FreeDigitalPhotos.net

Haos kao zdravlje

Kompleksni sistemi kao što je ljudski um ne mogu se shvatiti linearno, iako nam je tako lakše da ih pojmimo. Jednolinijska je predstava kada mozak zamišljamo kao staru telefonsku centralu, koja se pokreće tako što  uključimo jednu utičnicu u struju.

Ljudska svest nije statična struktura, već postoji hijerarhija skala, od neurona koji čak nisu fizički ni povezani nego preko sinapsi, do međuigre mikro i makroskala, kao u kakvoj turbulenciji. A čim postoje hijerarhijski sistemi, važi  i pravilo Gedelove “čudne petlje”.

Obrasci koji se rađaju unutar bezobličnosti kriju životne tajne, ali i lepotu. Red se isisava iz okeana nereda. Možda to najbolje opisuje kvantna fizika. Ervin Šredinger je još pre nekoliko decenija rekao da živi organizmi imaju “zapanjujući talenat da koncentrišu mlaz reda na sebe i na taj način da izbegnu svoje rasipanje u atomski haos”. Reći da je aperiodičnost specifična odlika živog bića je gledište na rubu misticizma.

Istraživači su nagomilali znatne količine podataka o ljudskim subjektima. Te podatke su skupljali naučnom metodologijom, imenovali uskostručno, klasifikovali. Već duže vreme se naučna misao usitnjava, tako da specijalizovani naučnici ne mogu više međusobno da komuniciraju, jer je mukotrpni put operacionalizacije konstrukata i varijabli, da bi uopšte mogli da razmene ideje. Vreme je da razmišljamo o celinama. Za veliki broj naučnih opisa ljudskog funkcionisanja zajednički imenitelj je ritam. Ilustracija ove teze je sistem koji je od vitalnog značaja za sve nas – srce. Normalni srčani ritam je periodičan i nepravilnosti u njegovom ritmu se sistematično otkrivaju, opisuju i kategorišu u medicinskim udžbenicima. Uvežbano uho  može da razlikuje nekoliko desetina nepravilnih ritmova. Uvežbano oko kardiologa  u elektrokardiogramu vidi mnoštvo podataka o opasnostima svih nepravilnosti. Napredovanje u razlikovanju raznih tipova srčanih aritmija deluje obećavajuće i umiruće. Nažalost dinamika ritmova mnogo je bogatija, nego što se to naslućuje iz udžbenika.

Haosolozi navode slučajeve gde kod fibrilacije srca pojedinačne komponente rade normalno, ali ne u pravi čas, ne složno, ne fazno usklađeno, te celina emituje nered, bolest i čak fatalno otkazuje. Fibrilacija srca je nered jednog kompleksnog kardio-sistema, baš kao što su i mentalni poremećaji nered kompleksnog moždanog sistema. Zakoni  haosa tako važe za srčane i sve druge čovekove bioritmove: cikluse buđenja – uspavljivanja, termoregulaciju… koji se posle manjih narušavanja vraćaju u stabilno stanje kao nelinearni oscilatori.

FreeDigitalPhotos.net

Fiziolozi navode da postoje dinamičke bolesti izazvane neredom u sistemima, gubitkom koordinacije i kontrole.  Definicija takvih bolesti glasi: ”sistemi koji normalno osciluju, prestaju da to čine ili osciluju na nov način, a sistemi koji inače ne osciluju, počnu da osciluju” (pogledajte James Gleick: ”Haos”, Narodna knjiga, Alfa, 2001. Str. 314). I obrnuto haos može da se vidi  kao zdravlje. Nelinearnost kao povratna sprega, može da služi kao regulacija i kontrola. “U biologiji, kada ste stigli u ravnotežu, to znači da ste mrtvi”, kaže Arnold Mandel.

Haos je samo u matematici patologija! Neživa priroda ima strukturu zidne tapete, gde se jedan oblik, bez ikakve greške, reprodujuje nebrojeno puta. Živa bića su bliža tapiseriji, gde se u umetničkom zanosu u neki sled, po pravilu umeće nered, odnosno nelineranost. Živom biću je u definiciji haos, “aperiodični kristal” kako ga je zvao Šredinger (tada se još nije znalo za DNK).

Obrasci koje vidimo oko nas i u nama sređeni su u prostoru, ali ne i u vremenu i obrnuto. Ravnotežu stabilnosti i nestabilnosti ilustruje pahuljica. U procesu kristalizacije vode stvara se prvo rastući izdanak, ali sa nestabilnim granicama, što dovodi do rasta bočnih izdanaka, što na kraju rezultira prelepom pahuljicom. Pahuljice su neravnotežne pojave, a nisu čak ni žive, iako simulacija nastanka pahuljice neverovatno podseča na rast nekog živog organizma, na njegovo pupljenje. Zakoni nestabilnosti se svakako podvrgavaju zakonima haosa.

Čak je i naučnicima teško da private odmah ove teze, jer je uvek lakše hodati utabanim stazama, na tradicionalan način. Tradicionalni naučni modeli se ipak ruše, jer ih je izdala nelinearnost ugrađena u njih. I živa i neživa priroda je mnogo zamršenija. Vaseljena je jedna velika nasumičnost koja se povremeno usmerava i proizvodi složene sklopove i ritam. Kako bi to Hao-Bai Lin, kineski fizičar rekao: ” Haos je jedna vrsta reda bez periodičnosti”.

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *