Predstavljamo vam magazin MEZZE – prvi online gastonomski časopis u Srbiji i tim kreativnih blogerki koje stoje iza njega

Pre par meseci, na Internetu se pojavio MEZZE, prvi onlajn gastronomski časopis u Srbiji iza kojeg stoji nekoliko food blogerki. Ako ste već otkrili ovaj onlajn časopis, videli ste da se ne bi postideo nijednog onlajn ili oflajn časoposa posvećenog kuvanju i kulturi ishrane, kako po tekstovima tako i po kvalitetu fotografija.

U ovim “modernim” vremenima kada se industrija hrane bori za tržište na sve moguće načine pa i onaj da kuvanje proglašava nekom vrstom robije za ženu, jer zašto bi kuvale kad sve mogu da kupe, food blogerke promovišu kuvanje kao ljubav, umetnost, tradiciju, zdrav način ishrane i nepravedno su zapostavljene u svetu blogera iako imaju vrlo kvalitetne blogove i veoma veliki broj poseta.Iako ih smatraju najobičnijim kuvaricama, blogerke okupljene oko časopisa MEZZE se nadaju da će uspeti da promene ovo stereotipno mišljenje jer, kako kažu, one su foody-ji, fotografi, pisci, hedonisti… One same, bez ičije stručne pomoći, dizajniraju izgled časopisa, pripremaju ga za objavu i rade na njegovom održavanju.

Malo od ovog pretprazničnog vremena, kada spremaju ukusne đakonije za svoje ukućane, jer kuvanje je i specifičan odraz ljubavi prema porodici, odvojile su da nam približe ono što rade.

Svaka od vas već je imala svoj food blog, zašto ste odlučile da pokrenete jedan ovakav časopis a ne, recimo portal ili zajednički blog?

Želele smo nešto novo, drugačije. Magazin se po konceptu razlikuje od naših blogova i pruža nam priliku da svoj sadržaj prikažemo na nov način. Svaka od nas ima svoj stil i naši blogovi se razlikuju i prepoznatiljivi su. Trudimo se da to negujemo i u časopisu, kroz rubrike, pa tako imamo rubriku sa etno receptima i običajima, recenzije restorana, gastroputopise, savete za uzgajanje voća i povrća, recepte sa neobičnim sastojcima, recepte prilagođene deci i njihovom izbirljivom ukusu. I ekskluzivno, samo za našu Tetku, najavljujemo vegeterijansku rubriku koja će startovati od januarskog broja.

Kao blogerke često dobijamo ponude da svoj sadržaj ustupamo bez naknade raznim štampanim i online medijima. Zašto to ne bismo radile za nas same.

Kako ste došle na ideju da napravite ovaj magazin?

Dugo je postojala želja da radimo nešto zajedno a sve u cilju promovianja food blog zajednice. Jednom prilikom, uz kafu, kako to obično biva, doneta je odluka da nešto napravimo, a online magazin se pokazao kao tehnički najbliži i najizvodljiviji način da se izrazimo.

Internet omogućava komunikaciju među ljudima koji se nikada nisu sreli, da li ste se sve poznavale, offllajn pre nego što ste počele?

Većina nas jeste. Ali, znate, čak i kada nekoga niste upoznali, kroz ono što radi, način na koji komunicira i bloguje, dovodi do toga da imate osećaj kao da se poznajete već “sto godina”, kao da ste nebrojeno puta zajedno popili kafu, kad se vidite samo ste produbili poznanstvo.

Koliko dugo ste pripremale prvi broj magazina?

Ne dugo, prvi broj je pripremljen za manje od mesec dana jer smo žurile da objavimo, bilo je to vreme Uskrsa i prvi časopis je posvećen tom prazniku.

Sve živite u različitim gradovima, da li ponekad, bez obzira što Internet pruža sve mogućnosti komunikacije, imate zbog toga neka ograničenja kada je dogovor u pitanju?

Nemamo problema što se dogovora tiče, sve odlično funkcioniše preko meja. Naravno, bilo bi idealno da jednom mesečno imamo mogućnost da okupimo “redakciju” na kafi ali možda je baš čar u tome što fizički to ne možemo da izvedemo, nema upadanja u reč, dogovor je nekako mirniji, sve odlično funkcioniše.

Kako birate temu magazina?

Trudimo se da ispratimo sezonu, a potom i praznike, ako ih ima tokom meseca za koji pripremamo sadržaj kao što je bio Uskrs ili Nova godina.

Vaš magazine je ilustrovan odličnim fotografijama, ko vam radi fotografije i približava nam vaše recepte?

Same radimo fotografije. Food blog bez fotografije nije food blog. Ljudi jedu očima pa dosta vodimo računa o tome kako sve to izgleda, da se vidi i najmanji detalj jer za dobro jelo je pored ukusa važan i izgled.

Magazin još nije proslavio prvi rođendan, šta očekujete u budućnosti?

Očekujemo da sa svakim narednim brojem budemo sve bolji i da nas publika prihvati. Takođe, nadamo se saradnji sa kvalitetnim sponzorima, sponzorstvo bi omogućilo da magazin bude još kvalitetniji.

Kakva je reakcija čitalačke publike?

Veoma pozitivna. Čitaoci koji prate naš rad znaju da časopis čine isprobani i provereni recepti a ljudi to veoma cene. Svaki komentar i svaki mail podrške nas motiviše i inspiriše da nastavimo dalje.

Na pitanja su zajedno odgovorile blogerke koje prave ovaj fantastičan magazin, kratko i jasno, isto onako kako predstavljaju i recepte na svojim  blogovima.

Ukoliko još uvek niste otkrili i njihove pojedinačne blogove, na njima možete naći riznicu starih, pomalo zaboravljenih recepata, novih jela, kulinarskih eksperimenata, ako ste dok kuvate u nedoumici oko pripreme a mame, tetke i bake vam nisu dostupne, uvek je tu neki od food blogova. A možda dobijete želju da  i same krenete u avanturu food blogovanja i postanete nekome inspiracija.

MEZZe tim čine:

Ana V.Đurđević –  Prstohvat soli

Odrastajući u kući u kojoj se dobro jelo, hrana i kuvanje su bili nešto što me je oduvek interesovalo. Međutim, intenzivno sam počela da kuvam tek kada sam otišla iz porodičnog doma. Na blogu sam spojila svoje dve velilke ljubavi – prema fotografiji i hrani.

Ivana Lalicki – So i biber

Iako joj je muž za venčanje poklonio Veliki (Patin) narodni kuvar sa eksplicitnom porukom da nauči da kuva to se desilo mnogo kasnije i to čak na drugom kontinentu, u Americi. Sada piše blog o američkoj kuhinji za naše ljude So i biber, i još jedan blog o domaćoj kuhinji Dolce Fooda – za američke prijatelje i ostale. Iako ne želi da bude suviše isključiva, često se vodi idejom “Tell me what you eat and I will tell you what you are“(Brillat –Savarin).

Jelena  Čotrić – Food for thought

Želja da podelim svoje kulinarsko znanje i  porodične recepte, da na neki način oni ne ostanu  u uskim okvirima već da ih i drugi mogu isporbati, je bila početna iskra koja me je podstakla da započnem svoj blog Foodforthought.  Kroz taj moj kreativni kutak upoznala sam divne ljude,  naučila od ostalih blogera ono što ne piše u kulinarskim knjigama, što su svojevrsne tajne zanata, i u mnogome promenila svoj stil kuvanja.  Tajni recepti više ne postoje. Recepti na mom blogu su šaroliki. Tu možete pronaći  stare zaboravljene recepte, klasične srpske recepte kao i brojna internacionalna jela, a većinu jela prate i fotografije sa slikama pripreme jer su recepti prilagođeni onima koji su početnici u kuhinji.

Lana Belić – La cuisine creative

U kuhinju me je domamio miris domaćih kolača koje je mama pripremala i od tada se stalno motam tamo. Blog sam počela da pišem slučajno, na predlog prijateljice, i evo ta strast  traje već pune tri godine. Iako je u početku blog bio zamišljen kao slatki kutak, jedno „ušuškano“ virtuelno ćoše gde bih čuvala najdraže recepte za sitne kolače, fine torte i male zalogaje koji se mogu poslužiti uz popodnevnu šoljicu čaja ili kafe, vremenom su se recepti nizali i postajali sve raznovrsniji, tako da sada blog sve više  liči na jedan pravi kuvar. Deo recepata je već pretočen u lepu zbirku, a volela bih da vas jednog dana sve ugostim I u svojoj pravoj poslastičarnici.

Marija Petrović – Palachinka

Svetski putnik, matematičar i bloger. Moj flert sa food blogom je počeo davno, nesigurno i stidljivo. Danas mogu da kažem da me je odveo na zanimljiva i neočekivana mesta, upoznao sa srodnim dušama koje me inspirišu i od kojih učim.

