FreeDigitalPhotos.net

Nesvrt

Moja drugarica se jutros oglasila na Fejsbuku, nabrojala neka mesta, za koje sam prvi put čula, ali jedno ime sam zapamtila: Nesvrt. U subotnje maglovito jutro, kad neke žene zavijaju i razvijaju domaću gibanicu, ona je negde, u nekom Nesvrtu. Ne pitajte šta tamo radi, zarađuje za život, za kredit za stan, isto što i ja, i mnoge druge u nekim našim nesvrtima.

Drugu sam drugaricu srela na Sajmu turizma, ona tka, i izlaže svoje rukotvorine. Ne, nije ona tkanje naučila ni od majke, ni od babe, naučila je muka, nezaposlenost, potreba da nešto u životu radiš. Naučio je njen nesvrt.

Treća je pre tri dana stigla iz Palestine, preko Izraela, strepeli smo svi da joj se tamo nešto ne desi, vesti su bile strašne, a nju je nejn nesvrt odveo baš na žarište sukoba. Kao što je uvek i vodio. Da bi jutro posle otvarala važan događaj, koji je, nekako i nekad, ja ne znam kad, i organizovala.

Ja sam danas posmatrala, pila kafu sa mužem i detetom, odmarala i dušu i mozak, sve posle tradicionalno pripremljene slave, posle koje sam ustala u pola šest i otišla na posao, u Beograd.

Posmatrala sam ove žene, koje su lepe, nasmejane, pune i duha i života, i koje moj život čine i lakšim i lepšim, sa svim njihovim nesvrtima, borbama, nepredavanjima, uprnostima, snagama.

Dok neke žene razvijaju gibanice, dok neke gledaju neke Sulejmane, neke nesvrti odvode daleko, u razne svetove u kojima, ono što se kaže, prava žena nema šta da traži. Prava žena je, kao moja majka, radila od 6 do 2, stizala kući da podgreje ručak, da odmori, da hekla poentles iz hobija.

Katarina Milićević

Nesvrt žene ustaju u 6, nemaju hobi, ručaju negde nešto (samo da za decu bude kuvano, lako će one za sebe), ne sećaju se gde su, tačno, juče bile, osim ako ne pogledaju u rokovnik ili telefon, izgledaju lepo, na njima se ne vidi umor, tuga, bes, one se voze ka svojim nesvrtima, ne osvrćući se i ne pitajući kako i dokle. Dok ne dođe novi. Nesvrt.

Danas ću da budem prava žena. Odoh da razvijem gibanicu, i da gledam tog Sulejmana, ako mi neko kaže, na kojoj se to televiziji emituje.

Autor: Katarina Milićević

7 comments

  1. lepo napisano, Katarina!ima jos jedna kategorija, kojoj trenutno sama pripadam..naime, uvek sam sebe dozivljavala kao te iz nesvrta-radila, cesto i prekovremeno, dvoje dece, suprug, svekar, poveca kuca…jurcala od pijace preko posla, domacih zadataka, citala neke knjige i gledala neke prtedstave, sve usput….a onda sam ostala bez posla, onako odjednom…i postala, kako ti ovde kazes, prava zena..ne gledam sulejmana, doduse, al ponekad razvijem kore za tu gibanicu..pokusavam da zatrpam vreme sa vise citanja, sa vise setnje, sa vise poslova po kuci, sa vise razvijanja kora, sa dekupazom, sa farbanjima stolica….ne znam hoces li mi verovati, ali i mi nezaposlene imamo sopstvene nesvrte….malo su mozda, drugacije rasporedjeni, ali veruj, nije ni nama bas lako kao sto se misli…bila sam i na jednoj, sada sam na drugoj strani., mislim da sam objektivna koliko god to mogu, -samo nemojte da nam zavidite, vi sto imate posao, ….verujte nam, to ije nimalo lako, pri tom ne racunam na materijalni deo…zato sto i mi imamo svoje nesvrte….

  2. O, ne nikako, nadam se da nije tekst tako shvaćen. Drugarica koja tka je svoj nesvrt ostvarila u toj drevnoj veštini. Vaša tehnika dekupaža je takođe nesvrt. Ovo je tekst o svim ženama, nesvrtima i „pravim“, o svim mukama kroz koje prolazimo da bismo bile majke, supruge, poslovne, domaćice, kuvarice, ljubavnice… i svemu što se ne vidi, a što nas boli. I o tome kako samo za sebe nemamo vremena, niti se nekad zapitamo: kako sam ja? Nedostaje li meni nešto?

  3. Dobro je, ipak ga nisam pogresno shvatila, htela sam samo da dodam kategoriju nezaposlenih zena sa nesvrtima…ja se borim sa tim osecanjem dugo, i sve teze…a na moju zalost, vidim oko sebe neke meni bliske zene sa istim mukama…u tim bezglavim trcanjima ,levo desno, u nasim neprestanim pokusajima da budemo sjajne u svemu, pogubismo sebe same….
    p.s. umal da zaboravim-srele smo se ove godine u crkvi, svaka ispred svog slavskog kolaca , koji su stajali za istim stolom,, u drustvu nama vaznih ljudi..eto, to ti je jedan trenutak uzivanja u celoj gomili trke i strke…

  4. O, znači, jesmo se srele 🙂 i ja sam to pomislila, ali nisam bila sigurna. Bili ste sa sinovima, malo ispred nas. I da – pravila sam salatu sa pasuljem, odlična je 😉

    • eto, svet je mali, malecki….ispostavilo se da sam sa Mimicom odrasla, u istom komsiluku…a stariji sin je cesto na tviteru sa tobom, na nekim dogadjajima ste bili zajedno…setim se Djokicevih predavanja iz gimnazije i price o MakLuanu-svet je jedno globalno selo!Pozdrav, raduju me tvoji tekstovi, , ima se tu svasta procitati!

  5. Sjajno! Ova reč mi do sada nije bila poznata, ali ću je usvojiti veoma rado. Odlična je.
    U stvari, proglašavam je hitom meseca!
    (tako precizno opisuje…)
    Pozdrav svim Nesvrtima!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *