Home / Tetkina Kuhinja / Put putuju mamine sarme
Put putuju mamine sarme

Put putuju mamine sarme

Sarma, naše  nacionalno jelo, je jedan od značajnih razloga zašto volimo zimu. Miris sarme koja se tiho krčka je miris toplog doma i dodir  maminih ruku koje su utkale vreme i ljubav u uvijanje ukusnih gurmanskih „paketića“.

Sarma je jelo koje retko koja devojka pravi u roditeljskoj kući. Nije to toliko komplikovano  koliko traži mnogo vremena a i iskustva jer  iskusne domaćice nemaju recept – prave je „od oka“ i zaista je teško tačnu količinu sastojaka staviti na papir. Mamama je izgleda bilo lakše da sednu i da je uviju nego da ćerkama izdiktiraju tačan recept. Ili  se one radije „muče“ i uvijaju da bi „zaštitile“ ćerke jer im kuvanje „ne gine kad se udaju“. Elem, ja sam bila od onih ćerki koja je svoju prvu sarmu napravila u sopstvenoj kući tako što je prethodno pozvala mamu telefonom da joj izdiktira recept. Nije da mi nije sto puta pričala, i nije da nisam sto puta gledala kako je sprema a milion puta jela, trebalo mi je još par njenih sugestija. I zavih ja tako sarmu – bez pirinča. Mama je pričala, ja zapisivala, njoj se podrazumevao pirinač a ja posle radila striktno po receptu. Sarma je bila odlična ali falilo je, jel’te, još fila. Moja deca obožavaju  sarmu, kad jedu sarmu koju je spremao neko drugi, obično kažu – Lepa je , ali nije kao tvoja! A a ja pomislim –  da, lepa je ali nije kao mamina.

Sarme koje je uvijala moja mama bile su ogromne, jedna sarma – pun tanjir. Volela je da kaže – Pa šta ima da sipate dva puta! Jedna sarma i gotovo! Ili – Neću da mi se gost stidi da sipa ponovo, naješće se od jedne sarme! Istina je bila da je ona bila domaćica i radnica koja je menjala tri prevoza do posla, radila puno, kod kuće prala šareni veš na ruke „da sačuva mašinu“, štrikala i heklala, pravila nam kiflice i naravno da bi sve to postigla brže je bilo uviti 20 nego 40 sarmi.

Sarma je jedino jelo koje možemo jesti i više od dva dana da nam ne dosadi, simbol je svih naših praznika i proslava (domaćice je uviju i danima su „mirne“) a i ukusnija što se više podgreva.

Ove zime će, kao i svake prethodne, stotine sarmi  putovati u kutijama i posudama studentima u velikom gradu koje šalju mame i mamine mame. Otuda i inspiracija za ovaj omaž.

Sastojci za sarmu (otprilike):

glavica kupusa od oko 2 kg

oko 1 kg mlevenog mesa (junećeg i svinjskog mešanog)

šoljica pirinača (može i dve) – pirinač stavljate po želji, prava mera je – jedna kafena kašičica pirinča po sarmi

2 veće glavice crnog luka

1 glavica belog luka

mast

200-300 g slanine, suvog mesa suvih koski ili suvih rebara, ili od svega po malo (da „zamiriše“)

1-2 kašičice aleve paprike

so i biber

lorber

Fil:

Propržiti sitno iseckan crni i beli luk, dodati mleveno meso, posoliti (vodite računa koliko ćete soli staviti jer je kupus slan) i pobiberiti i mešati dok se meso ne uprži pa dodati opran pirinač, promešati i poklopiti da se na tihoj vatri sve zajedno izdinsta (da se malo skuva pirinač). Po želji se u fil može dodati suvo meso ili slanina, sitno seckana.

Listove kupusa dobro oprati ili malo držati u hladnoj vodi ako je kupus previše slan, očistiti od debljih delova (skinuti ostatke korena), podeliti na pola ako su preveliki. Staviti kašiku fila na sredinu i uviti kao paketić. Od ove mere izađe oko 30 sarmi srednje veličine. Na dno šerpe u kojoj će se kuvati staviti mast preko obložiti listovima kupusa i naređati sarme čvrsto zbijene u krug. Između staviti pripremljeno suvo meso ili slaninu. Obično budu dva reda sarme i odozgo sve opet prekriti listovima  kupusa. Naliti vodom da ogrezne i sipati alevu papriku. Poklopiti i kuvati na jakoj vatri dok ne provri a zatim smanjiti vatru na jedinicu  i krčkati 3, 4 sata.


Služiti uz domaći hleb ili proju! Uživajte!

Gordana Radojković

4 comments

  1. Vala, za poslednje cetiri godine , naputovale se moje sarme do Beograda!Zamrznute, u plasticnim posudama, pa nezamrznute, u dubokoj serpi, za koju je obavezno zakacena ceduljica na kojoj pise-Vrati!, pa kolima, pa autobusom….Svejedno, student jos malo da diplomira, , mora biti da ima nesto specijalno u tim maminim sarmama….

  2. Ja sam iz Nisa, a ovde se sarma pravi isto tako, samo sa nekoliko puta vise crnog luka – predlažem da probate, jer sto je više luka, sarma je ukusnija. Koliko sam primetila, severnije od nas slabo se spremaju suve punjene paprike, a ako ih jednom probate, nikada nećete zaboraviti i na njih.

  3. U našim krajevima (Republika Srpska) u fil se isitno isjecka i doda malo slaninice, suhog mesa a i kobasicice, narenda se mrkvica. Krcka se na laganoj vatri skoro citavu noc (6 do 8 sati).

  4. Kad se samo setim, eeee moja je mama slala sestri sarme čak u Zagreb, vozom iz Vojvodine. Sestra je tamo studirala i sarme su redovno svake zime prelazilo po 400 km verovali ili ne. Bile su udarna hrana u vreme zimskog semestra. Sestra sedi kući sprema ispite, a mamina sarma čeka za ručak. Bilo je to pre 35 godina.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*