Home / Preporučujemo / Giveaway for The Love – Zlatara Stefanović 1886 daruje vas narukvicom ljubavi i prijateljstva
Giveaway for The Love  – Zlatara Stefanović 1886 daruje vas narukvicom ljubavi i prijateljstva

Giveaway for The Love – Zlatara Stefanović 1886 daruje vas narukvicom ljubavi i prijateljstva

Bliži nam se Dan ljubavi, praznik uzvišenog osećanja koje nema ni veru ni nacionalnost, već samo mirise i ukuse života, znate već kako stara izreka kaže – u životu se računaju samo oni dani u kojima smo voleli i bili voljeni.

Ljubav, u hiljadu oblika, roditeljska, prijateljska, rodbinska, ona dečija, partnerska, zaslužuje da joj ljudi na svakom uglu podignu spomenik, da se sudaramo sa njim i podsećamo kako smo oplemenjeni i drugačiji, kako nam srce drugačije kuca kada nekoga obasipamo ljubavlju i kada smo sami blagosloveni tuđom.

Za ovaj dan ljubavi, Zlatara Stefanović 1886 iz Beograda, jednu čitateljku ili čitaoca Tetke darovaće narukvicom ljubavi i prijateljstva iz svoje nove kolekcije The Way koju je predstavila na koktelu za blogerke u decembru prošle godine.

Narukvica prijateljstva i ljubavi je sve popularnija u svetu, predstavlja svojevrsnu povezanost osobe koja je nosi i one koja ju je darovala, kao izraz čvrstih osećanja koja vezuju te dve osobe. Priča kaže da je ova narukvica potekla od Indijanaca Centralne i Južne Amerike, po predanju narukvicu stavljate na zglob ruke osobi kojoj je poklanjate koja u tom trenutku treba da pomisli neku želju. Narukvica se ne skida, nosi se sve dok se konac od koga je napravljena ne istroši, a onog trenutka kada sama od sebe spadne sa ruke, želja treba da se ostvari.

Želeći da ovaj lep običaj približi svojim klijentima, Zlatara Stevanović 1886 je kreirala kolekciju The Way i ponudila univerzalan poklon koji će na svakoj ruci, od ruke tek rođene bebe, preko ruke najbolje prijateljice ili ruke osobe koja, kada se završi dan, mirno usni pored nas, imati isto značenje – da gajimo prema njoj duboka, iskrena osećanja.  I u tome leži najveća vrednost ove narukvice.

Ukoliko sami poželite nekoga da darujete ovom narukvicom, možete ih pronaći u objektima Zlatare Stefanović 1886 koje se nalaze u

Beogradu –

TC Ušće (prizemlje)

Makedonska 34

Vasina 9

 i u Kragujevcu – TC Plaza.

A sada propozicije: 

da biste dobili narkuvicu sa slike, potrebno je da lajkujete fotografiju koja se nalazi ovde, a u polju za komentare ispod ovog teksta napišete kratak komentar o tome kako ste upoznali osobu čijom ste ljubavlju blagosloveni i koju ste blagoslovili svojom ljubavlju.

Autora/autorku najzanimljivijeg komentara, po odluci predstavnika Zlatare Stefanović 1886, dobiće ovu narukvicu koja će uvek podsećati da “nije ljubavi ne bi svita bilo”.

Nagradna igra počinje u trenutku objave ovog teksta a završava se 12. februara u  ponoć, kako bi dobitnik ili dobitnica imali vremena da je preuzmu do Dana ljubavi u zlatari, ukoliko je iz Beograda, ili da bi, ukoliko je iz nekog drugog mesta, narukvica na vreme mogla biti dostavljena poštom.

Ime dobitnika/ce narukvice biće objavljeno 13. februara ujutru, na Fejsbuk strani Zlatare Stefanović i ovde, na Tetki.

Srećno!

25 comments

  1. Upoznale smo se preko mog kuma koji je sada vec bivsi decko i zavolele vrlo brzo kao da se godinama znamo… <3 I posle njihovog raskida stvari se nisu promenile i dalje mi je najbolja prijateljica! 🙂

  2. Leto je. Jun mesec. Upravo se završila jedna petomesečna veza. Kratko je trajala, ali ja ipak patim. Ponekad i kratki trenuci ostavljaju duboke tragove na srcu. Nisam želela da me taj raskid totalno slomi, pa sam sa svojim društvom izlazila svako veče. Tamo je izlazio i on, sa svojim društvom. Tu smo se upoznali. Veoma brzo mi je prirasao srcu, jer je divna osoba. Ne. Nisam se ja zagledala u njega. I dalje sam bila zatreskana u bivšeg dečka. Sa ovim mi je prijao razgovor. Zaboravljala sam na sve probleme kada pričam sa njim. Posle nekog vremena, on mi je prišao i rekao da moramo da popričamo nasamo. Posumnjala sam o cemu se radi, ali nisam mogla da verujem. Ubeđena sam bila da me on posmatra kao klinkicu koja lepo peva (to mi je svako veče pričao )Pobegli smo iz gužve, seli smo daleko od očiju drugih i onda mi je on ispričao njegovu priču. On je meni pričao i pričao, a ja sam njega slušala. Ispričao mi je svoju životnu priču da bi mi na kraju rekao kako mu je poznanstvo sa mnom vratilo veru da u životu mogu da se dešavaju i lepe stvari. Ispričao mi je još gomilu lepih stvari, a ja sam ćutala, gledala ga i slušala ga. U očima sam mu videla iskrenost. Gledajući ga, postala sam očarana njime. U trenutku mi je bivši dečko nestao iz misli. Više mi nije bio važan. Zagrlila sam ga i ja sam njega prva poljubila. Samu sam sebe iznenadila. Posle tog poljupca on me je snažno zagrlio i tada sam, verovale ili ne, znala da je on onaj PRAVI muškarac. Od te večeri, mi smo zajedno. Svaki dan smo se viđali, izlazili, čuli se telefonom… Postepeno je zauokupljao moje misli I ja više nisam mogla da se usredsredim ni na šta drugo. Samo sam o njemu razmišljala. Posle šest godina zabavljanja, rekao mi je: ˝Ostari kraj mene.˝ Postala sam gospođa. Njegova gospođa. Od tada više nikada nećemo osetiti kišu, jer ćemo jedno drugom biti nastrešnica. Nikada nam neće biti hladno, jer ćemo jedno drugom biti izvor toplote. Za nas više ne postoji usamljenost, jer smo jedno drugom društvo. Sada smo dva tela, a pred nama je jedan život. U avgustu te godine, dobili smo sina, našeg sina, prvenca. Plod naše ljubavi. Sada imamo još jednog sinčića. Svi zajedno uživamo u sreći I veselju. Nadamo se da će nas biti još više. Najdraži moj, hvala ti što si takav. Hvala ti što za sve ove godine koliko smo zajedno nisi učinio ne jednu ružnu stvar, što mi nisi uputio ni jednu ružnu reč. Hvala ti što pored tebe ne znam šta je svađa. Hvala ti što si i dan danas isti. Volim te i voleću ted ok sam živa.

  3. GORDANA PAVLOVIC

    Kisan dan ,ispred Beogradjanke,milion problema su me dovele na ivicu razuma i onda se pojavio on,moja jedina i vecna ljubav…
    Dodir ruke tek ovlaš
    onako nežan spontano
    uzdrma temelje stabilnosti
    kao da se znate odavno
    i sve osim njega
    gubi na važnosti
    Poljubac…
    hiljade leptirića u stomaku
    plešu tango ljubavi
    i milion iskrica u mraku
    osvetliše put pravi
    Ljubavi….

  4. Bio je tu pored mene skoro celog života, ali je samo jedan neočekivani trenutak i za mene i za njega bio presudan. Od tog trenutka smo nerazdvojni 🙂

  5. Zakačio me je kolima, ispali su mi papiri, spustila sam se da ih pokupim, podigla sam glavu i videla njega. Neeeee, to postoji samo u filmovima. 🙂 Istina je da smo se upoznali na Popisu stanovništva, 2011. Iako smo iz istog, malog mesta od 5000, 6000 ljudi, i iako živimo na 5 minuta udaljenosti (pešice), nikad se nismo sreli, a kad smo se konačno upoznali, slobodno mogu reći, koliko god to bila fraza koja mi se do tad činila bajkovito i od koje mi se ponekad dizala kosa na glavi, bila je to ljubav na prvi pogled. Od tad se ne razdvajamo. Konačno nešto lepo za mene od države. 🙂

  6. Aleksandra Golubovic

    Mrak. U susret mi je isao momak koji me je ljubazno zaustavio i pozvao se na prijateljstvo sa mojim bratom a onda zamolio za knjigu iz predmeta:Spoljnotrgovinsko poslovanje.
    Naredni put smo se videli kada sam mu pozajmila knjigu koju je trazio. Danas smo u braku ,tacno 6 godina. Imamo Taru (5) i Pecka (2). To je neko ko me cini srecnom i ispunjenom

  7. Karolina Ridjicki

    Potpuno neocekivano….znali smo se preko moje starije sestre…uvek je bio tu negde….slusala sam kako je fatalan,lep i kako ga sve zele…u tom trenutku da mi je neko rekao da ce bas on biti moj suprug i otac nase divne decice……<3

  8. Kako smo se upoznale?
    Ja se našeg upoznavanja ne sećam. Znam samo da sam tih dana mnogo spavala, plakala i jela…verovatno je tako kad si novorođenče. 🙂
    Pre četvrt veka odneli su me kući, mojoj starijoj sestri. Nije da mi se baš odmah obradovala, mojim dolaskom princezin tron bio je uzdrman…bilo je tu štipanja, šminkanja bebe, plakanja na sav glas čim mi se neko približi, govorila je da sam ružna i crna i da imam kruškastu glavu (to mi i danas nekad govori, nevaljalica :)). Onda sam malo porasla i postala zanimljivija (i zgodnija za manipulisanje). Ubeđivala me je da istražujem svet tako što ču slobodno da pojedem zelenu bojicu, uđem u kanal pored puta, stavim mamine karmine u vruću rernu. Učila me je da delim, tako što je moje lutke poklanjala na akcijama Crvenog krsta a svoje čuvala. Moja čokolada se otvarala prva, njena je brižljivo skrivana. Predlagala mi je divne ideje. Na primer, da okupamo mačku u našem kupatilu, donesemo kući sedam malih štenaca i uvijemo ih u maminu novu, skupu, satensku posteljinu, da im ne bi bilo hladno. A vremenom, bilo je sve više zajedničkih briljantnih ideja, kao jedan “besplatni“ sladoled u Grčkoj (bilo je zabavno bežati od razjarenog prodavca), takođe besplatan komšijin kukuruz (dugogodišnji snabdevač), ručno pravljeni molotovljevi kokteli od koka kole i mentol bombona, gađanje Markove kuće (samo mi znamo zašto smo tu kuću zvale “Markova kuća“ :)) orasima, jabukama, i ostalom hranom predviđenom za proslavu Božića.
    Uz nju sam prohodala i naučila prva slova. Zbog nje sam bila bolji đak i postala bolji čovek. Zbog nje su svađe sa drugaricama bolele manje jer sam znala da je prava drugarica uvek tu kad se vratim kući. Uvek je bilo praktično otvoriti njen ormar pred izlazak. U najtežim scenama koje nam je život režirao (a bio je vrlo maštovit kad smo mi u pitanju) imale smo jedna drugu, i još jednu malu igračku koja se rodila treća i sasvim lepo i prirodno postala vođa našeg klana. Učenik je prevazišao učitelja. 🙂
    Nas tri smo povezane neraskidivim lancima. Imamo veliki plan u životu- da ne dozvolimo okolnostima da nas udalje i razdvoje. Ni životu, vremenu, problemima. Teškim vremenima. Jer je pravo bogatstvo imati nekoga na koga ćeš moći da se osloniš uvek u životu. Imati koga da pozoveš u svakom trenutku dana, i noći. Slobodno skinuti sve maske i ogoliti dušu pred nekim, biti onakav kakav si, najiskreniji, prirodan i svoj. Plakati na nečijem ramenu zbog velikih problema ili pms-a, svejedno.
    Bitno je da ti neko drži otvorenu terasu i stražari cele noći kad preko nje pobegneš u mrak jer si ludo zaljubljena ali kažnjena.
    Bitno je i da ti neko drži glavu kad popiješ svoj prvi alkohol pa se malo zaneseš.
    Bitno je da neko ubedi roditelje da to što imaš dvojku iz vladanje i nije velika stvar i šta ima veze, tako je bilo i nama kad smo išle u školu, jel da Bojana?
    I da si zbog toga sasvim zaslužila da ideš na letovanje.
    Na koje bi zaista mogla da poneseš malo više para.
    Sestra vas može učiniti i tetkom. Mene moja jeste, i to dva puta. To je najlepša i najbitnija uloga koju sam ikada igrala. To je najveća i najčistija ljubav koju sam ikada osetila. To su još dva smisla mog života, I poklonila mi ih je sestra!
    Ponekad razmišljam o tome kakav bi mi bio život bez njih (i PRINCA, moram da naglasim, ali o bratu nekom drugom prilikom, podjednako emotivno, setno i bitno, kao što se samo može o bratu jedincu :)).
    Uplašim se. Bez njih mi se život čini kao beskonačni mrak. Kao crno beli televizor na kom se emituje, recimo, najdosadniji dnevnik ikada.
    Ovaj tekst sam nabacala ovako, uz prvu jutarnju kafu, uz prva sećanja na njih dve, prve asocijacije na našu sestrinsku ljubav. Lepo je pročitati to sada i sa osmehom shvatiti da su mi nepresušni izvor inspiracije. 🙂 Moja dva džavolčiča. Jednom je, kad sam otišla u daleki grad da studiram, moja starija sestra u trenucima akutnog nedostajanja izjavila: “Ko nema sestru, nema pojma.“
    Samo mogu da potpišem ovu mudrost Dado! 🙂

