FreeDigitalPhotos.net

Zavisnost od hrane

Kada govorimo o problemima bolesti zavisnosti obično prvo posmislimo na zavisnost od psihoaktivnih supstanci, a i na sve više rasprostranjene različite oblike nehemijskih zavisnosti poput kocke i igara na sreću, interneta, seksa, novca, kupovine….

Ono što je do skoro manje bilo prepoznato, a ima sve oblike bolesti zavisnosti jeste prekomerno unošenje hrane. Budući da je uzimanje hrane nagonska radnja i predstavlja nagon za samoodržanjem, poremećaj ovog nagona može da dovede do negovog smanjivanja ili bolesne proždrljivosti.

U svim slučajevima zavisnosti prisutna je preokupiranost supstancom od koje postoji zavisnost, osećaj neodoljive potrebe za njom, gubitak kontrole, psihička kriza, sužavanje interesovanja na polje zavisnosti, a značajan procenat posle lečenja pravi recidiv, odnosno vraća se svojoj zavisnosti. Isti simptomi sreću se i kog preterano gojaznih ljudi. Prisutan je gubitak kontrole nad upotrebom hrane, sužavanje interesa na polje zavisnosti – teme mršavljenja, dijeta… zatim psihička kriza kroz nesposobnost da se promeniti uobičajeni odnos prema hrani. Dovoljno je samo da se počne sa dijetom kako bi odmah opalo raspoloženje, pojavila se razdražljivost i za nekoliko dana ili nedelja, dolazi do recidiva.

Problem prejedanja i suvišnih kilograma godinama se posmatrao više kao medicinski problem, a manje kao psihološki. Danas, istraživanja pokazujuju da zavisnost od prekomernog uživanja u hrani i zavisnost od psihoaktivnih supstanci imaju istu neurološku aktivnost u mozgu, odnosno aktiviraju se delovi mozga zaduženi za uživanje, pa tako ovaj problem dobija potpuno novi pristup u lečenju.

FreeDigitalPhotos.net

Zavisnost od hrane je način oslobađanja od napetosti, anksioznosti, strahova ili stresa putem uzajamnog delovanja sa objektom zavisnosti, odnosno hranom.

Ova zavisnost se manifestuje tako što čovek ne jede samo kada je gladan, da bi zadovoljio potrebu za glađu, već i kada je tužan, usamljen, uznemiren, ogorčen, nezadovoljan, uplašen, nervozan I slično. U takvim situacijama hrana donosi samo privremeno olakšanje.

Slična stvar je i sa alkoholizmom. Kao što alkoholičar pije kako bi zaboravio na svoju tugu i probleme, osoba sa zavisnošću od hrane jede. Kao što osoba koja ima problem sa alkoholom ne prestaje da pije kada oseti da je pripita, već nastavlja još više, tako i osoba koja ima problem sa prejedanjem, ne staje da jede kada oseti da je sita, već nastavlja da jede.

Kako bi se oslobodili ove navike, potrebno je osvestiti sposobnosti izlaženja na kraj sa stresom, konkretne probleme koji se guše pomoću hrane i kao i osećanja koja se kriju iza uznemirenosti. Tek,nakon toga može da se počne sa nekim od programa redukovanja ishrane, fizičke aktivnosti i smanjenja telesne težine.

Autor: Ljubica Rašković, pedagog, psiholog

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *