Home / Saveti koje niste tražili / Zašto je pričanje o seksu nepristojno?
Zašto je pričanje o seksu nepristojno?

Zašto je pričanje o seksu nepristojno?

Seksualne teme svuda preovlađuju. Sa bilborda nas mame erotizirani reklamni materijali, na kioscima magazin najviše prodaje zanosna starleta, na poslu će nam ispričati lascivni vic, kod kuće ćemo  razmenjivati sa partnerom „one“ poglede i reči… a opet ćemo se snebivati, crveneti, kada se u nekom kontekstu pomene seksualnost. Iako je seksualni čin za nas više od somatskih refleksa, jer je stekao pojmovna, emocionalna, psihološka, čak duhovna svojstva, doživljavamo ga kao nepristojnost? Seks i smrt  su naša najličnija iskustva. Zašto nije rasprava o seksu u istoj ravni kao i rasprava o smislu života? Zašto je seks „prljav“, a smrt „uzvišena“?

Mi nismo replicirani roditelji. Potomci smo dva bića koja su u cilju produžetka vrste upražnjavala seks. Biološki posmatrano možemo lako braniti tezu zašto je bolje za vrstu seksualno ponašanje od aseksualnog. Seks je u funkciji popravka gena, jer pruža veću raznolikost kombinacija. To je varijabilna prednost, posebno u odnosu na bolesti. Čoveku, koji sve duže živi, je seksualni put produžetka vrste potreban za borbu protiv parazita. Seks je u tom kontekstu neka vrsta genetske trgovine i da ima samo ovu ravan, verovatno bi nam razgovor o seksu bio isto intoniran bez obzira da li govorimo o ponašanju ostalih životinja, ili našem.

Za čoveka kao vrstu je karakteristično da se seksualno ponaša i kad mu nije opstanak vrste i repliciranje vlastitih gena cilj. Razlog je i anatomski. U određenim zonama je koncentracija nervnih završetaka velika i nadražaj  je  jači , te je seks  izvor naših najsnažnijih zadovoljstava. A što je iskustvo intenzivnije, ono je i potencijalno destibilizujuće. Seksualnost je centralni deo našeg Ja i sreća zavisi od njenog izražavanja i zadovoljenja. Uz bezbrojne varijacije seksualnog spajanja, partner je i naše ogledalo. Ne samo da mi indukujemo ponašanje i doživljaj kod partnera, nego u toj originalnoj Mi-kreaciji, koja je uvek nova i neponovljiva, vidimo i sebe na nov način. Telesnom osećaju dodajemo psihološki doživljaj, te je ljudska seksualnost bogata značenjima, simbolikom, ali i mogućim komplikacijama. Mi sami seksualnost etiketiramo, pakujući je u naša uverenja, naše kontaminacije, naše zablude. Zašto smo je upakovali kao nepristojnost?

Ne samo u procesu vaspitanja nego i kao poruka i kroz vekove, ali  i važećih religioznih, pa i naučnih teorija, je da je seksualnost antidruštvena, naša dubokointimna stvarnost, naš animalni deo.  Naša seksualnost je životinja u našem biću, koja nas dovodi u nezgodne situacije zbog kojih se stidimo, koju treba da ukrotimo, jer smo civilizovani. Platon kaže da smo grifoni: mešanci nagona i razuma. Evolucionisti da smo negde između životinje i anđela. Frojd da nam je, uz agresivnost, seksualnost smeštena u „nižem“sloju.

FreeDigitalPhotos.net

Teza o demonskom primitivizmu seksualnosti je zastarela! Mi nismo sedimentne stene u kojima se taloži red biologije, red  uticaj sredine i to bukvalno dole nasleđe, gore novi stečeni slojevi. Biologija i kultura se ne mogu sagledati odvojeno, a još manje u nekakvom hijerarhijskom sistemu. U nama je interakcija nivoa, iskustava, uticaja u formi Hofšteterovih čudnih zaokreta ili petlje ili Mebijusove linije horizontalno postavljene. Ljudski um ovako funkcioniše: hardver mozga stvara softver koji menja hardver koji stvara softver! Način doživljavanja naše seksualnosti, koja je kvalitativno drugačija od ostalih vrsta, menja i našu telesnost koje opet indukuje našu humanu seksualnost kao poseban entitet i to i ontogenetski i filogentski posmatrano.

Nepristojne metafore seksualnosti objašnjavaju konfliktni aspekt ljudske seksualnosti, utičući na naše ponašanje prema svom i tuđim telima. Nije to odraz proste, neobuzdane biološke seksualnosti, jer tako nešto ne postoji, ne može se tako izolovati ni u ranom detinjstvu, a još manje u odraslom dobu. U pitanju je samo odraz  određenog stupnja humanizacije seksualnosti,  samo to dijagnostikujemo, svaki put kada se srećemo sa ovim fenomenom,  kao unutrašnji dijalog ili kao manifestno ponašanje. Naše poimanje seksualnosti samo oslikava stupanj našeg sveukupnog mentalnog funkcionisanja i može i treba da se opismenjava i unapređuje čitavog života.

Dihotomija seksualnosti nije u kontinuumu duh-telo, nego u Ja-Drugi (Svet). Seksualna iskustva su zapravo moćni testeri naših granica i doživljaja našeg Ja, te ne samo da su antidruštvena,  nego su nužno društvena. Čak i fizički je to jasno: mi smo čas iznad, čas ispod, oko, unutar, isprepletani sa drugom osobom. Uz osećanja koja su u velikim rasponima i značenja koja dajemo tom činu prožimanja, seksualnost je važna oblast našeg ličnog i međuličnog izražavanja. Stvarna avantura i rizik ne nastaje iz sukoba nižih i viših slojeva u nama, nego kao rezultat uklanjanja konvencionalnih granica našeg Ja i drugih Ja. Ono što bi se moglo smatrati nepristojnim u seksu, tako nije u našoj animalnosti, nego u našoj narcisoidnosti, gde postoji samo „Ja, pa Ja“ iako je tu i druga osoba.

Seksualna želja nastaje doboko u nama delom kao proizvod telesnih ritmova, delom kao proizvod naše mašte, ali je ključno prevazilaženje granica našeg Ja, jer i mi dosežemo do druge osobe i ona do nas, ulazeći jedan drugom, ne samo u tela, nego i u svetove.

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog

 

 

 

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*