Home / Kafa sa tetkom / Ko rano rani, dve sreće grabi – koliko sati spavate?
Ko rano rani, dve sreće grabi – koliko sati spavate?

Ko rano rani, dve sreće grabi – koliko sati spavate?

Moderan čovek često živi po sistemu „ jer ja to zaslužujem “, nastojeći da sebi priušti sve što poželi. Kada se dovede u situaciju da ne može da smesti sve planove u okvir od dvadeset i četiri sata, prvo čega se odriče je san, naročito danas, u obilju društvenih mreža, igrica, gedžeta i ostalih pojava pred kojima se može neprestano dreždati.

Spavanje već dugo nije aktivnost u kojoj je čovečanstvo „sinhronizovano“ – doduše, nikada u potpunosti i nije bilo, jer su umetničke duše bile poznate po tome da svoj rad obavljaju noću, međutim, danas postoji ogroman broj profesija koje se mogu obavljati u bilo kom periodu dana, pa tako veliki broj ljudi zameni dan za noć, na opšte zgražavanje starijih ljudi. Oni, naime, još uvek veruju u krilaticu, zaostavštinu iz ruralnih vremena, da „ko rano rani dve sreće grabi“, pa su posledično, ljudi koji ne ustaju rano lenji.

Foto: ahajokes.com

Postavlja se i pitanje koliko nam je uopšte sna potrebno? Napoleon je smatrao da je šest sati sna dovoljno za muškarca, sedam za ženu, a da osam sati spavaju budale. Salvador Dali je spavao sedeći nad plehanim tanjirom sa kašikom u ruci, da ne bi preterao u odmaranju – doduše on i nije nešto polagao na komfor, voleo je i da nosi tesne cipele čisto da oseti olakšanje kada ih izuje. Ajnštajn, sa druge strane, bez deset sati sna nije mogao da funkcioniše. Ipak, češći je slučaj da genijalci spavaju što je kraće moguće – recimo, Leonardo da Vinči i nije spavao, već na svaka dva sata dremao po petnaest minuta. Iako je uvreženo mišljenje da nam treba osam sati sna, to je ipak relativno i zavisi od brojnih faktora, poput godina, opšteg zdravstvenog stanja (bolesnim ljudima treba više sna), brzine metabolizma (brz metabolizam takođe zahteva više sna), pola (muškarcima treba manje sna), telesne temperature, koliko je sati sna spavano u prethodnom periodu, nivoa fizičke spremnosti i kvaliteta sna. Dakle osam sati je poprilično opšti orijentir, ali ipak opšteprihvaćen. Po njemu, bebama treba šesnaest, tinejdžerima devet, odraslima u proseku osam, mada se „toleriše“ raspon od pet do deset sati sna dnevno, dok je starijim osobama dovoljno i po šest sati sna.

Svaki čovek takođe prolazi kroz više faza – od ranoranioca do  „lenštine“ i tako u krug. Novorođenčad su, na „radost“ većine roditelja uglavnom zadrti ranoranioci, zatim u pubertetu ustaju kasnije, pa u odraslom dobu stabilizuju svoj ritam sna, uglavnom se prilagođavajući obavezama, i na kraju se u starosti najčešće opet pretvaramo u ranoranioce. Naučnici čak u jednoj studiji tvrde da je najstresnije razdoblje po pitanju sna tinejdžersko, jer premda im organizam zahteva duži odmor, moraju da ustaju rano zbog nastave, pa zbog toga većina pušača otpočinje svoj staž upravo u tim godinama.

Takođe, postoji i lista poslova koji su pogubni za kvalitet sna. Među njima su radnici u fabrikama, web administratori, menadžeri, reporteri na kablovskim televizijama, bolničari, policajci, piloti, vozači kamiona, barmeni i – novopečeni roditelji.

Foto: xkcd.com

Posledice nedostatka sna su nenadoknadive, i uključuju između ostalog i nepovratno odumiranje moždanih ćelija, koje bi se pri normalnim količinama sna regenerisale, povećava se mogućnost srčanog ili moždanog udara, čovek je podložniji infekcijama, a pride je i podložniji gojenju i još nebrojeno puno posledica, u ekstremnim slučajevima i smrt. Kao pomoć za lakše i brže uspavljivanje se, u skladu sa modernim vremenima, pored standardnog brojanja ovaca, voća ili pirinča pred spavanje, vežbanja i ostalih poznatih aktivnosti, preporučuje i slatka neizvesnost do jutra u pogledu iščekivanja nečijeg odgovora na telefonu, mejlu, fejsbuku, forumu i ostalim gutačima energije.

Autor: Tamara Gligorijević

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*