    P.S. Narukvicu ću pokloniti onoj koja pristane da nedelju dana namešta krevet, pere sudove, i može jedna gratis masaža. 🙂

    VOLIM VAS!

  9. Bilo je to da kažemo baš sudbina.28.05.2000.god.Tog dana je moj brat od tetke pravio ispraćaj.On je to veče planirao da provede u gradu sa društvom ali ga je dečko od moje sestre naterao da dodje sa njim na ispraćaj jer mu je bilo bezveze da dolazi sam.A ja sam nekih mesec-mesec ipo pre raskinula jednu dugu vezu.Kada su došli ja sam se slučajno našla ispred zgrade gde je bio ispraćaj sa sestrom koja je čekala dečka ali nismo znale da dolazi sa nekim.Tada smo se upoznali,bili zajedno do jutra,prvi put poljubili i više se nikada nismo razdvojili!!!!!Nakon malo manje od godinu dana smo se venčali,ubrzo dobili sina koji sada ima 11.godina a malo kasnije smo dobili i blizance sina i ćerku koji sada imaju 6.god.tačnije pune 7.godina,09.Marta.Sada imamo savršenu porodicu!!!!!I tako je to sve bilo neočekivano ali to mi je nešto najlepše što mi se desilo u životu i naravno naša deca kao kruna naše velike ljubavi za koju mogu da kažem da se desila na prvi pogled,kada sam se najmanje nadala jer ja sam tada imala samo 18.god kada sam srela najboljeg čoveka i moju najveću ljubav u životu i jedinu!!!!!

    • Upoznali smo se 1.Maja 2010 i nas susret je bio BASERT- SUDBINA
      Dve duse
      na dnu okeana nadanja
      cekale su jedna drugu noseci BASERT
      pecat od Boga dat
      u vrelini krvi svoje

      zvezdani sjaj jaci od usuda
      silniji od vetra uzaludnosti
      spojio je sever i jug
      tebe i mene,
      dve duse,ciste kao oreol andjeo,
      nevidljive okom
      ali opipljive srcem

      moj osecaj prema tebi
      je jaci od ljubavi
      i u plavetnilu oka moga,u dusi,u snovima zivis samo ti !!!

  10. Znamo se od detinjstva jer su nam se roditelji druzili…bili smo zajedno na moru kad sam ja imala 10 meseci a on 4 godine…druzimo se oduvek…a prijateljstvo je preraslo u jaku i zrelu ljubav…on je moja nejveca podrska i najbolji prijatelj i najveca ljubav na svetu….on i nas sin!!!

  11. Upoznala sam svoju sestričinu Nevenu pre tri meseca, kada se moja sestra porodila. Nisam znala da postoji ljubav takvog intenziteta. Sada se ne odvajamo jedna od druge. Kada je nešto muči, umiri se u mom zagrljaju. Kada se ja loše osećam, ona me razveseli svojim prisustvom. Najlepši dan u mom životu je onaj kada sam je nazvala imenom, a ona me po prvi put pogledala, prepoznala i zacenila se od smeha. I sada kada smo odvojene, pre spavanja pogledam snimak kada na kom mi se ona smeje, i spremna sam da spavam jer znam da jutro znači jedan dan bliže njoj…

  12. wow neocekivano 🙂 kod kuma na rodjendanu, februar 2002 g 🙂

  13. upoznala smo ga slucajno a zavolela nenamerno…upoznali smo se davne 2007 godine u Septembru… sad kad pricam o nasem prvom susretu, pogledu i prvom razgovoru obuzima me sreca … Dosao je s svojim tatom da pregovara posao s mojima, i onda sam ga ja zapazila i pomislila u sebe da je bas lep i da ga moram imati po svaku cenu… i posle par dana su poceli da rade kod nas. Ja sam nabavila broj i poslala mu poruku koja je bila dvosimislena i onda je sve pocelo peckanja, provociranja i tajnog gledanja, dugi razgovori u vecernjim casovima ( znala sam da zaspem na telefonu dok smo pricali).. a vezu smo poceli 14.02.2008 godine jer mi je tad reko da me voli i da zeli da bude sa mnom… :o) i eto jos uvek smo zajedno a ljubav je sve jaca i jaca… imali smo i uspona i padova ali ipak pamtimo samo lepe stvari…

  14. U presudnom trenutku si se kraj mene našao
    i u moj život ušao,
    čar mom životu dao,
    radost u njega uneo,
    tako čio i smeo,
    znam da bi svemu odoleo
    kako bi našu ljubav sačuvao.

    Njegov pogled mi dušu hrani,
    Njegov dah od hladnih vetrova brani,
    Njegov miris toplinu širi,
    Njegov dodir strast prenosi,
    nadahnuće i veru u ljubav donosi.

  15. Ljubav je jedina stvar koja ne bira kada ce i u kom obliku da se dogodi.Najveca ljubav je ona majcinska,jer svaka majka posle 9 meseci nosenja jednog zivota u sebi shvata koliko je vezana ljubavlju za svoju decu.Imam dve cerke koje neizmerno volim i za koje bih ucinila sve.Trudim se da im poklonim sve,a najvise onaj najradji poklon iskrenu ljubav.Kroz zivot cu ih uciti da je ljubav stvar za koju se vredi boriti,svaka vrsta ljubavi je posebna i jaka na svoj nacin ali majcinska ljubav je najjaca na svetu jer vremenom ne prolazi nego je sve jaca.

  16. Upoznali smo se jedne pijane noci, sasvim slucajno.

    Praznik koji nije praznik, ali dovoljno je vazan da svi izadju, pogotovo kada pada u subotu. I tu negde izmedju besa zbog guzve i zbog drugarice koja je kasnila, sam ostala bez rezervacije, sto me je dovelo do njegovog stola.

    Ostalo je istorija.

    Ovog 14.februara slavimo 4 godine zabavljanja i ne mogu da zamislim ni trenutak bez njega.

  17. samo je jedan tren bio dovoljan,jedan poljubac,zvezdano nebo iznad Starog Grada u Budvi i usne koje su izgovorile „podji samnom„…. imamo jedno drugo i dok god je tako srecni smo i nasmejani i to nam je dovoljno!on je moja moja muzika,moja sreca,moj osmeh,moj zivot ,moja snaga…..kada smo zajedno ceo svet je nas i nismo se zaustavili kod tog jednog trenutka jer svakog dana pravimo nove zajednicke trenutke 😉 <3 + <3 = <3

  18. Ivana Petrovic

    Moja sestra verovatno nije bila najlepsa beba koja se rodila 4. jula 1990, ali je zasigurno bila najveci mangup i najsladje bice; Momenat kada me je svojim malim sakama uhvatila za prste i podigla se „na misice“ bio je prvi od bezbroj momenata kojim me je obradovala. Obe smo jedinice, ona je 12 godina mladja, imamo razne sestre od tetaka, ujaka i striceva ali mi smo jedna drugu odabrale. 22 godine cavrljamo, delimo tajne, idemo u bioskop, smejemo se i putujemo zajedno, podrzavamo i kritikujemo jedna drugu bezuslovno i najiskrenije.
    Nasa je ljubav za uvek.

  19. Nas dvoje spojila je umetnost – on ocaran mislima iz moga pera, ja bojama koje prenosi na svoja platna! Bili smo i ostali dve osobe cije su duse uvek podesene na istoj frekvenci, dah ujednacen a radosti zajednicke.
    Dva usaglasena umetnika u sred virtuelne ere. 🙂

  20. Olivera Vukomanovic

    jesen crveno i zlatno…krenuh…bilo je malo hladno i duvalo je…bio je obican dan…a onda umesto neobaveznog popodneva sa prijateljem, taj prijatelj sa svojim prijateljem ucinio je dan nezaboravnim…kaze da se zaljubio cim je ugledao moj nos iz profilnog coska…i tada je bilo mnogo crvene boje…a ljubav se lagano uvukla u svaku poru nasih zivota i tu ostala…

    jesen…obojena zlatom…crveno lisce pada na travu koja gubi bitku i povlaci zelene niti duboko u zemlju…moj princ je dosao u crvenoj kociji sa najlepsim osmehom na licu i najneznijim obrazima na svetu…rodio se jednog divnog suncanog zlatnocrvenog dana i najavio ljubav…moj sin…moje sve na svetu…

    zlatnocrvena ljubav…

  21. Upoznali smo se preko moje rođene sestre, on je bio njen drug nekoliko godina. Jednom mu je u razgovoru spomenula mene i tako je sve počelo… Od slatkog dopisivanja, preko upoznavanja i kratkog druženja, pa sve do predivne, slatke i čarobne ljubavi. Već smo dve godine u vezi, a naša ljubav je svakim danom sve jača i jača. 🙂

  22. taman mi je bio zadnji dan na poslu,dobila otkaz,ali i nije bio tako os jer sam upoznala ljubav svog zivota,i tako vec 9 godina,

  23. Poštovane, po oluci Zlatare Stefanović 1886, narukvicu sa fotografije dobila je Jovana za komentar:

    „Zakačio me je kolima, ispali su mi papiri, spustila sam se da ih pokupim, podigla sam glavu i videla njega. Neeeee, to postoji samo u filmovima. 🙂 Istina je da smo se upoznali na Popisu stanovništva, 2011. Iako smo iz istog, malog mesta od 5000, 6000 ljudi, i iako živimo na 5 minuta udaljenosti (pešice), nikad se nismo sreli, a kad smo se konačno upoznali, slobodno mogu reći, koliko god to bila fraza koja mi se do tad činila bajkovito i od koje mi se ponekad dizala kosa na glavi, bila je to ljubav na prvi pogled. Od tad se ne razdvajamo. Konačno nešto lepo za mene od države. 🙂 “

    Ova kratka priča pokazuje da ljubav često „stanuje“ na korak od nas, da ljubav na prvi pogled postoji i izazvao nam je osmehe duhovitim komentarom o državi.

    Svima više sreće sledeći put.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*