Mihaela Javor  – Tortelina

Majka dva malena decaka koji su u meni probudili kreativnost u svakom smislu pa i kad je hrana u pitanju. Uz njih sam naučila da jela prvo ocenjujem okom i zavolela pripremu svih tih malih, slatkih, neobičnih zalogaja koji izvlače osmeh na njihova malena lica.  Blog Tortelina osnovan je pre godinu dana i zamišljen je kao lična zbirka proverenih recepata kojima se rado vraćam i sa uživanjem ih delim sa svima onima koji dele moju ljubav prema, pre svega, neobičnim zalogajima a potom i sasvim običnim jelima koja se najčešće nalaze na trpezama svakoga od nas. Blogovanje koje je krenulo pomalo iz dosade, pomalo iz želje za novim saznanjima, odvelo me do ljudi, mesta i jela o kojima pre nekoliko godina nisam ni sanjala i donelo mogućnost novih izazova kao što je, na prvom mestu, rad sa devojkama iz tima online magazina «Mezze» .

Milikica Crevar Sakač – Mimi’s kingdom 

Supruga sam jednog kuvara i majka malog vragolana. Radim kao asistent na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu i posao mi oduzima suviše vremena. Blog sam započela u junu 2011. Godine kao mesto na koje mogu pobeći od svega. Volim ceo proces koji spremanje hrane sa sobom nosi: biranje recepta listajući prelepe stranice po Internetu ili mnogobrojnim kuvarima, priprema namirnica, kuvanje i mešenje i fotografisanje na kraju. Imam još mnogo toga da naučim i to me raduje… Volim kreativni rad u svakom obliku: decoupage, pletenje, šivenje, baštovanstvo… Samo kad bih imala bar malo više vremena za to što volim.

Nevena Zelunka Cvijetić – Hleb i lale 

Blog sam počela da pišem sa željom da materijalizujem svoju ljubav prema hrani, životu i putovanjima. Kako se bavim odgovornim, i ne baš tako zanimljivim, poslom osećala sam potrebu da se kreativno izrazim. Kuvanje, pisanje i fotografisanje mi je donelo nove ideje i inspiraciju. Na mom blogu preovlađuju slani vegetarijanski/peskaterijanski recepti jer sam želela da čitaocima ponudim bezmesna jela koja predstavljaju kompletan obrok. Živim u Novom Sadu sa mojom veselom porodicom, mužem Miljanom, dva crna psa Simkom i Rudijem,  i dva mačka Crnim i Žutim.

Olivera Senić – Ja u kuhinji 

Supruga najdivnijeg čoveka na svetu, sa kojim imam dvoje zlatne dece. Zaljubljenik u fotografiju a kada je hrana u pitanju volim da isprobavam, za nas, nove kombinacije ukusa. Hrana, za mene, nije samo zadovoljavanje potrebe za glađu, hrana je igra, komponovanje boja, mirisa, ukusa… Blog, o hrani, koji ulazi u petu godinu postojanja odraz je moje ljubavi prema hrani i fotografiji, mog uživanja u istoj i odraz cele moje porodice koja zajedno sa mnom uživa i aktivno učestvuje u svakom delu celog procesa nastajanja jednog recepta.

Sanja Manasijević – Knjišku Moljac u špajzu

Književnost mi je prva ljubav, odmah iza nje idu kulinarstvo i fotografija. Supruga, majka i sanjar u konstantnoj potrazi za inspiracijom.

Dragana Pušica – Moje grne

U pravom smislu reci domacica. Po zanimanju ženski frizer, udata i majka dva sina (15 i 11 godina). Da mi je neko pričao, kada sam imala 20 godina, da cć da radim ovo što radim, i što je najvažnije, da ću voleti ovoliko ovo što radim, nikada mu ne bih poverovala. Za mene kuvanje danas nikako nije obaveza, već iskljucivo zadovoljstvo. Kada sam udajom, morala da se bacim na kuvanje, jurila sam na sve strane i sa drugaricama razmenjivala sveske sa receptima, blog je isto takva zbirka recepata, samo u elektronskom obliku. Moje Grne je zbirka sa preko 1700 objavljenih blog postova i 5,5 godina staža. Svoje recepte sam prvo objavljivala na „Roditelj forumu“ na kome sam bila par godina član, a onda se na nagovor prijateljice upustila u blogovanje. Par meseci bila na blog platformi, a onda krenula samostalno, sa svojim domenom.

Kao neko ko je jedan deo svog života proveo na selu (tamo završila osnovnu školu), trudim se da koliko-toliko otrgnem iz zaborava etno kuhinju, narodnu tradiciju i običaje mog kraja. Shodno tome, rubrika u Mezze magazinu koju ja pokrivam je baš Etno kuhinja.

Mezze čestitka za Novu Godinu:

Želimo vam puno bombonica, pralina, keksica i MEZZEtluka!