Home / Porodica i zdravlje / Supstance opasne po zdravlje koje se nalaze u kozmetičkim proizvodima
Supstance opasne po zdravlje koje se nalaze u kozmetičkim proizvodima

Supstance opasne po zdravlje koje se nalaze u kozmetičkim proizvodima

Politika.rs je pre par dana objavila tekst Ima li beskorisnih lekova u apotekama u kome između ostalog piše da za mnoge dijetetske i kozmetičke proizvode “nema nikakvih dokaza da imaju efekata, a nude se u skoro svakoj apoteci. Naročito je veliki problem sa dijetetskim proizvodima, jer nemamo uređen sistem i stroge kontrole tih proizvoda. Što se tiče kozmetike, jedino se za medicinsku kozmetiku rade kontrole učinkovitosti, a za običnu ne, jer to nisu lekovi. Kontroliše se higijenska ispravnost, a ne delotvornost.”

Dakle, kada kupite neki dijetetski ili kozmetički proizvod ne možete nikako biti sigurni da će, recimo, neki od njih pomoći da smanjite bore, celulit, izgledate onako kako izgledaju manekenke koje reklamiraju te proizvode a koje su i dodatno fotošopirane.

Većina kozmetičkih proizvoda pakovana je u vrlo primamljivu ambalažu što, naravno, treba dodatno, pored reklama,  da nas zavede da kupimo proizvod ne razmišljajući da li ima reklamirana dejstva, jednostavno smo ubeđene da su savršeni za nas, našu kožu i godine, onako kako nam sugeriše reklama.

Većina žena uopšte neće pročitati šta sadrži kozmetički proizvod koji želi da kupi ali će skoro sve pre kupovine želeti da ga pomirišu. Naravno, baš zbog toga, svi kozmetički proizvodi divno mirišu a to opet možemo čuti u reklamama – da su obogaćeni mirisnom notom – pomorandže, vanile, čokolade, svega onoga što žene inače vole.

Ako neka baš i želi da pročita šta će stavljati na lice, ako uspe nazivi većine sastojaka im neće značiti ništa a u većini slučajeva za čitanje je potrebna lupa, toliko su sitna slova, zato obratite pažnju na citiranu izjavu Vukosave Stanković iz Farmaceutskog jezgra – kozmetički proizvodi nisu lekovi zato i ne podležu kontroli kao lekovi, kontroliše se samo da li su higijenski ispravni ali ne i da li su zdravstveno ispravni.

Kako piše u Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe među koje spadaju i kozmetički proizvodi “zdravstvena ispravnost predmeta opšte upotrebe jeste ispravnost u pogledu deklaracije, sastava, senzorskih svojstava, vrste i sadržaja štetnih materija, mikrobiološke ispravnosti kao i mogućnosti štetnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima”

Pošto higijenska ispravnost i zdravstvena ispravnost nisu isto, u mnogim kozmetičkim proizvodima se nalaze sastojci koji mogu štetiti zdravlju ali to nije naglašeno jer, da ponovimo, kozmetički proizvodi ne spadaju u lekove pa se ne vrši kontrola kao kada su lekovi u pitanju.

Malom pretragom po Internetu, lako možete doći do “crne liste” sastojaka koje zadrže mnogi kozmetički proizvodi koji dugoročnom upotrebom mogu štetiti zdravlju, zato se sve više preporučuje da ako ne možete bez kozmetičkih proizvoda ne koristite jednu kremu duže od pet meseci.

Kozmetički proizvodi mogu sadržati:

Polietilen glikol, ima ga u deterdžentima, sredstvima za čišćenje ali i u kremama za hidrataciju kože i šamponima;

Etilen glikol, toksično jedinjenje, sintetički rastvarač bez boje i mirisa;

Propilen glikol, Butilen glikol i Polipropilen glikol , takođe su rastvarači I razređivači a koriste se kako bi sve elemente proizvoda činili kompaktnim, prodiru duboko u kožu kako bi povećali propustljivost;

Katon CG, takođe bezbojna i bezmirisna supstanca, nalazi se u mnogim proizvodima za čišćenje domaćnistva kao i u kozmetičkim i uglavnom je razlog iritacije kože;

Kvaternijum 15, otrovna supstanca koja oslobađa formaldehid, nalazi se u šaponima i kremama za hidrataciju lica i tela, veruje se da može uzrokovati kancerogena oboljenja, pod pritiskom potrošača, kompanija Johnson’s & Johnson’s počela je sa zamenom ove supstance u šamponima za bebe drugim, manje štetnim supstancama;

Formaldehid, dokazano je da je kancerogena supstanca ali se još uvek koristi u kozmetičkoj industriji, ima ga u  šamponima i lakovima za nokte;

Parabeni, nalaze se u pastama  za zube, šamponima, dezodoransima, sredstvima za čišćenje lica, koriste se kao konzervansi I skoro je nemoguće pronaći kozmetički proizvod koji ih ne sadrži, sumnja se da su kancerogeni ali još uvek nisu zabranjeni, vodite računa da li neki proizvod sadrži metil paraben, etil paraben, propil paraben  izobutil paraben, butil paraben ili benzil paraben;

Ftalati, plastifikatori ili omekšivači, upotrebljavaju se u građevinskim materijalima, pesticidima, sredstvima za čišćenje, osnova su svih plastičnih proizvoda, od igračaka do plastične ambalaže i veoma lako se oslobađaju i prodiru u ono što je upakovano u plastične boce, veruje se da remete ravnotežu hormona i dokazano su kancerogeni, najviše utiču na pojavu kancera dojke i testis. U mnogim zemljama su zabranjeni ali je teško kontrolisati upotrebu;

Monoetanolamin, Trietanolamin, nalaze se u deterdžentima, šamponima, dekorativnoj kozmetici i proizvodima protiv peruti iakni;

Parafenilendiamin, koristi se kao sastojak farbi za kosu, odgovoran je za alergije o kojima sve češće čitamo i zabranjen je u mnogim zemljama;

Toluen, rastvarač,  može da izazove oštećenje bubrega.

Sastojci sa ove liste, kojih ima još, nalaze se u kozmetičkim proizvodima u malim količinama ali imajući u vidu da većinu kozmetičkih proizvoda koristimo godinama, bar čitajte deklaracije i trudite se da kupujete što zdravstveno ispravnije proizvode, kad već nema ko drugi to da uradi umesto vas, da ih kontroliše i odobri kao zdravstveno neškodljive.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*