FreeDigitalPhotos.net

MOP tehnika komunikacija

Iako ponikla u psihoterapeutskoj praksi, MOP tehnika je primenljiva u svakodnevnoj komunikaciji. Kako to? Zar smemo da se igramo terapeuta bez posledica? Da demistifikujemo posao terapeuta: u seansi bazično dvoje ljudi komuniciraju, zar ne?  Laplanche i Pontalis (1988.) su tvrdili da je „transfer kamen temaljac svake (psiho)analitičke procedure“. A Erik Bern vidi interpretaciju kao ukrštenu komunikaciju, jer će terapeut namerno izbeći da odgovori iz ego-stanja koga je pacijent pozvao (Petruska Clarkson „TA psychotherapy“, London, 1992. str. 8). Ako se terapeuti obučavaju da upravljaju komunikacijom (u svrhu lečenja) i to im polazi za rukom, zar običan svet ne može iste tehnike da koristi (u svrhu uspešnije svakodnevne komunikacije)? Naravno da može. Samo je potrebno prilagoditi taj korpus znanja i veština meri običnog čoveka. Rubrika „Saveti koje niste tražili“ pokušava da vam ponudi savremena psihološka saznanja u cilju održavanja mentalnog zdravlja, radi prevencije i poboljšanja kvaliteta života.

Da se vratimo MOP tehnici. Termin integrativnost sve je popularniji i u psihoterapiji. Jedno od značenja tog pojma je sagledavanje kognitivnog, afektivnog, bihejvioralnog i fiziološkog sistema kod svake ličnosti (Richard Erskin, predstavnik Integrativne psihoterapije).

Martin Groder, u okviru rada sa poremećajima ličnosti, došao je do zaključka da nije dovoljno da radimo na samo jednoj tački promene, već na najmanje tri. Njegov dijamant-model na temenima šestougla ima: smisao, socijalni sistem, ponašanje, mišljenje, osećanje i telo. Zavisno od tačke pristupa, bira se i tip terapije. Najbolje je raditi kombinaciju: mišljenje, osećanje, ponašanje – MOP.

Pol Ver (1983.) ponudio je  koncept Kontakt  “vrata” (Contact “Doors”), te je u teoriji to poznato i kao Verov redosled (Ware Sequence). Svako, kaže Ver, može da bude kontaktiran u jednoj od tri zona: mišljenje, osećanje, ponašanje (MOP). Takođe svako neku zonu preferira, jer tu drži najviše energije! Ver tu zonu koja otvara vrata komunikacije zove Otvorena  „vrata” (Open Door). Interesantno je da narodna poslovica upravo isto kaže: Lepa (čitaj prava, tačna) reč i gvozdena vrata otvara.

Kada smo uspostavili kontakt, kada smo uspešno otvorili vrata,  komunikacija se nastavlja u drugoj zoni. Ver kaže da sada otvaramo Ciljana “vrata” (Target “Door). To je zona u kojoj se, ako je terapeutska situacija u pitanju, odvija rad na integraciji. Analogno tome, u ovoj zoni se gradi kontakt i u našoj svakodnevnoj komunikaciji.

Treću kontakt zonu Ver zove Zamka “vrata” (Trap “Door”). To je zona u kojoj imamo najviše mehanizama odbrane, kontaminacija, gde smo “zaglavljeni” i energetski. Otuda, ako u prvom koraku, ili prerano,  otvorimo ova vrata, komunikacija će zastati, ućićemo u ćorsokak, doćiće do konflikta. Medjutim, kada u terapiji napravimo uspešno dva koraka: Open Door+Target Door, onda se rezultati vide u ovoj trećoj zoni! Tako se zapravo i ciljevi terapije nalaze u ovoj zoni. U svakodnevnoj komunikaciji, ako smo dobro prošli prva dva koraka, dolazi do uspostavljanja trajnijih veza, zapravo do želja da se komunikacija nastavi, ili ponavlja. Onda imamo doživljaj da smo bili uspešni.

Ljiljana Jerinić

Ako sada ukrstimo MOP tehniku, ili tehniku troja vrata sa modelom šest tipova adaptacije ličnosti, jasno je da svaki tip ima drugačiji Verov redosled. Na primer: za Brilijantnog skeptika ulazna vrata komunikacije su u zoni mišljenja, ali za Kreativnog sanjalicu to su Zamka vrata. Njemu treba prići u zoni ponašanja. To će njega jedino da otvori. U Ven Džoins i In Stjuart priručniku sasvim jasno je dat redosled uspešne komunikacije sa svakim tipom ličnosti. Time je dokazana teza da ne postoje laki i teški ljudi za komunikaciju, nego samo manje ili više vešti komunikatori!

Radni model šest tipova adaptacije ličnosti je praktičan vodič kako da komuniciramo sa svakom osobom sa kojom dolazimo u kontakt. Ne moramo da verujemo u taj model. To nije ni religijska, ni metafizička postavka. Ne moramo da poznajemo osnove psihologije i psihoterapije, ni transakacionu analizu, da bismo ga koristili. Ali, ako ga budemo upoznali i primenili, uspešna komunikacija će postati naš zaštitni znak i olakšaće nam život. Biramo da budemo uspešni! A sve(t) počinje sa komunikacijom.

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *