Home / Kafa sa tetkom / Kako baratamo Internetom?
Kako baratamo Internetom?

Kako baratamo Internetom?

Može li se na osnovu par generacija koje koriste Internet izmeriti njihovo eventualno zaglupljivanje ovim medijem? Poznato je da čovečanstvo nikada nije blagonaklono gledalo na bilo kakve novotarije, kada je ljudima po prvi put predstavljena tehnološka inovacija u vidu knjiga, dobili su poriv da popale te đavolje produkte. Sokrat je knjigama zamerao to što ne mogu da prilagode svoj sadržaj različitim tipovima konzumenata, kao što bi to mogao živ govornik. Takođe, sa knjigom čovek ne može da vodi dijalog – „knjiga sa tobom razgovara kao da si inteligentan, ali ako je pitaš za dodatna pojašnjenja, ona nastavlja da vrti već rečeno do beskonačnosti“.  Još jedna stvar u vezi sa knjigama je mučila Sokrata – smatrao je da će zbog mogućnosti da uvek otvore knjigu i nađu šta ih zanima, ljudi prestati da pamte činjenice. To isto danas ljudi govore o Internetu.

Da li zaista otupljujemo uz pomoć Interneta? Nedavno je tim isti, Internetom kružilo nečije pitanje o tome šta bi bilo najteže objasniti o životu u današnjici nekome ko bi magično izronio iz pedesetih godina prošlog veka. Odgovor glasi:  „U džepu držim uređaj kojim mogu da pristupim svim informacijama kojima čovečanstvo raspolaže. Koristim ga da gledam slike mačaka i raspravljam se sa nepoznatim ljudima“. Svi mi volimo da laskamo sebi po pitanju sopstvene inteligencije, a opet je zanemarljiv postotak ljudi koji nisu, bar u jednom kratkom periodu, bili uvučeni u  mrežu razgledanja slika vladara Interneta – mačaka. Čovek bi očekivao da je sajt „I can has cheezburger?“ već odavno bajata vest, ali taj hram i stecište mačkoljubaca i dalje radi punom parom. I ne samo mačkoljubaca – slike postavljaju i gledaju i ljudi koji mačke niti vole niti poseduju. Ipak, da li taj i sajtove slične njemu možemo okriviti da nas zaglupljuju? Da budemo potpuno iskreni, čovek koji većinu svog vremena za kompjuterom provodi razgledajući mačke, pse, otkrivajući novi meme, ili gledajući snimke životinja na YouTubeu, teško da će nakon te rabote sesti da čita Šekspira. Ili da će moći da (opravdano) optuži te sajtove da mu oduzimaju dragoceno vreme za uzdizanje duha.

Dakle, Internet je samo medij koji nam pruža uvid u ono najbolje i najgore u nama i čovečanstvu uopšte. Može nas vrteti u začaranom krugu slika životinja sa nepismenim titlovima, ili nam pružiti uvid u dubinu sopstvenog neznanja. Jer pored svih informacija kojima Internet obiluje, neupitno je da danas prosečan čovek zna mnogo manje činjenica o mnogo više stvari od prosečnog čoveka iz ere pre ovog medija. Ono što je gotovo neupitna mana Interneta je to što nam je sposobnost usredsređivanja pažnje na jednu stvar (attention span takoreći) značajno manji nego onda kada si bez interneta morao da zasedneš pa da pročitaš Danteov „Pakao“ ili Dikensov „Život i doživljaji Nikolasa Niklbija“ da bi se zabavio. Niko više nema vremena (pre će biti strpljenja) za tolike knjižurine, niti za opširne disertacije po blogovima i forumima. Umesto toga, radije ćemo štrpnuti komadić informacije sa jedne strane, pa skočiti na drugu temu, odakle će nas neki ostavljen link odvesti na sasvim drugu temu. Na kraju, surfovanje Internetom završavamo sa glavoboljom i predoziranjem polovičnim informacijama upitne istinitosti.

Kao što već rekosmo, premalo je vremena proteklo da bismo mogli da utvrdimo uticaj Interneta na našu inteligenciju. Uostalom, svi znamo da je taj uticaj nemoguće izmeriti na osnovu par faktora – jednačina je mnogo kompleksnija – ili bismo to znali da nam pažnju ne odvlače mačke koje se glupiraju po internetu.

Autor: Tamara Gligorijević

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*