Home / Kafa sa tetkom / Šminka kroz istoriju
Šminka kroz istoriju

Šminka kroz istoriju

Ljudi su se od samog svog postanka na sve načine trudili da sebe učine lepšim, a u toj disciplini su žene dakako dale svoj veći doprinos u odnosu na muškarce. Od kako su, u jednom trenutku praistorije, otkrili da krzna mogu da se iskoriste kao odeća, ulagali su velike napore kako bi tu odeću učinili drugačijom od krzna svojih sunarodnika, i već u kamenom dobu su iznašli načine da odeću izbele ili ofarbaju, uglavnom pomoću mineralne boje oker, koja takođe ima i antimikrobna svojstva pa su jednim udarcem dobijali i farbu i način da ubiju ili makar umanje smrad koža i krzna, a najverovatnije su te farbe koristili i na svom telu.

Stari Egipat

Ipak, šminkom su se ozbiljnije pozabavili tek Egipćani. Od šminkanja očiju, pudera koji su izbeljivali kožu, karmina i rumenila od crvene gline pa do parfimisanih ulja sa zaštitnim faktorom – nema delova tela koji su bili zapostavljeni. Njihov stil šminkanja očiju je bio prepoznatljiv – bademaste oči izvučene crnom linijom, kako bi imitirale Horusovo iliti „svevideće oko“ – dakle oko Horusa, boga neba i rata, zaštitnika faraona.

Foto: wikimedia.org

Svi načini upotrebe šminke kod Egipćana su, pored estetskog, imali i religijski smisao. Horusovo oko je po njima imalo magične zaštitne moći, jer je Horus prema legendi svoje levo oko boreći se protiv svog oca Ozirisa, a nedugo potom se oko magično oporavilo. Šminkali su se i muškarci i žene, ne želevši da propuste priliku da budu zaštićeni magijom svevidećeg oka. Boje senki za oči su bile uglavnom crna za gornji i zelena za donji kapak. Crnu boju su dobijali uz pomoć galenita, a zelenu iz malahita koga su uvozili iz Sinajske pustinje. Takođe su farbali kosu i lakirali nokte, uz pomoć biljke Hena, koja se koristila i kao preparativna i kao dekorativna kozmetika. Lak za nokte je bio statusni simbol – to pravilo je važilo i u Kini, za koju se smatra da je i izumela prvi lak za nokte. Kineska formula se sastojala od belanaca, želatina, pčelinjeg voska i Arapske gume, dobijene iz Akacije, uz dodatak latica različitih biljaka i pigmenata. U Egiptu je dozvoljenu boju laka za nokte određivala vladarska porodica – oni bi izabrali „svoju“ boju, koju ostatak naroda nije smeo da upotrebljava. Zna se da su Kleopatra i Nefertiti za sebe izabrale crvenu boju. U Kini je pravilo bilo da samo vladari smeju da puštaju nokte. Za vreme dinastije Čau su zlatna i srebrna boja bile rezervisane za vladare, oni niže rangirani su nosili crnu i crvenu boju a običan narod je smeo da koristi samo prirodne tonove. Egipćanke su takođe plavom bojom isticale vene u predelu lica i grudi, a bradavice su oblagale tečnim zlatom.

Foto: ddmcdn.com

Antička Grčka

U antičkoj Grčkoj su, kao i u Egiptu, cenili bledilo kože, pa su žene koristile pudere i kreme kojima bi posvetljivali ten. U te svrhe su koristile ređe kredu a češće belo olovo, na koje bi dodale crveno olovo, da zarumene obraze, što im nije bila najsjajnija ideja, pošto bi zbog otrova iz olova nakon par godina načisto ubledele. Šminku su koristile u minimalnim količinama, jer su preferirale prirodan izgled, naravno, i to malo šminke je bilo rezervisano za više slojeve građanstva, po vasceli dan zatvorenog u svojim sobama, kako bi održale bledilo tena.  Kao kontrast tom bledilu su volele da stave crveni karmin, koji su dobijale od morskih trava ili zgnječenog duda. Takođe su koristile crne pigmente za farbanje obrva i postizanje efekta spojenih obrva – deluje da je to onda bio „must have“. Pored toga, obilato su koristile parfeme – iz razloga koji su sablažnjavali egipćanke. Grkinje su naime parfem koristile kao i mi danas, u erotske i afrodizijačke svrhe, dok su egipćani i parfemima davali religiozni značaj. Grkinje su volele da posvetljuju i kosu, i u te svrhe su koristile pretežno sirće kojim bi natopile kosu, a zatim bi stavile šešir sa velikim obodom koji je na vrhu imao rupu, pa su tako posvetljivale kosu, a  u isto vreme negovale aristokratski ten. Što se frizure tiče, samo su robinje imale kratke kose, ostale žene su nosile dugu, raspuštenu kosu sve dok se ne bi udale – tada bi je vezivale u punđe.

