lilu 1

Liluline pesme

Za  kravu je muuuu!

Za mamu mamuuuu!

Za tatu tatuuuuuuuu!

Za Lili liluuuuuuuuu!

– Mama, imam novu pesmu ! – Lili je utrčala u kuhinju, gde se mama mučila oko peglanja  tatine košulje.

lilu 2

– Nemam snage za razgovor, mila. Molim te poštedi me danas bilo kakvih novosti, – mama je piskavim glasom  Lili stavila do znanja da mora da posluša bez odlaganja.

I Lili je to shvatila. Otrčala je u sobu po gitaru i brzo se našla između tate i televizora. Pre nego što je stigla da otpeva, tata je vrisnuo:

– Sklanjaj se, gledam utakmicu!

lilu 3

– Ali, tata …

– Nema ali. Beži… Pih, evo pade gol, ne videh od tebe. Napolje, napolje!!!

Na ivici suza, Lili je istrčala u dvorište. Tamo je ležao pas Boni. Bilo je vruće, pa se opružio u hladovini, samo ponekad mahnuvši repom kao lepezom. Lili se osmehnula. Udarila je dva puta po gitari i počela da zavija :

Za kravu je muuuu!

Za mamu  mamuuu!

Za tatu …

 Boni je skočio kao oparen i zalajao : AV, AV, AUU !

lilu 4

– Boni, Boni! I tebe ću da ubacim u pesmu. Nemoj da se ljutiš , – pokušala je Lili da  zadrži publiku. Ali, Boni se zavukao iza šupe i ni kost koju se Lili setila da mu ponudi, nije pomogla.

– Znam. Ptice stalno pevaju, a ja ih slušam, sada  nek slušaju one mene, – setila se Lili.

Na grani trešnje jedna gugutka upravo je  čistila svoje perje. Lili je zamahnula da  odsvira uvod, a ptica se preplašila i odletela.

lilu 5

– Moram da poradim još na pesmi, – pomislila je Lili. Sela je na panj i reči su se same slagale.

Imam malu glavuuu

dugu kosuuuuu,

a nogu bosuuu.

Za kravu je muuu !

Za mamu mamuuu!

Za tatu tatuuuu !

Za Lili liluu !

Onda je zastala.

– Ne, bolje je ovako. Zovu me Liluuu!

Bila je srećna. Nije joj više bilo važno da li neko želi da je sluša ili ne.

– Lili, gde si ? – mama je zvala – Vreme je da te okupam, pa da gledaš Čiku Antiku.

Šta se čudite, Lili ima tri godine. Sama se oblači, ali joj mama ne da da se sama kupa. Hm, hm. Možda još samo malo da poraste.

lilu 6

Volim kaduuu!

Toplu voduuu!

Hoću supuuu

kad završim kupkuu!

Za kravu je muu!

Za mamu mamuu!

Za tatu tatuu!

Zovu me Liluuu!

– Dobro LILU, dosta je za danas. Zabole me glava od tvog pevanja, – mama je i dalje bila neraspoložena.

– Pevaću Medi Kruški u krevetu. Ovo je prava uspavanka, zar ne  mama ?

– Odlična ideja, – mami je laknulo.

lilu 1

Za kravu je muuu!

Za mamu  mamuu!

Za tatu tatuuu!

Za medu meduu!

Zovu me Liluu!

Meda Kruška i Lili su UUUtonUUUli  slatko u san.

POGOVOR

Ova kratka priča obrađuje dve osnovne teme: razvoj kreativnosti i učenje jezika kod dece predškolskog uzrasta.

Roditelji generalno vole da su im deca kreativna, ali često nemaju sluha za detetovu borbu sa idejama i njihovim artikulacijama. Škole  i predškolske ustanove imaju talase bavljenja kreativnošću koji dođu i prođu. I kod jednih i drugih preovladava skeptičnost koliko je društvo u mogućnosti da pomaže i podstiče kreativnost.

Iako je sigurno u korelaciji sa intelektualnim sposobnostima prvenstveno, ali i sa emocionalnim funkcionisanjem, čini mi se da je kreativnost potpuno drugi kvalitet, drugi kontinuum. Takođe verujem da se svako rađa sa ograničenim kapacitetima za njegovo mentalno funkcionisanje, pa i za kreativnost. Da li svako na početku života ima bar malo mogućnosti da bude kreativan, ne znam. Ali, znam da je kreativnost nežna biljka koja se lako satire u korenu još od prvih dana života, a teško se prepoznaje među korovom i teško se neguje.

Kao psihologa  posebno me fascinira ritmični sklop kreativnosti. Napade stvaranja, smenjuju periodi neaktivnosti uz intenzivnu emotivnu boju. Kao da više brine period opuštanja, kada pritisak misli može da izazove mucanje ili da dete brizne u plač.To je faza kada nezamislivo postaje smisleno, kada rastu paradoksi, postoji konfuzija u sortiranju ideja i napor da se sve to artikuliše. I što veća kreativnost, veće su oscilacije.

 Ako brinete o mentalnom zdravlju deteta, pitate se sigurno kako da znate da nije maskiran neki drugi problem u ovim ritmovima. Teško. Zato se verovatno kreativnost često žrtvuje na račun  mentalne stabilnosti.

Deca kroz igru istražuju sebe i svet oko sebe. Predmet igre može biti i sam govor. Deca uče ne samo da govore, uče i da misle i pričaju o samom jeziku. Uče da komentarišu svoj i jezik drugih ljudi, mogu da se igraju rečima i zvukovima  kao sa igračkama. Sposobnost razmišljanja i razgovora o samom jeziku zove se metalingvistička svesnost. Razvoj počinje u predškolskom uzrastu i može se podsticati.

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog

Ilustracija: Ljiljana Jerinić

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *