Home / Kafa sa tetkom / Ljubav ne poznaje granice – izreka u koju svi verujemo i za koju se puno puta pokazalo da nije tačna
Ljubav ne poznaje granice – izreka u koju svi verujemo i za koju se puno puta pokazalo da nije tačna

Ljubav ne poznaje granice – izreka u koju svi verujemo i za koju se puno puta pokazalo da nije tačna

Davno, pre svih onih ratova i nesreća koji su pogodili bivšu zemlju jedna devojka je čitala jedan ženski časopis i u rubrici “Draga Saveta” pročitala vapaj: “Draga Saveta, moj dečko je islamske veroispovesti i moji roditelji su protiv te veze… Podigla je glavu i više sebi nego drugaricama rekla – Pa šta ako je islamske veroispovesti, ljubav ne poznaje granice… Jedna od drugarica je pogledala i odgovorila – Je li, zamisli da se ti udaš za nekoga ko je muslimanske veroispovesti i da sutra rodiš ćerku a on da želi da vam se ćerka zove Fatima! Fatima, pomislila je devojka, pa dobro, ne bi mi se svidelo to ime, ali bismo valjda našli neko rešenje…

Spor oko imena deteta je ono najblaže što može da se desi u braku u kome su dvoje različitih veroispovesti i potiču iz različitih kultura.

Ljubav ne poznaje granice, nema tačnije izreke i izreke koja je mnogo puta “pojela” samu sebe. U ovo doba koje nazivamo komunikacijskim dobom možemo pročitati hiljade priča o parovima koji su se upoznali preko Interneta, zaljubili se, mesecima održavali onlajn vezu dok se konačno ne bi upoznali. Mnogi od njih su zaplovili u bračne vode.

Ali, setite se šta se dešavalo na našim prostorima kada su počeli ratovi razjedinjenja, kada su mnogi otkrili prvo sebi samima koje su vere pa onda drugima, koliko je to odjednom postalo važno i kako su se kidali dugogodišnji brakovi između parova različitih veroispovesti, čak iste veroispovesti a različite nacionalnosti. Koliko je porodica preko noći prestalo da postoji a njihova deca, do juče vaspitavana u sasvim drugom duhu ostala da se čude ili bivala primoravana da se privole jednom od “carstava” koje je tvrdilo da je bolje, više, kulturnije, nebeskije…

Problem međuverskih brakova je uvek postojao, u čitavom svetu, u njima religijski faktor ima veliku ulogu, ali isto tako veliku ulogu ima kulturno podneblje iz kojeg potiče jedan od supružnika.

Ako pođemo od toga da  katolička i pravoslavna veroispovest  imaju isti “temelj” brak između dvoje, od kojih je jedno katolik a drugo pravoslavac veoma lako može da pomiri i religijske i kulturne razlike. No ako uzmemo u obzir jaz koji postoji između islamske veroispovesti i pravoslavne ili katoličke, situacija će biti mnogo teža. Pod uslovom da je osoba islamske veroispovesti rođena i živi na zapadu, da nije verski fanatik, ni tu neće biti mnogo problema, ali ako neko želi da stupi u brak sa osobom iz sasvim drugog kulturnog područja, razlike mogu biti nepremostive a prilagođavanje skoro nemoguće.

Pođite od toga da ste žena, da se zaljubite u nekoga iz istočnih zemalja, da pristanete da promenite veru, tako je lako promeniti veru iz ljubavi, i odete daleko od svoje kuće sanjajući o bračnoj sreći i deci, suočićete se sa kulturom u kojoj je žena potpuno inferiorna u odnosu na muškarca. Ako ste spremne da se odreknete druženja sa drugaricama, mode, izlaska na popodnevnu kafu a pristanete da za sve morate da pitate muža, ako mislite da je vaša ljubav jača od onoga na šta ste navikle, ako ste potpuno spremne da život okrenete naglavačke, udajte se i srećno!

Ne zaboravite da islam ne priznaje ono što i naša crkva – jednakost u braku. Kuran dozvoljava muškarcima da ožene “neislamke” ali ženama ne dozvoljava brak sa muškarcima druge vere. Kuran takođe kaže da su deca vlastništvo oca i obavezuje na islamsko obrazovanje dece a brak može biti raskinut samo odlukom muža. Pored toga, dozvoljena je i poligamija.

Sigurno ste pročitale neku od priča, strašnih vesti o kamenovanju žena zato što su prevarile muža, o tome da je muž ubio ženu zato što je rodila žensko dete, o tome kako ju je ubio jer je izrazila želju da radi, o tome kako silovane žene moraju da se ubiju kako bi spasle čast porodice…

Brak samo po sebi nosi mnogo poteškoća, međuverksi brak između ljudi iz različitih kultura ih ima mnogo više.

Čak i brak sklopljen između dvoje koji su iste veroispovesti, potiču iz iste kulture i govore istim jezikom može imati nepremostive probleme zbog različitog mentaliteta. Ako se tome doda da će porodica i jednog i drugog mogu početi da vuku na svoju stranu, podržavaju razmirice i potenciraju razlike, takav brak je skoro sigurno osuđen na propast.

Čak i u maloj Srbiji, mentalitet ljudi se razlikuje od grada do grada, sela do sela, od severa do juga.

Po nekim evropskim statistikama, u Evropi, zbog velikih migracija poslednjih dvadesetak godina ima mnogo međuverskih brakova, tri od četiri ovakva braka su završila razvodom.

Dakle, religijske, kulturne, običajne stvari mogu biti nepremostiv jaz kad prođu ljubavna zaslepljenost i strast. Ali, ako ste potpuno sigurni da bilo koju razliku vaša ljubav može da pomiri, ovakvom braku ne smeta ništa i sasvim dobro može da funkcioniše.

Dobro razmislite. Ako ste spremni da se borite sa porodicom koja, bar kod nas, uvek bolje zna šta je za vas dobro, od vas samih i koja smatra da treba da živite život koji će usrećiti njih a ne vas, koja će vam govoriti da ste ih obrukali, da će vas se odreći, da možda prekinete kontakte sa njim jer vaš brak nikada neće prihvatiti, da poštujete običaje svog supruga i možda se odreknete svojih, borite se za svoju ljubav.

(Napomena: Ovim tekstom autorka ne izražava negativan stav o bilo kojoj veroispovesti ili kulturi, samo iznosi činjenice o razlikama koje postoje, podstaknut je predlogom čitateljke da napišemo nešto o zabranjenim brakovima između ljudi različitih veroispovesti. Oni nisu zabranjeni a o tome zašto su neki brakovi proglašeni društveno zabranjenima, u sledećem tekstu.)

M. Mimica

 

 

One comment

  1. Tekst prepun predrasuda, nerazumevanja, negativnosti, generalizacije… Tužno i pretužno.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*