje god vreme da se vratiš, ako si belac, nema zime za tebe. Naročito ako si muškarac bele puti. Ako si žena, koje god puti bila, bolje razmisli dva puta pre nego što kročiš u mašinu.

Istini za volju, ako si baš zapeo da budeš žena, ovo je verovatno najbolji period u istoriji da sprovedeš svoju želju u delo. Isto se može reći i za homoseksualce. U ona mračna srednjevekovna vremena, gnevno i pravdoljubivo građanstvo je na zub uzelo žene i homoseksualce. Toliko su bili usredsređeni na tu problematiku da su našli za shodno i da izmisle posebne sprave za mučenje istih (doduše, procenat žena koje su se okoristile tim spravama bio je veći od homoseksualaca).

The Brank je ime prve naprave. U svojoj najjednostavnijoj pojavi, to je gvozdeni kavez koji se ženi stavlja na glavu. Žena koja bi bila optužena za tračarenje (pravedno ili ne), dobila bi priliku da naredni period (dužina okajavanja kazne je varirala) provede sa ovom gvožđurijom na glavi. Dužina predviđena za okajavanje greha se kretala od nekoliko sati do doživotnog zatočeništva. Takođe, kavez je mogao da ima i različite dodatke – nekad bi to bilo zvonce, da cela ulica može da uživa u prizoru kažnjenice koja je pomolila nos iz kuće, a nekad bi to bili šiljci postavljeni tako da kažnjenicu onemoguće u bilo kakvom govoru, bio on tračerajske prirode ili ne. Pošto jekavez  dugo bio u upotrebi, proširio se i dijapazon nepočinstava koje je kažnjavao, kao i oblik koji je imao  – za lenjivice kravlja glava, rovčica za svađalice i galamdžije, magarac za glupače, zec za žene koje vole da prislone ušesa na ključaonice ne bi li čule štogod zanimljivo, i svinja za proždrljive žene. Veruje se da ova naprava potiče iz Škotske, a njeno korišćenje je prvi put zabeleženo 1567. godine. Proširila se na većinu Evrope i Ameriku, a poslednji put je viđena 1800. godine u Nemačkoj, u nekoj vrsti staračkog doma.

Foto: 1.bp.blogspot.com

Čelični pauk je bio namenjen ženama koje su načinile preljubu, abortirale na svoju ruku, veštičarile ili bogohulile. Pauk bi bio pričvršćen za zid, a ženina dojka bi se umetnula među šiljke (pošto je pauk bio od čelika, bilo bi šteta ne iskoristiti to, pa bi prethodno gvožđe dobro ugrejali), i zatim bi nesrećnicu vukli u pravcu suprotnom od pauka, čime bi je lišili tereta koji bi ostao u gvozdenim kandžama. Ovaj čin se uglavnom izvodio pred decom optužene, koja bi oblivena majčinom krvlju, tom prilikom naučila lekciju o kažnjavanju zlodela. U većini slučajeva bi žena izdahnula, a ukoliko bi imala (ne)sreću da preživi, zauvek bi na sebi nosila svedočanstvo o svojim grehovima.

Foto: wikimedia.org

Kruška agonije je bila namenjena za oralnu, vaginalnu i rektalnu upotrebu. Prilikom upotrebe bi se ta kruškolika metalna celina odšrafljivanjem postepeno otvarala na četiri dela. Neki modeli su imali i po bodlju na svakom od ta četiri dela. Deo o vaginalnoj upotrebi se odnosi, logično, za žene, rektalno se upotrebljavao za homoseksualce, a oralno se primenjivao na tračare, lažljivce i bogohulnike. Kada bi se otvorila u ustima, lišila bi prestupnika svih zuba i uopšte unutrašnjosti usta, a pri upotrebi na donjim delovima tela bi pocepala svo tkivo i razorila karlicu. Sa ovom napravom bi smrt bila zagarantovana, bilo od šoka, gubitka krvi i samog čina, bilo od infekcije, pošto svakako nije bilo potrebe za sterilisanjem opreme.

Foto: wikimedia.org

Da, biti žena nikada nije bilo lako, ali, kao što rekosmo, ovo je verovatno najpogodnije vreme za življenje u ženskom obliku.

Autor: Tamara Gligorijević

(Foto u zaglavlju: en.wikipedia.org)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*