Home / Saveti koje niste tražili / Zašto novogodišnje odluke ne uspevaju?
Zašto novogodišnje odluke ne uspevaju?

Zašto novogodišnje odluke ne uspevaju?

“Nova godina – novi dečko!”, gledam fluorescentnu aplikaciju na majici koju ženski časopis predlaže za doček. Istina je da u ponoć često zacrtavamo okretanje nove stranice života. “Smršaću, ostaviću cigarete, vežbaću, hraniću se zdravo, imaću novi posao, manje ću se zaduživati”… 50% novogodišnjih želja mogu se svrstati u ovih par kategorija. Istina je i da se te želje retko realizuju. Prve dve sedmice smo optimisti i verujemo u promenu. U februaru već konstatujemo da neće biti  lako da realizujemo željeno, a u decembru smo obično na istoj poziciji kao pre godinu dana. Zašto? Da li je slaba volja masovna pojava, ili smo možda lenji,  jer za ostvarenje želja treba da uložimo napor?

Peter Stromberg, antropolog, naglašava da novogodišnja noć nije odraz naših indivudualnih potreba i ritmova. Iako možda nismo raspoloženi za to, sa milionima ljudi istovremeno ćemo odbrojavati: “deset, devet, osam, sedam…”, ljubiti se, čestitati i donositi odluke. Svaku tranziciju, mi smo skloni da ritualizujemo, pa i prelaz iz jedne godine u drugu. Novogodišnja čarolija će za nas biti “upotrebljiva”, ako dočeku sami damo značenje. U protivnom, ostaće samo prazna rutina.

Tracy Alerman, lekar, se pita šta se dogodilo sa našim prošlogodišnjim novogodišnjim odlukama. Zašto su izgubile “zvezdanu prašinu”? Možda nam u 23:59, dok stojimo sa čašom šampanjca u ruci, ideja da idemo svaki dan u teretanu izgleda brilijantno, ali ne i u 07:00 sledećeg jutra. A i zašto želimo promenu? Zato što su tri naše najbolje drugarice krenule na pilates, pa da im pravimo društvo? Ili zato što će nas naše telo bolje služiti ako smo u dobroj formi? Razlozi koji stoje iza odluka su presudni za motivaciju. Odluke ne treba artikulisati u ponoć, treba ih ranije dobro promislili.

Timothy Pychyl, kanadski psiholog, smatra da u ponoć obično nismo spremni za menjanje loših navika i izjava nam služi samo kao pokušaj da obezbedimo socijalnu podršku, ali je to nedovoljno za uspeh.

Avya Sharma, kanadski lekar koji se bavi lečenjem gojaznosti, kaže da jednostavno postavljamo nerealne ciljeve.

Ian Newby-Clark, psiholog, misli da novogodišnje odluke padaju u vodu, jer se donose u žurbi i impulsivno. Iako je Noga godina – neispisani list papira, mi smo isti, oni stari, prošlogodišnji.

Peter Herman, profesor psihologije, objašnjava da kad dajemo pozitivne izjave o sebi u koje ne verujemo, one dovode do formiranja lažnih nadanja. Zacrtanoj promeni se daje veće značenje, nego što može da ima: ako izgubim težinu, ako više vežbam, ili ako redukujem dugove, procvetaće ceo  moj život! To se, naravno, ne desi, te se obeshrabrujemo gubeći samopoštovanje. Promeni koja je nastala oduzimamo i vrednost koju uistinu ima sama po sebi, te se opet gojimo, vučemo se lenjo po kući, peglamo karticu, vraćajući  se starim lošim navikama… jer čemu sve to, kad smo i dalje gubitnici.

