Home / Kafa sa tetkom / Da li postoji sreća?
Da li postoji sreća?

Da li postoji sreća?

Kao što znate, formula za sreću ne postoji a koncept sreće se razlikuje od čoveka do čoveka, od kulture do kulture, ono što je sreća za jednog čoveka za drugog ne mora biti, ono što čini jedan narod srećnim neki drugi narod ne smatra srećom, no, svakako, svi ljudi teže tome da budu srećni.

Osećaj sreće je uglavnom vezan za zadovoljenje neke želje, za ljubavlju, materijalnim stvarima, zdravljem.

Rezultati Galupovog insituta za ispitivanje javnog mnjenja o tome ko su najsrećniji narodi na svetu, pokazali su da se, od 148 zemalja obuhvaćenih istraživanjem, Srbija nalazi na 143. mestu, odnosno da Srbi nisu baš srećan narod. U ovoj anketi, ljudi širom sveta su odgovarali na pitanja kako se osećaju, koliko se smeju, da li se osećaju, poštovano,  zadovoljno, srećno i sličnim pitanjima. Koliko god bilo porazno mesto na kome se nalazi Srbija, ova anketa je pokazala da najsrećniji ljudi na svetu ne žive u najbogatijim zemljama  jer se stanovnici Singapura, jednog od najbogatijih i najuređenijih gradova-država, nalazi na dnu liste, ispod Srbije.  Građani onih zemalja koje mi smatramo „rajskim“ za život, kao što su Francuska i Nemačka, nisu se izjasnili kao previše zadovoljni, odnosno srećni, dakle sreća ne zavisi od materijalnog bogatstva koliko god oni kojima mnogo toga nedostaje misle da sreća leži upravo u tome.

Čak i tamo, gde je osećaj sreće  spojen sa ispunjenjem neke materijalne želje, on nije konstantan,  traje veoma kratko, čovek je postigao svoj cilj, oseća se srećnim, ali se odmah potom pojavljuje nova želja, nov cilj, dostizanje sreće je u stvari stalna potraga za srećom.

Na upravo završenom osmom Festivalu nauke u Rimu, koji se održavao od 17. do 20. januara, debatovali su o sreći, čule su se razne teorije, od toga da osećaj sreće pružaju pravda i demokratija, sloboda, da je sreća skopčana isključivo sa ekonomskom stabilnošću, do toga da je osećaj sreće skopčan sa funkcionisanjem našeg mozga i da nema nikakve veze sa zadovoljenjem materijalnih potreba ali često ni sa fizičkim. Indijski ekonomista Amartja Sen, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1998. godine, izneo je zanimljivu tezu da ekonomska sigurnost nije više pokazatelj sreće jednog naroda, da ljudi svoje interese stavljaju ispred interesa drugih i zajedničkog dobra, te da se osećaj sreće fundamentalno razlikuje od onoga što je ranije dovodilo do ovog osećaja.

FreeDigitalPhotos.net

Svi su se složili u jednom, da je osećaj sreće relativan i da se sreća ne može tražiti na nekoj geografskoj odrednici, niti na bilo kom mestu, da je niko ne može naći iza ugla ili zaboravljenju na nekom mestu.

Iako relativna, neuhvatljiva, iako formula za sreću ne postoji, na ovom festivalu su pokušali da dokažu da je sreću lako dostići. Za to je potrebno da čovek zna šta želi, da ne radi ništa na štetu drugima, da ponekad uradi nešto dobro za druge, da ima snove, da se bavi sportom, da ceni ono što ima, da bude radoznao i da uvek uči, da ima pozitivan stav prema životu, svetu oko sebe, da voli sebe, nauči da se bori sa nedaćama, da nauči da se bori sa stresom i da ga doživljava što manje i, na kraju, da uvek pripada nečemu ili nekome, veri, poslu, porodici, deci, prijateljima…

Onaj ko stekne kontrolu nad svojim životom može se nadati tome da će jednoga dana reći – srećan sam!

Ovo su zlatna pravila života i svi ih znamo a opet deluju teško, zar ne?

One comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*