FreeDigitalPhotos.net

Živeli!

Bilo je godina koje je valjalo prespavati. Bilo je godina kada nije ni trebalo spavati. Bilo je tužnih, bilo je radosnih, bilo je onih koje su mirisale na tek rođenu bebu, bilo je onih čiji se smrad još ne ispira.

Bilo je godina koje su bolele, i još bole, bilo je onih koje su krvarile, pa sad pomalo svrbe, kao rana koja zarasta, bilo je godina kada nisam umela da shvatim koliko su dragocene, bilo je onih uzalud potrošenih, a bilo je i najdragocenijih.

Svakakve su i bile i prošle.

Pretekosmo.

Kako-tako, dođosmo dovde.

Da li nam je sad ovako ili onako, shvatićemo kad bude kasno.

Mrzim prognoze, ne verujem u horoskope i čitače sa dlana, ne okrećem šolju, ne brojim zvezde, ne mešam karte.

Verujem da, što sam uradila, ma što sam i pomislila, negde u svemiru da svoj odsjaj.

Za svaki dan ove godine okačila sam na jelku po jedan ukras.

Moji su ukrasi zlatni i crveni.

Katarina Milićević

Zlatni da nam takva budu srca, crveni da ne gasimo svoje vatre.

I kad ode ova, 2012. godina, u toj sekundi oproštaja, zahvaliću joj se na svemu divnom što mi je dala, i poljubiću one koji su mi je učinili lepom.

U ime svih naših lepih godina, i svih naših toplih sećanja, za one koji nisu više tu, i za one koji će tek doći, poželeću samo mira.

Mira u duši, mira u srcu vatrenom, mira oko nas i u nama.

U to ime,

ŽIVELI!

Autor: Katarina Milićević

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *