FreeDigitalPhotos.net

Za koga se proizvode igračke?

Koliko god mi gunđali na tu temu, vremena se menjaju, a zajedno sa njima i ljudi, i industrija i uopšte sve što sačinjava našu svakodnevnicu, kao i naš pogled na sve to. Pošto već sve doživljava evoluciju, logično je da kroz taj proces prođu i igračke, kao jedan od značajnih činilaca u proizvodnoj industriji. Deca su opčinjena nekim drugačijim crtaćima i nekim novim igračkama. To međutim ne znači da su stari modeli igračaka ostali u zapećku – i oni su doživeli renesansu.

Jedna od mojih najdražih igračaka u vreme moga detinjstva (a volim da laskam sebi da je taj period ostao u ne tako davnoj prošlosti) bio je jedan Polly Pocket set, kupljen na trafici ispred moje zgrade.

U to vreme su na televiziji besomučno vrteli neke reklame za igračke na nemačkom jeziku, kojima se ja nisam opterećivala jer sam bila fascinirana scenografijom u koju stave igračke i decu da se njima igraju u svrhu snimanja, tako da mi igračka bez te scenografije ne bi značila ni upola koliko sa njom. Drugi razlog zbog kojeg nisam padala na te reklame je taj što sam bila ubeđena da deca u Srbiji te igračke neće videti berem dok ne podobijaju sopstveni podmladak. Međutim, Polly Pocket je bio drugačiji, sniman bez ičega u pozadini, samo krupan kadar na klince i svu udobnost koju Polly kućica pruža svojim minijaturnim vlasnicima. Tako sam nagovorila svoju baku, koja je do trafike došla sa planom da kupi cigare, da celu svoju platu u vreme one odvratne inflacije investira u Polly Pocket gazdinstvo uz svečano obećanje da se odričem drugih troškova na svoje ime. Jedno od bitnijih preimućstava tih setova po meni je bilo to da su bili minijaturni, što će reći da sam ih nosila u džepu svuda sa sobom i izvlačila ih u trenucima dokolice. Ovaj moj set je takođe imao i četiri pečata ispod dečijeg igrališta pa sam tako mogla i da lupam pečate ne bih li označila svoju pokretnu i nepokretnu imovinu.

Foto: savingwithshellie.com

Danas Polly Pocket ima potpuno drugačije karakteristike od onih koje su ga i učinile popularnim. Minijaturna porodica, sa članovima manjim od trećine malog prsta, kojima si jedva mogao da nazreš lice a kamoli pol je nestala, a od cele porodice koja je naseljavala kuću, ostala je samo devojka koja neobično nalikuje na Barbiku, ponekad u društvu prijatelja, svojih gostiju na žurkama koje organizuje. Gde se denuo ostatak familije – ne zna se. Minijaturna portabl kućica je pretvorena u kućerinu, a moguće je kupiti i samo Polly Barbiku sa pripadajućim modnim detaljima.

Leteći medvedići, miljenici prošlih detinjih generacija, su takođe doživeli transformaciju, i iz bespolnih čupavih i trbušastih medveda postali polno definisani, zavodljivi medvedi i medvedice izdefinisanih linija tela, opremljeni savremenim modnim detaljima i frizurama.

Foto: 4.bp.blogspot.com
Foto: images.zap2it.com

Čak ni Barbika, koja je oduvek bila na meti zlih jezika zbog svoje linije, nije uspela da izbegne modernizaciju. Jedno vreme je prava senzacija bila sledeća slika, koja upoređuje telo muze ideala ženskog tela iz devedesetih godina u odnosu na današnjicu.

Foto: thehairpin.com

I Jagodica Bobica se zadevojčila, i u skladu sa tim skratila haljinu, rešila se bespotrebnih slojeva odeće i napokon isfenirala svoju kosu u skladu sa modernim trendovima:

Foto: judgmentalobserver.files.wordpress.com

Još jedna, doduše namenska i jednokratna transformacija, je prodrmala svetsku javnost. Naime, Američki lanac robnih kuća Barneys New York je za potrebe svoje kampanje prošlog leta za modele uzeo Mini, Patu i Šilju. Digla se velika prašina oko novog koncepta Diznijevih junaka, a rukovodstvo Barneysa je postiglo svoj cilj – slike su obišle ceo svet.

Foto: blog.zap2it.com

Postavlja se pitanje zbog čega se uopšte javila potreba da se pojava svih ovih likova i igračaka osavremeni? Zbog roditelja čije su oči previše naviknute na dugačke slapove grive koja dopire do kraja bezobrazno kratkih suknji i haljina, pa bi im pogled sa strarinsko izgledajućih igračaka samo skliznuo na glavate Bratz lutke, ili zbog dece? Deca su uostalom samo deca, i njima imperativ nije da im lutka bude seksi već slatka. Dokaz za to je i taj da je moj Polly Pocket set sa početka ovog teksta pre neki dan otuđila jedna slatka devojčica od svojih šest godina, pa sada moja igračka opet uživa ugled kao omiljeno sredstvo za igrenje svog novog vlasnika, umesto da kod mene sakuplja prašinu.

Autor: Tamara Gligorijević

 

One comment

  1. Odgovor leži u sintagmi „potrošačka ekonomija“.

    Takve stvari se rade da bi se od najmanjih nogu deca trenirala da budu potrošači. Deca nemaju kriterijume niti sopstveni ukus već žele ono čime ih bombarduju sa svih strana, a to su u ovo vreme slike erotizovanih i nakaznih igračaka i slika.

    Najveći deo stvari za kojima žudimo i koje želimo da kupimo kao odrasli imaju veze sa seksom i spoljnim izgledom. Devojčicama se putem medija od malena utuvljuje uverenje da će biti srećne i poželjne samo ako imaju duge noge, besprekornu kožu, kvalitetnu kosu, tanak struk i velike grudi, ne bi li (kad porastu) postale dobri potrošači sredstava, odeće, obuće i pomagala koje će im pomoći da budu baš to-poželjne.

    Iako se ovde konkretno radi o deci, u marketingu nažalost i za njih važi marketinško pravilo „sex sells“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *