Home / Saveti koje niste tražili / Da li je tvoje Ja spolja ili unutra?
Da li je  tvoje Ja spolja ili unutra?

Da li je tvoje Ja spolja ili unutra?

Naše sopstveno telo je najmaterijalniji i najvidljiviji deo našeg Ja, ali imamo različite mentalne perspektive u odnosu na njega. Jedna od odrednica  naše vrste je sposobnost da sebe posmatramo. Naša telesnost opet omogućava dvostruko opažanje: telo je i instrument opažanja (opažamo telom) i objekt opažanja (opažamo i  samo telo).

Opažaj našeg tela formira telesnu šemu, mapu, koja kao i sve mape može, ali  ne mora da odgovara realnosti. U pubertetu je diskrepancija između objektivnog i subjektivnog uobičajena. Tinejdžer misli da svi prolaznici ne vide druge crte lica, nego samo bubuljicu na nosu, koji je i bez toga “neprihvatljive” veličine i oblika. Telesna šema se menja, iako se objektivno ništa dramatično ne desi. Iako ne uradimo plastičnu operaciju nosa, odrasla osoba prihvati nasleđene dimenzije za razliku od tinejdžera, pa doživljava kao da se nos smanjio.

Ne samo vizuelni, nego i podaci o telu koje opažamo drugim  čulima ulaze u telesnu šemu. Osećamo sopstveni miris, mada usled brze adaptacije ovog čula manje od onih oko nas (što je nezgodno u gradskom prevozu). Čujemo zvuke koje proizvodimo i  to u zvučnoj perspektivi: bliža su nam mljackanja, nego krčanja creva. Dok žmurimo možemo čulom dodira da ispitujemo svoje telo, kao što istražujemo  i okolinu. Ne samo pomoću spoljnih, nego telo opažamo i pomoću unutrašnjih receptora. U mišićima osećamo pritisak, napon, ali i relaksaciju, opuštanje zavisno od pokreta, ali i mentalne obrade. Kod vežbi relaksacije se jasno prati kako možemo da kontrolišemo doživljaj. Isto je i sa glatkom muskulaturom  bešike, creva….

Kao i sve šeme i telesna ima inerciju ili rigidnost kao karakteristiku. To će vam reći sve žene koje  kad promene boju kose vide neku drugu osobu u ogledalu, jer je predhodna frizura bila deo mapiranja. Koliko je gubitak nekog dela tela, gubitak dela Ja, ilustruju bajke u kojima kad junaku odsečeš kosu, on gubi snagu.

Takođe u telesnu šemu ulaze i sva pomagala koja ugrađujemo ili koristimo kao što su implantati, proteze, aparati…Nije neuobičajeno da čovek koji nosi naočare, krene da se umiva zaboravivši da ih skine. Naočare su deo njegove telesne šeme.

Ljiljana Jerinić

Kombinacija informacija o našem spoljašnjem i unutrašnjem aspektu tela predstavlja poseban vid percepcije, jer tu lako napravimo zbrku. Naše oči služe da osmatramo i ostale objekte, ali kad se gledamo u ogledalu, one postaju i same objekt. Za pravilnu psihološku samoanalizu opažanje tela i opažanje telom moraju da se razdvajaju.

Uobičajeno je da telo doživljavamo kao spoljašnju granicu našeg Ja, ali nije uvek tako. Kako starimo sebe zamišljamo večno mladima u telu koje postaje oronulo, slabo…kao da je Ja zarobljeno tuđim telom.

Ako se zapitamo gde je centar našeg Ja, iznenadićemo se da ga svi ne lociramo na isti način. Pošto smo dominantno vizuelna bića, većina će reći da je centar u glavi, negde iza očiju. Šta je onda sa slepim ljudima? Da li je njihov centar u prstima? Druga lokacija po učestalosti je doživljaj da je centar u grudima, u srcu.

Pri posmatranju i sebe i drugih, možemo da imamo  i različite perspektive, a da se one definišu kao normalnost. Akademski poznat je eksperiment u kom se crta prstom nekome po čelu zaobljeno slovo E  i traži se da osoba pročita šta je napisano dok sve vreme žmuri.  Zavisno od unutrašnje ili spoljašne perspective, jedan broj ispitanika  to čita kao slovo E, a drugi kao broj tri (3).

Kao i svaki objekat i naše telo ima veličinu, oblik, teksturu, boju, strukturu, miris, ukus…a  način na koji mi to opažamo ima važne psihološke posledice. Telesna šema, kao i sve mape koje formiramo tokom života,  je deo poimanja našeg sopstvenog Ja,  našeg sopstvenog identiteta.

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog

5 comments

  1. diskrepancija?! šta ta reč znači na srpskom? za koju je populaciju pisan ovaj tekst?

  2. Ovo sa crtanjem slova E na celu je sjajno.

    • @baka.strumpf trudiću se ubuduće da kontrolišem upotrebu stranih termina. Primedba je na mestu.
      @MiroslavSaracevic Eksperiment je opisan u knjizi Dejvid Kreč i Ričard Kračfild „Elementi psihologije“, Naučna knjiga, Beograd, 1978. str. 211: „76% grupe od 202 strudenta saopštilo je da da je u pitanju simbol 3 (u skladu sa unutrašnjom perspektivom). dok je 24% saopštilo da čita simbol E. Takodje su E češće čitali muškarci, nego žene, što je autor objasnio većom tendencijom žena da budu subjektivnije u svojim gledištima…“

  3. @baka.strumpf Дискрепанција или раскорак је однос између међусобно неспојивих појмова или теза. У психологији, несагласни, међусобно неспојиви психички процеси, функције или особине личности….Из Википедије,

    • баш зато мислим да се може лепо рећи НЕСКЛАД или НЕСЛОГА или РАСКОРАК, и да није потребно користити термин који нико осим студента енглеског језика неће разумети.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*