Rimljanke u pogledu šmikanja nisu bile preterano inventivne, uglavnom su preuzele metode egipćanki i grkinja. Doduše, svaka žena koja je držala do sebe je imala ličnu kometičarku. I njima je bilo važno bledilo tena pa su koristile već opisane trikove. Oralnu higijenu su sprovodile tako što bi trljale zube plovućcem, koji se i danas koristi kao sastojak u pastama za zube. Takođe su popularizovale strigil, alatku za struganje prljavštine sa tela, koja je bila poznata i već pomenutim civilizacijama, sa tom razlikom što su Rimljani njenu upotrebu podigli na viši nivo, pošto su uveli praksu da taj posao obavljaju robovi.

Srednji vek

Srednji vek ne deluje kao period u kome bi se šminkanje smatralo poželjnim, ali postoje dokazi da su se i tada žene šminkale. Za početak, u stanju teške bolesti bi im se opraštao greh šminkanja u svrhu prikrivanja znakova bolesti. Ipak, čak je i Toma Akvinski zauzimao stav da je žena u izvesnoj meri obavezna da se šminka kako bi predupredila mogućnost da joj muž zabludi sa nekom drugom, nafrakanom. Ipak, nije preporučivao obilato korišćenje šminke kako ne bi dovodile u iskušenje druge muškarce. Žene su izbeljivale kožu, ali je retko koja koristila senke za oči ili ajlajner. Jedini iskorak koji su napravile u poređenju sa prethodnim civilizacijama je taj da su besomučno čupale obrve, nasuprot spojenih obrva grkinja. Zanimljivo je doduše, da su prostitutke u Španiji, koje nisu mogle sebi da priušte aristokratski ten, otišle u drugu krajnost i koristile crvene tonove karmina i senki za oči, kako bi naglasile svoje namere, a dobrostojeće Italijanke su hrabro nosile ružičaste karmine da bi pokazale da mogu sebi da priušte sintetičku šminku.

Viktorijansko doba

Foto: vvprints.com

Nakon srednjeg veka i masovnog pada broja živućih ljudi usled kuge i ostalih bolesti, šminka se ponovo vraća u punom sjaju, kako bi ljudi prekrili simptome bolesti ili se jednostavno ulepšali. Beo ten je i dalje neprikosnoven, zajedno sa crvenim rumenilom i karminom. Francuzi su toliko voleli tu kombinaciju da su je proglasili obeležjem veselih i vrcavih ljudi, što je iritiralo ostale zemlje koje su zaključile da mora biti da su Francuzi gadna nacija kada upotrebljavaju šminku u tolikim količinama. Zatim je usledila Viktorijanska era, u kom su periodu na šminku gledali još neblagonaklonije nego u Srednjem veku, ukoliko je to moguće. Manje – više sve je bilo tabu, u čemu su prednjačile seksualne teme i aluzije. Išli su dotle da su noge stolova morale u potpunosti biti prekrivene stolnjakom, da se neko ne bi zabunio i pomešao ih sa ženskim udovima. Takođe su pri serviranju piletine odstranjivali batake – da se neko ne bi zabunio i pomešao ih sa ženskim udovima. Iz toga je lako zaključiti kakav su stil šminkanja negovali – sve je bilo u neutralnim tonovima, a koža je, kao i uvek, bleda, sa iscrtanim venama. Jaka šminka je bila rezervisana za prostitutke i glumice, što mu, ako se njih pitalo, dođe na isto. Takođe su cenili podočnjake, pa su ih žene dodatno naglašavale. Cilj šminkanja je bio da se žena načini krhkom, a tome su dosta pomagali korseti koje su tako besomučno zatezale da su se zanesvešćivale i pri malo bržem hodu. Nosile su puno slojeva odeće, koja je ponekad težila i do šest kilograma. Najviše su pažnje pridavale kosi, koju su jako negovale, i uvele u modu umetke kako bi im kosa delovala gušće. Pored toga su imale čitav spektar ukrasa za kosu koje su stavljale u punđe, koje su bile najčešća frizura, a pustile bi par loknastih pramenova da im uokviri lice.

Nakon ovog perioda, represivnog po šminku kao i po sve ostalo, je krenulo oslobađanje i puštanje na volju ženama da se šminkaju kako im je volja. Dvadesete godine prošlog veka su u svetu nege tela revolucionarne jer je po prvi put tamna koža postala poželjna, i to zahvaljujući Koko Šanel, a posle toga slede periodi i trendovi koji su nam svima dobro poznati – era Merlin Monro sa plavom kosom i oblinama, era Tvigi sa kultom lažnih trepavica i mršavosti, era sedamdesetih sa prirodnim izgledom i loknama, era osamdesetih sa previše svega, i današnji period, u kome je zaista prepušteno ženama na volju.

Autor: Tamara Gligorijević

2 comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*