Home / Kafa sa tetkom / Zašto su nam važni novogodišnji i božićni praznici
Zašto su nam važni novogodišnji i božićni praznici

Zašto su nam važni novogodišnji i božićni praznici

Ovih dana, u susret Novoj godini, božićnim praznicima i najvećoj srpskoj slavi, Svetom Nikoli, dok pada sneg, u svima nama se, kao po komandi, bude sećanja na detinjstvo, toplo bakino krilo, igranje ispod stola dok odrasli ozbiljno razgovaraju, porodičnih okupljanja, setimo se onog uzbuđenja pre nego što otvorimo paketić koji je Deda Mraz ostavljao ispod jelke baš onda kada zaspimo.

U ovoj trci da sustignemo ono što nam previše beži, karijeru, novac, naročito u ovo krizno vreme, iako se sećamo kako smo bili bezbrižni kao deca, umemo ironično da govorimo o praznicima, porodičnim okupljanjjima, sitnim radostima koje oni donose, zaboravljajući da smo dužni svojoj deci da obezbedimo iste takve radosne trenutke kojih će se sećati kada odrastu.  

U poplavi novovernika koji su iznikli nakon toga što nam je ukinuta komunistička “zabrana” da budemo vernici – Religija je opijum za narod – koji su zajedno sa odbijanjem  da budu vernici jer zaista nisu vernici ili iz straha odbacili tradicionalne porodične svečanosti, mnoge od njih danas pretvaraju u parade pijanstva i kiča, više da se priča o tome, manje jer imaju potrebu za toplim, porodičnim trenucima.

Postajemo previše realni, prerano deci ukidamo Deda Mraza, prerano im govorimo da su odrasla iako se  sami na pomen sedokosog, dobroćudnog čike osmehnemo  i zamislimo poklon ispod jelke.

Pre nego što počnete da govorite kako je novogodišnja noć samo obična noć, iako svi znamo da nam sa Novom godinom neće stići ništa posebno novo, da u nju unosimo stare probleme, da nećete ništa posebno spremati ili kititi jelku, zastanite i razmislite zašto je važan doček Nove godine ili božićni praznici koji slede odmah potom, bez obzira da li ste vernik ili ne.

Novogodišnja noć je jedina noć u godini kada ceo svet na trenutak zaboravlja na probleme, kada se oseća zajednički duh, kada se svi raduju istom, lete konfete, nebo širom sveta osvetljava vatromet. Ljube se znani i neznani, pleše se u poznatim i nepoznatim zagrljajima, nazdravlja se svima, lepe želje se nesebično dele. Osećamo se drugačije i radosnije onih zadnjih sati stare godine kada se pozdravljamo sa kolegama, komšijama, prodavcima.

Prvog januara se svi osećamo radosno, novo, puni smo energije, sama reč – nova – tera nas da razmišljamo o stvarima koje ćemo uraditi u Novoj godini. Prvi januar uvek doživljavamo kao nov početak i novu priliku da nešto popravimo, nešto završimo, nešto otpočnemo, sa nekim se pomirimo. Čak i ako ništa od toga ne učinimo, svaki trenutak tog praznika dok se smejemo, pevamo, grlimo i ljubimo sa ljudima, kujeo planove, dragocen je za naše zdravlje. Tokom novogodišnjih praznika smo smireniji, popustljiviji prema deci, tolerantniji prema sitnicama koje život znače a zbog kojih umemo danima da se raspravljamo  i tražimo kavgu pokušavajući da se oslobodimo nervoze koju nam nameće svakodnevna trka.

FreeDigitalPhotos.net

Ako sumnjate u ovo, setite se samo sa kojom tugom počinjemo, kada već zagazimo dobro u januar, da skidamo ukrase a jelke i pakujemo lampione, kao da se sa pakovanjem u kutije vraćamo u sivu staru stvarnost, trčanje do posla, sa posla, sekiranje koje ništa ne rešava, probleme…

A dok ne raskitimo jelku, tu nam je i Božić, oni koji veruju slave, oni koji ne veruju im se podsmevaju, neki ga obeležavaju tradicionalno iako nisu vernici.

Već znate da je Božić najveći i najradosniji hrišćanski praznik koji obeležava rođenje božijeg sina, jedne davne noći u vitlejemskoj pećini. Da li ga slavite 25. decembra ili 7. januara, sasvim je svejedno, nije važno čak ni to da li ga slavite tradicionalno ili ste vernik.

Važno je da je to onaj dan u godini, jedan jedini, koji se naziva danom mira i koji u ljudima budi ono dobro, spremnost da nešto podele sa drugima, da budu humani, dan u kojem ušuškani u toplom porodičnom domu, oko porodične trpeze, ponovo zaboravljamo na trenutak na sve ono što ovaj sveti iako tako divan čini ružnim mestom, glad, siromaštvo, ratove.

Zbog svega ovoga, pre nego što glasno počnete da govorite kako je novogodišnja noć samo obična noć, Božić još samo jedno crveno slovo u crkvenom kalendaru, da Deda Mraz i Bižić Bata ne postoje, i time svojoj deci izazovete tužan izraz lica i pomalo razbijete snove koje čak ni paketić ne može da “zakrpi” u potpunosti, zastanite.

Svi ti praznici su važni zbog radosnih trenutaka koje donose, ne dozvolite da siva svakodnevica zavlada i tim danima.

Imate pravo da verujete u neverovatno i nepostojeće, bar na kratko, a vaša deca imaju dosta vremena da odrastajući shvate svu realnost života, pustite ih da sanjaju.

Okitite kuću, neka sve blješti onako kako ne blješti kada prođu praznici.

Taj novogodišnji i božićni duh je ono što će ih, i kada odrastu, zauvek vezivati za porodicu, podsećati na detinjstvo, to je ono što će želeti da priušte svojoj deci  i što će im uvek izazivati topline u srcu.

Vreme je da počnete da se radujete nadolazećim praznicima. Srećni vam bili!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*