Home / Kafa sa tetkom / Život uči
Život uči

Život uči

Jedne subote, dok sam trčala da odvedem dete na aktivnost, odem na pijacu, platim šta treba, kupim i šta ne treba, elem, te jedne subote istrčala sam iz kuće u trenerci (finoj, nije nasleđena od muža, ostatak trudničke garderobe i nema tragova domestosa). U centru grada „dame“ jedne poznate kozmetičke marke delile su kataloge, uzorke, smeškale se radoznalim ženama. Zastanem, ja mnogo volim sve te male bočice što mirišu (kupila sam ih za tri života, ne za ovaj jedan), jedna malecka, ja nemam mnogo godina, ali mogla bi ćerka de mi bude, odmeri me „onako“ i prilično neljubazno objasni da ne mogu da dobijem katalog, on je samo za „dame“.

Ne stigoh da se malo drcnem, a i nije mi stalo, pola kila ’artije manje za nošenje u kesi za đubre sa četvrtog sprata.

Ali, sledeće subote, baš onako bio lep i sunčan dan, a ja raspevano raspoložena, nisam se čak ni uspavala, pa morala da trčim, nego sve laganica, ponovo me nanese put na isto mesto. Sve isto: iste „dame“, isti asortiman, ali ja malko drukčija. Nisam se baš skockala, ne kockam se ja ni subotom na veče, kamoli u sred dana, ali, recimo da sam bila u nekom „fensi“ fazonu. Jedva odoh. Sve mi dadoše, napuniše kesu, ruke, donesoh ja kući sve što sam posle morala da nosim i na dole.

Da se razumemo, sve te priče o prvom utisku, o tome kako vas ljudi doživljavaju najpre vizuelno, kako mišljenje o vama stiču u prvih sedam sekundi, bla, bla, sve sam ja to iščitala, kad sam imala trideset i neku, i kad je normalno da se čitaju knjige o samopomoći, uspehu u deset lekcija, sreći u tri poteza. Posle četrdeset shvatiš da takve knjige piše nesrećniji od tebe, a preporučuju ti za čitanje srećniji. I pored tog svog bespotrebnog znanja, uopšte ne marim da subotom ujutru izgledam po bilo čijem pravilu, nit’ me baš mnogo briga dal’ mi se ceger slaže sa lakom za nokte.

Katarina Milićević

Razmišljam koliko ono dete maši ciljnu grupu (a, valjda je to sreća mladosti!), jer to što ona prodaje nije za „fensi“ dame, nego baš za one koje subotom idu na pijacu, u trenerkama i patikama. I koliko maši poznavanje kupca, jer kad trčim, i ne znam gde ću pre, kupujem instinktivno, samo daj, i beži dalje. Kad sam laganica, kupujem sa razumevanjem, procenjujem, obiđem tri radnje da uporedim, dobro razmislim koliko sličnih stvari već imam kod kuće.

Mladoj dami, samo jedan savet: pre nego što te razni treneri veština prodaje napumpaju bespotrebnim znanjem i informacijama, razmisli kako sama kupuješ, kako kupuje tvoja majka, a kako drugarica. Onda ti, možda, u 30-i-nekoj i ne budu trebali razni priručnici.

Autor: Katarina Milićević

One comment

  1. Mladim damama jos jedan savet , pored ovog tvog-nek ukljuce malo i mozak, kad vec rade tako nesto, a ne da jedina briga bude kako izgledaju….i da pokusaju da ne odmeravaju s ociglednom zluradoscu gospodje u trenerkama , ili sa viskom kilograma i brigama…ne bih da ih podsecam ,ali moram, te gospodje su nekad takodje bile kao i one, mlade, bezbrizne, doterane i mrsave!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*