Home / Kafa sa tetkom / Javno silovanje
Javno silovanje

Javno silovanje

Jedna devojka je, posle stravičnog mučenja, ubijena. Osumnjičeni za ubistvo se prvo ispovedio na Fejsbuku, najavio samoubistvo, ali je uhvaćen, pretpostavlja se, u pokušaju da pobegne iz zemlje.

I to da je on nju godinama tukao, i da je već „poznat policiji“ je bila javna tajna, koju su znali njeni bliski, i policija.

Pa, opet, ona je ubijena.

Svi mediji su objavili njene fotografije na kojima je ona nasmejana, vesela, iz provoda sa drugaricama, sa naslovne strane „časopisa za muškarce“. Objavili su i njegove, no on me ne zanima, sad kad je uhvaćen, ima ko je plaćen da o tome brine, što bi rekli penzioneri u Titino doba.

Ona me zanima, i njena tragična sudbina. Kao što me zanimaju sve tragične sudbine svih zlostavljanih žena, koje neko tuče i ubija „iz ljubavi“. Gledam slike te devojke, obnažene u javnosti koja „osuđuje ubistvo, ali…“ Nema ali, nema ništa iza ubistva. Svi kodeksi morala i etike u javnom životu, ne samo u novinarstvu, su pogaženi. Nije se ta devojka slikala za čitulju. Sramota, i ne samo sramota, najstrašnija zloupotreba njene tragične smrti je objaviti njenu fotografiju sa albuma na Fejsbuku. Poruka koje se šalje je zlokobna, i u suštini je ista kada se silovatlej na sudu brani „da je ona bila izazovno obučena“.

Osim što je ubijena, ta devojka je javno i  silovana. I ne, ona to nije tražila, ona nije dala dozvolu joj se slika pojavi uz vest o tome da je više nema.

Zato što je to niko nije ni pitao.

Kao što ni onu nesrećnu tv spikerku niko nije pitao koju sliku da objavi kad imala saobraćajnu nesreću u kojoj je čovek poginuo. Objavljivali su

Katarina Milićević

joj slike koje svaka javna ličnost ima, zbog posla koji radi: na njima je nasmejana, vedra, a vest je da je čovek umro. Senzibilnost za nesreću drugog mora da ide ipred senzacionalizma. Tiraž nije merilo ničega. Kao što ni oni koji su zbog takvih naslovnica kupili novine, nisu merilo ljudskosti.

Da vidimo, kakve su slike muškaraca koji su učesnici u sličnim tragičnim pričama? Da li takve slike prodaju novine, ili su to, po pravilu, fotografije iz ličnih karti, dobijene od policije?

Kad te sudbina unakazi, a javnost siluje, čime možeš da se braniš? Tabloidizacija? Ne, ovo je više od toga. Ovo je zloupotreba, i manipulacija mrtve žene. Koja više ničim i nikad neće moći da se brani. Nema ali.

Autor: Katarina Milićević

 

7 comments

    • Svaka smrt, a naročito mladog čoveka, je strašna vest. Mada bi nam kao vernicima trebalo biti drago zato što je otišla na bolje mesto. Ali nije to. Kao roditelj, ne mogu da se ne zapitam čitav niz stvari. Da li su njeni bili svesni kako im odevena ćera izlazi iz kuće? Da li su bili svesni u kakvim se krugovima kreće, i sa kakvim se čovekom zabavlja? Da li su roditelji ikada primetili te podlive i modrice koje joj je dečko ostavljao? Da li je ona bila svesna šte je (prilično izvesno) čeka? Da,da,da,da….. Svi su bili svega svesni, ali su se nadali da će se desiti čudo, i da će lovestory imati happyend. Hoće ponekad, ali ovog puta nažalost nije. U ovoj priči nema ničeg racionalnog. On je očigledno bio njen porok, njena droga, a kad vas droga ubije, pitanje je da li je kriva ona, ili vi sami. Nadam se, kad već nije mogla da pomogne sebi, da će njen slučaj pomoći barem nekim devojčicama koje su krenule sličnim putem.

  1. Sjajan tekst. I opemena života. Slobodan sam da ovo podelim sa mnogim kolegama koji će, nadam se, izvući pouku. Da svako od nas može biti nekada „skinut“ sa fejsbuka…I svačija majka, sestra… Sve dok je kriterijum „čitanost i nečija pažnja“ ispred ljudskosti i profesionalizma.

  2. boze dragi komentara Dejana Karalica, bila joj kratka suknja prevelik dekolte, sta tebe briga kako se ko oblaci, pa ovaj clanak upravo govori o tome kako o njoj ljudi sude na osnovu slika a ne o cinjenici da je to bio jedan mladi zivot. sta ti znas kakvim je ona putem isla, ako imas svoju djecu vodi brigu o njima i manite se velikih propovijedi za to imamo svestenike. ni jednog momenta ne osudjujes ubicu te djevojke vec je ona kriva sto je ubijena , blago tebi i ostalim sa takvim razmisljanjem sta treba da se umotavaju kao u avganistanu blago srbiji i mentalitetu

    • Curice divna (ne sumnjam da si), upravo i kažem, bez želje da je okrivim, da je devojka sama izabrala svoj put. Što se mene tiče, žene koje tako osećaju, slobodno mogu da se šetaju i gole. Ako je tebi normalno što je godinama živela sa nekim ko je tuče, ne znam zašto se čudiš u vezi kraja njihove veze. Ili možda imaš tvrde feminističke stavove da žene mogu šta im padne na pamet, a da ostali moraju da se uklapaju? Zašto se ne zapitaš oko uračunljivosti onog dečka (da ga tako nazovem)? Jel on tebi deluje normalno? Vidiš da samo što ne grune od steroida, koji zna se kako deluju na psihu. Jel tebi u redu osuđivanje bolesnog čoveka? Lepo rekoh, da u ovoj priči nema ničeg racionalnog….

  3. Katarina Milićević

    Ta devojka nijednim putem nije krenula. Bila je mlada, i radila je ono što je želela, i na šta je imala pravo: i da voli koga hoće, i da se slika kako hoće, i da se oblači kako hoće. Odgovor za njeno ponašanje i oblačenje je u pasusu da je to isto kao kad se silovatelj brani da ga je žrtva „izazvala“.
    Lično mislim i da je imala pravo, kao što imamo svi mi, da veruje u „happy end“. Što nikako nije smelo da je košta života. Niti da joj se, dok je sahranjuju, objavljuju takve fotografije.

  4. Колективно несвесно и полна дихотомија. Нити је овај случај усамљен нити је било шта необично. Овакве ствари се дешавају од постанка човечанства. Али однос друштва према догађају (са акцентом на медије) је нешто што забрињава. Социопаразитологија је узела толико маха да сам чин доживљава свој други живот репродукујући се кроз медије и чинећи да не умре већ да се понови у истом облику и аспекту. Ако овакве условно патолошке друштвене појаве фреквентно перзистирају у нашим друштвеним ( а посебно у љубавним) односима онда је пут добрано утабан и води ка само једном. Зар не ?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*