FreeDigitalPhotos.netPeter Bregman, pišući za Harvard Business Review Blog Network, ovako vidi problem: kad postavljamo ciljeve, uče nas da ih specifikujemo (kvantifikujući vreme, prostor, količine, santimetre…) i da osvajamo te postavljene mete, kao kakvi takmičari. To postane mač sa dve oštrice. Usko fokusiranje nas obično dovede do zabušavanja (samo danas ću preskočiti…) ili samovaranja. Bregman zato predlaže da uz uske ciljeve zacrtamo i  “fokusne oblasti”, podstičući unutrašnju motivaciju, redukujući  takmičarski manir, a gratifikujući svaku, pa i najmanju pozitivnu promenu. To je put da “korak napred” ostane trajna promena, a ne reverzibilna. I da ne zaboravimo da živimo i u međuvremenu, dok ostvarujemo cilj, kao zadovoljna bića.

Harris Stratymer, stručnjak za lečenje alkoholizma, primećuje da je Nova godina možda odlična za inicijalni korak, ali da bez strategije koja će uključiti i fiziološke i psihološke elemente promene, nema pomaka.

Neurolozi će reći da je promena proces, koji nije samo promena ponašanja, nego promena  načina mišljenja, odnosno formiranje novih neuroputeva. A za to je potrebno vreme.

Donošenje odluka je nužno, jer bez toga nema ni mogućnosti da dođe do promene. Bitno je samo šta treba da učinimo da se odluke i ostvare. U duhu primenjene psihologije evo dopunjene liste saveta Ray Williams-a, autora knjige “Kako da ispunite svoje potencijale”:

  1. Odaberite jednu, umesto niza odluka.
  2. Postavite realan, operacionalizovan cilj. “Smršaću” – nije dovoljno, ali “Smršaću pet kilograma do leta i biću u top formi za kupaći kostim” – je jasnije.
  3. Zadovoljite se malim koracima. Mnogi odustanu, ako je promena previše zahtevna.
  4. Pronađite pouzdanog, proverenog prijatelja kao podršku.
  5. Radite ne samo na promeni ponašanja, nego menjajte i stavove. Ne zaboravite da živimo svoja uverenja. Ako hoćete promenu navike, morate da promenite i mišljenje o tome.
  6. Slavite i najmanji napredak. Ne odlažite fanfare za kraj.

    Ljiljana Jerinić

  7. Dajte vremena mozgu da formira nove neuroputeve. Poznato je da je potrebno minimum dvadeset jedan dan da bi se neka nova veština usvojila.
  8. Fokusirajte se na sadašnjost. Šta danas mogu da uradim u vezi mog cilja? Ne živite u prošlosti, ali ni u budućnosti.
  9. Nemojte shvatiti odluku preozbiljno. Smejte se svojim greškama, umesto da se kinjite i kritikujete.
  10. Ne zaboravite da je život lep ovde i sada i kad imate stomačić, prazan novčanik i sami ste!

Nova godina je nova šansa, ali važnije je da ne čekate novogodišnju noć, nego da odluku donesete i krenete da je ostvarujete upravo danas. Danas je uvek najbolji dan za promene, bila Nova godina, ponedeljak, prvi u mesecu…ili ne!

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog

4 comments

  1. Hvala @veroljub! Nekada je potrebno samo zastati, razmisliti, sagledati novi ugao i delovati dobitnički:)

  2. Najlepse hvala.
    Godinama sam prilicno zaglavljena u nezadovoljstvu, samoci i besperspektivnosti. Mnogo vremena i realnog sagledavanje sebe bilo mi je potrebno da uvidim da sam sama doprinela da se osecam tako nezadovoljno. To sto sam zavrsila fakultet, nije samo po sebi bilo dovoljno i da se profesionalno ostvarim. Udala sam se i podizala dete, smatrajuci da je to „prava stvar“. Sad kad je dete poraslo, a brak ostao samo na papiru – osecam se prazno, iskorisceno,nepotrebno. Trazim sebe, osvetljujuci krivudave kozje staze – sibicom. Nadam se da cu uspeti.
    Zato sam Vam od srca zahvalna sto objavljujete ovakve neophodne clanke.
    Ljiljana

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*