FreeDigitalPhotos.net

Molim vas, meni!

Meni, restoranska karta jela koje služe, ponekad razumljiv, ponekad potpuno nerazumljiv i zbunjujući  je ono što svi pomno proučavamo pre nego što odlučimo šta ćemo naručiti.

Iako je naša reč za meni – jelovnik, većinom ovu kartu jela zovemo menijem, možda zbog toga što je skoro nemoguće pronaći restoran u kome na kartama jela piše – Jelovnik. Imajući u vidu da je meni međunarodna reč koja označava kartu jela koju će razumeti u svakom restoranu sveta, i ne pravimo grešku niti je čudno što na kartama jela kod nas ne piše Jelovnik, već Menu.

Reč “menu” je francuskog porekla a izvedena je od latinskog “minutus” što znači mali, kratak, mali spisak…

Istorija menija, ono što možete naći na svakom stolu, u svakom restoranu,  što će vam konobar doneti pre nego što išta naručite, ili što će vam u nekim restoranima doneti tek na zahtev, je veoma duga, nešto slično meniju pojavilo se još u 14.veku i to u obliku stiha a služilo je tome da pojasni šta će se jesti i kojim redom. Ovi “pesnički jelovnici” su detaljno objašnjavali šta će se naći na trpezi a odnosili su se uglavnom na neke zvanične, bogataške trpeze.

U 15. veku, ove slike onoga šta će se jesti, u stihu, pojavljivale su se sve češće, bile su to čitave pesme o hrani koja će se jesti na venčanjima ili na nekim drugim proslavama.

Tek krajem 16. veka počinju da se pojavljuju liste sa jelima koje liče na ove današnje, sadržale su sastav i opis jela, cenu, različita jela za svaki dan u nedelji, kao i sezonska jela ali i jela za verske praznike.

U 18. veku, vlasnici krčmi počeli su da postavljaju na stolove listove papira sa spiskom jela koje služe i bili su dužni da se strogo pridržavaju onoga što piše. Vremenom, ljudi su počeli da prepoznaju restorane po menijima, oni su bili ogledalo ukusa, dobre hrane, veštine kuvara koji ju je pripremao.

Danas, kada kažete da neki restoran ima dobar meni, ili kažete da ima dobru kuhinju, ne dajete preciznu informaciju, kad neki restoran ima dobar meni, to znači da ima dobrog kuvara, poznavaoca pripremanja hrane po tačno utvrđenim receptima, naravno, svaki će obogatiti svojim tajnim začinom, šta god to bilo, začin, neki novi dodatak, način pripreme ili dekoracija, no svakako, hrana restorana sa dobrim menijem znači da je ta hrana sveža, ukusna i poslužena tako da mami i izgledom a ne samo ukusom.

FreeDigitalPhotos.net

Pošto je kuvar gostima restorana nevidljiv, ovo takođe nije velika greška, kuvar se ogleda kroz meni a meni je ogledalo restorana.

Kad god ste zadovoljni onim što ste pojeli u nekom restoranu, to je zasluga tih nevidljivih ljudi, kuvara koji sastavljaju meni.

Mali savet:

U meniju svakog boljeg restorana postoji jelo koje se većinom zove kao i restoran iako može da se radi o običnoj šnicli, to jelo se naziva specijalitetom kuće što bi trebalo da znači da je najbolje jelo koje možete pojesti u tom restoranu. Istovremeno, to jelo je i najskuplje. Pre nego što se prevarite i naručite specijalitet kuće koji tradicionalno ostaje specijalitet koji god kuvar da ga sprema a kuvari često migriraju iz rastorana u restoran i specijalitet kuće ponekad može da razočara, pitajte konobara šta je specijalitet njihovog kuvara ili zatražite da vam kuvar preporuči jelo. Bićete potpuno iznenađeni.

Od decembra, meseca tokom kojeg malo više idemo u restorane, ispraćaćemo staru godinu sa prijateljima, kolegama sa posla, deli nas samo jedan dan. Ako već jedete u restoranima, poslušajte one koji rade u njima i probajte nešto novo, jela koja ne umete da spremite ili jela za koje ne možete da nabavite sve potrebne namirnice i začine.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *