FreeDigitalPhotos.net

Skreni, Deda Mraze!

Sve moje prijateljice, koje su i mame, ovih dana ne pričaju o dočeku Nove godine, o toaleti, restoranu, društvu. Pričaju samo na jednu temu: novogodišnji paketići. Verovala deca u Deda Mraza, ili ne, svakako očekuju paketić.

Paketić je eufemizam. Deminutiv. Paketčina, to je ono što deca očekuju da nađu ispod jelke, ili da im donese Božić Bata, a najbolje oba.

Kako sam ja mama već 16 novih godina, od sveg tog cirkusa, firminih paketića, sklapanja tajnih dogovora sa predsednikom sindikata oko toga koja kineska igračka će dopasti mom mezimčetu, tezga predstava u kojima dobri glumci zarađuju za paketiće svojoj deci, meni je, iskreno, malo muka.

Vreme darivanja je vreme trošenja, vreme nervoze, jer nisam više tako mlada da se nadam da će se u toj čarobnoj noći, kad jedna godina prelazi u drugu, bilo šta promeniti, niti će za tu jednu prelaznu sekundu moj novčanik postati deblji. Unapred me strah postkupovinskog mamurluka, koji stiže jutro posle Božića, kad stvaran život zakuca na prozor, a računi koje sam sakrivala na dno tašne odjednom doskoče na površinu, malo ulepljeni konfetama i zlatnim prahom.

I nemojte misliti da sam ja, baš u ovom trenutku, doživela prosvetljenje. Biće da sam svake godine isto ovako razmišljala, a onda upadala u prazničnu atmosferu, i kupovala, kupovala… i nemojte da sumnjate da ću ove godine da postupim isto. Hoću, znam. Slaba sam. Na igračke, na decu, na atmosferu, na džinglbel, na ogromne lutke Deda Mrazove koje se njišu po radnjama, na zlatne i crvene kugle, na lampione, na ukrašene gradove. U pozadini enterijera uvek ide fon, sublimirana poruka: kupiiii, kupiii…

Malopre me zvala drugarica, na mukama. U firmi će dobiti vaučere za dva deteta, koje može da iskoristi u jednoj firmiranoj radnji sa igračkama. I sve bi bilo krasno, da njena deca, kao i moja – nemaju već sve što su želela, i što vredi, a ono što nit’ je željeno, nit’ vredi – šteta je za to trošiti novce, makar i vaučerske.

Katarina Milićević

A opet, juče sam srela druga iz osnovne, čeka peto dete. Moja starija ćerka je postavila pitanje, kako uspevaju da izdržavaju petoro dece, a muž i ja krenuli da nabrajamo čega je sve moguće odreći se, a da se bude zdrav, sit i pametan. U, taj spisak je duži od svih novogodišnjih spiskova! A deca srećnija, i zahvalnija.

Misliću o tome.

Autor: Katarina Milićević

10 comments

  1. Priznajem da sam radosna sto su ova moja dvojica mezimaca veliki momci… sto ne ocekuju paketice, sto je stvar od koje me bolela glava , definitivno,,,na moju i njihovu srecu, firma u kojoj sam radila je bila dobrostojeca, pa su i pokloni bili stvarno dobri, zapravo, prakticno smo sami birali sta bi im kupili, do oderdedjene sume, pa smo to stavljali u ogromne kese sa slatkisima…naravski, uvek bi deda Mraz dolazio…e , sad, dal je ta darezljivost bila jedan od razloga za propast te iste firme..to je za neku drugu pricu….u svakom slucaju, Katarina, raduj se, dok su mali, paketicima resis stvar, kad porastu, trebaju im, uglavnom, pare!za docek, za ovo, za ono…

  2. Eto,kod nas nije tako.Ove godine ćerkica (2 god.) mi je izričito tražila bebu koja se smeje= 749 din. na Kupindu. Sin (4god.) nije ništa sam tražio,a pošto ima tendenciju da traži fikcione stvari npr. pravu raketu da odleti na druge planete,rekla sam mu da sam već poslala Deda Mrazu pismo da mu donese malu raketu koja liči na pravu (kvalitetna ali korištena igračka na Limundu=99 din.),plus će oboje dobiti po jednu knjigu (obe knjige po 250 din. na Limundu),i to je to.To što ću im staviti ispod jelke i koju narandžu,kiwi i sl. ne računam,to bi ionako kupila. Znači računica je 1348,00 din,što smatram da nije puno,ako se pogleda da u nekom od prodavnica igračaka bez 2000din za jedan poklon retko ko prođe.Naša deca nikad ne dobijaju neke velike poklone,niti puno poklona,a uvek su zadovoljna.Tu su maloi roditelji krivi,razmaze ih,naviknu na bogatog Deda Mraza, a posle kukaju…

  3. niko nije kukao, mislim da se nismo dobro razumele…bilo je vremena kad su bili takvi pokloni, ali bilo je godina kad je ispod jelke bila i po knjiga i kinder jaje, pa nije bilo bas nikakve pobune…sve je to pitanje trenutne situacije..danas obojica znaju , kad negde odu, da donesu neku sitnu stvarcicu kuci, da poklone tati imami,nikad to nije nesto skupo, tek da se vidi paznja, i da su se setili…mozda ste stekli pogresan utisak iz mog komentara, ali i kad su im kupovani ti veci pokloni, uglavnom je to bila neka zajednicka stvar,,,sem toga, tu su uvek bile bake i deke, pa i oni posalju paketic, i bude lepo…

  4. niko ne treba sputavati djecu i ne dati im da veruju u deda mraza

  5. @Katarina Milićević
    „Moja starija ćerka je postavila pitanje, kako uspevaju da izdržavaju petoro dece, a muž i ja krenuli da nabrajamo čega je sve moguće odreći se, a da se bude zdrav, sit i pametan. “

    Naravno, treba da se svi vratimo u planine i pecine i ziveti ko pre zilion godina i bice nam super!!!
    Hranicemo se i skupljati plodove iz prirode. Leciti se biljkama i travama.
    I imacemo po 10-oro dece. Zivecemo u skladu sa prirodom. Necemo koristiti proizvode mrske nam industrije. Lezacemo na posteli od lisca. Gajicemo vasi i ostale prirodne mikro organizme. I bicemo srecniiiii!!!

    @epizoda
    „niko ne treba sputavati djecu i ne dati im da veruju u deda mraza“
    Tu se slazem u potpunosti. Svaka zabrana svara kontra efekat.
    Deci treba dati mogucnost IZBORA i alternative. Vremenom ce shvatiti tu lepu bajku zvanu deda Mraz, Santa Klaus, Bozic Bata i staviti je na svoje mesto,
    isto kao i sve ostale bajke koje mu servira zena, sef, drzava, crkva itd…

    @Urednik
    Da li ce te objaviti ovaj komentar ? Ili je kritika ovde zabranjena?

  6. Katarina Milićević

    @Pera Moravac: ako će čovek biti srećniji, i ako je to njegov izbor, ne vidim problem da se vrati u planine i pećine. Lično volim plodove prirode, mnogo više nego industrijsku hranu. Trudim se, iako živim u gradu, da živim u skladu sa prirodom: kako svojom, lčnom, tako i sa ovom nam izmučenom, zajedničkom. Protivim se postelji od lisica, jer sam protivnik lova. Vaši nisu mikroorganizmi, vrlo su vidljive. No, i one su, kao i ljubav, smeh, mržnja, ljubomora, gnev, od prirode date.
    Opet lično, mislim da su najbogatiji ljudi koji imaju puno dece. Naročito ako je to njihov lični i izbor i odgovornost.

    • @Katarina Milićević
      Vrlo me zanima sta znaci „od prirode dato“. I marihuana je od prirode data. I bakterije i virusi. I dosta drugih predatora. A nisam bas siguran da bi Vam prijalo da zivite sa njima …

      p.s. Vasi su parazitski inskekti i nisu bakterije, nego su samo pobrojani prilikom navodjenja sta ce sve nesmetano da raste po nama. 🙂

      Pera Moravac wrote:
      “ Lezacemo na posteli od lisca.“

      Katarina Milićević wrote:
      „Protivim se postelji od lisica, jer sam protivnik lova.“

      A sto se LISCA tice ono se ne lovi, vec se skuplja kada opadne.
      Procitajete detaljno post na koji odgovarate.

    • Da li je moguce da priroda, na koju se svi pozivaju, nekom nanosi stetu?
      Posto je odgovor vise nego ocigleda, dolazimo i do zakljucka da je sve ono sto se reklamira kao prirodno ne mora uvek da bude i korisno …
      Pozdrav, puno zdravlja i srecni praznici.

  7. Katarina Milićević

    @Pera Moravac
    Lisce – kad čitam, meni više liči da je ispušteno slovo od „lisice“, nego da se mislilo na „lišće“.
    Obećavam da ću marljivije da čitam, no ne bi bilo loše da i Vi tako pristupite pisanju.

    Svakako, preporučujem postelju od lišća i jastuk od hmelja. Udobniji su i zdraviji od sintetičkih dušeka i jastuka. Probala, verujte.

    ……
    Inače, mislim da svako živo biće ima razlog svog postojanja na svetu.Čak i ona bića koja meni lično nanose štetu.

  8. Nisam odavno pratio desavanja, pa je red da kazem koju:
    @Katarina Milicevic: „mislim da svako živo biće ima razlog svog postojanja na svetu“. Mislis ili znas ? Ali necu o tome, to je tema za neku drugu diskusiju. Pravo da mislis niko ne spori. Sporno je samo nametanje „rezultata misaonog procesa“ kao apsolutne istine koje se treba pridrzavati i nametati svoju volju drugima. Priodi niko ne treba, ona postoji i bez naseg „misljenja“, kao sto je postojala milionima godina pre nego sto smo se pojavili. Verovatno i nekoliko miliona dece koja ne dozive 7 godina i koja umru od gladi, bolest, rata i nemastine, ima po tebi „razlog svog postojanja“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *