Home / Kafa sa tetkom / Predstavljen roman „Foliranja“ priča o mnogim bračnim pričama
Predstavljen roman „Foliranja“ priča o mnogim bračnim pričama

Predstavljen roman „Foliranja“ priča o mnogim bračnim pričama

Kada već znam da moram da sam u kući, nedeljom se trudim da mu ugodim. Napravim njegov omiljeni ručak, elegantno postavim sto. Trudim se da budem raspoložena, iako je to vrlo teško jer su mi misli negde daleko. Na nekom sasvim drugom mestu. To je rutina, nešto što se uči. Ponekad se osećam kao da sam završila kratak kurs pod nazivom „kako biti dobra supruga“. Marko ume da me nazove idealnom suprugom, i to tonom punim ljubavi, srećan što sam baš njegova. Tada se smešim, davno nameštenim osmehom, i pitam se da li je moguće da toliko ne vidi, ne oseća. I tako je nedelja, iz sedmice u sedmicu, u mojoj maloj porodici večiti praznik, praznik izveštačenosti. Bar za mene. Uvek se pitam zašto je baš ta nedelja u našem naoridu dan koji je izabran da se vreme provede sa porodicom. Ili da se sredi kuća, ode u veliku kupovinu, obiše bliža i dalja familija. To je jedini dan kada čovek najčešće nema nikakve obaveze. Pa, zar nije logično da ga provede u odmoru, da ga posveti baš sebi?

Meni bi odmor bio samo u njegovom zagrljaju. Ali to je nemoguće nedeljom, tako da sam ovaj dan posvetila Marku i našoj devojčici. (Odlomak iz romana „Foliranja“)

Juče je u rustičnoj atmosferi knjižare Geca Kon održana promocija romana „Foliranja“ Vesne Surčulije, profesorke klavira i pijanistkinje, umetnice koja je do sada svoj talenat iskazivala kroz muziku, radila je kao muzički saradnik na popularnim serijama „Greh njene majke“, „Nepobedivo srce“ i „Cvat lipe na Balkanu“, pri čemu je sarađivala sa značajnim imenima iz sveta umetnosti , među kojima su Kornelije Kovač, Željko Joksimović, Zdravko Šotra, Ivan Stefanović, Ivan Bosiljčić, a sada nam se predstavila i kao pisac.

Knjiga “Foliranja” govori o ljubavi. O onoj prvoj – davnoj, o poslednjoj – bolnoj, ali i o zakasneloj, majčinskoj, i o onoj zabranjenoj. Takođe govori i o predrasudama i o svemu onome što radimo zbog drugih, da bismo bili prihvaćeni. U romanu je predstavljen život glavne junakinje, Marije, koja sazreva i postaje sve hrabrija i odlučnija da menja stvari koje nisu dobre u njenom životu. Sa ovom pričom se nije teško saživeti, jer je to priča svakoga od nas.

„Foliranja“ dodiruju i neke zabranjene teme, ali morate je pročitati da biste otkrili koje. Uz nju ćete se i smejati, ali i plakati. I u tome je draž: nateraće vas da se zamislite nad sopstvenim životom, i da ga, ako imate hrabrosti, menjate.

Govoreći o tome kako je uplovila u književne vode, Vesna je rekla da su muzika i književnost oduvek bile njene ljubavi, da se nosila mišlju da studira i jedno i drugo ali da se odlučila samo za muziku i da smatra da je to dobro jer bi se u suprotnom možda rasula i još uvek tragala za sobom.

Njen roman u rukopisu imale su čast da čitaju prvo njene drugarice, poveravala im ga je kao što se drugaricama poveravaju tajne i one su kao prvi kritičari bile jednoglasne da treba da ga ponudi izdavačima i tako je Vesna upisana u listu pisaca koji su imali čast da njihova dela objavi izdavačko preduzeće Prosveta uz čije su knjige stasavale generacije i u čijem upravnom odboru su sedela imena kao što je Ivo Andrić, naš jedini Nobelovac, čiji je nagrađeni roman „Na Drini ćuprija“ prva objavila baš ova kuća.

Srećna zbog toga što je njen roman najzad predstavljen široj čitalačkoj publici, uzbuđena kako to samo mogu biti oni koji očekuju da se njihov rad prepozna, Vesna je bila ljubazna da nam odgovori na par pitanja kako se ovaj roman iznedrio iz nje i zašto je tema bilo to sveprisutno foliranje, koliko takav život košta one koji nemaju hrabrosti da prestanu sa foliranjem.

Foliranja 2

Vesna Surčulija

Knjigu si posvetila roditeljima, sestri i Radetu kome se zahvaljuješ što te voli onakvu kakva jesi čime, retko se sreće, indirektno priznaješ da imaš mane, ko je Rade?

Zanimljivo zapažanje! Svi imamo mane. Divno je kada smo ih svesni, a još divnije kada sretnemo nekoga ko voli i te naše mane. I ko ih, najvažnije, prihvata a ne gura ispod tepiha. Rade je moj momak, koji mi je glavni oslonac poslednjih četiri i kusur godina i jedan od glavnih „krivaca“ što su „Foliranja“ ugledala svetlost dana!

Zašto baš ovaj motiv – knjigu počinješ unutrašnjim monologom žene koja ima sve za šta bi drugi rekli da treba da je čini srećnom a koja je duboko nesrećna, da li su to priče koje si slušala, ili situacije koje si primećivala a kao većina bila pristojna i pravila se da ne vidiš?

Glavni motiv romana je ta često drastična razlika između onoga šta se drugima čini da je za nekoga sreća, a šta je zapravo za tog nekog sreća. I to koliko se foliramo da bi drugima udovoljili. Upravo tako se ponaša i moja glavna junakinja, Marija. To su priče koje su oko nas, samo ako umemo da slušamo, i gledamo. Veoma često imam prilike da vidim brakove koji su sjajni, ali samo spolja, a čim se zagrebe ispod površine vidi se suštinsko neslaganje i drugačiji sistem vrednosti. Sticajem okolnosti, i Marija se našla u takvom braku. A njeno sazrevanje čini to, da frazu „ona se našla u takvom braku“, pretoči u otkrivanje gde je to sama pogrešila.

Rekla si da si uvek pisala, koliko se ovaj roman „krčkao“ u tebi pre nego što je isplivao i koliko si ja dugo pisala?

U meni se pre svega krčkala potreba da pišem! Mogu slobodno da kažem petneastak godina. Uvek sam jako volela i vezivala se za profesorke književnosti. Svaku knjigu iz lektire sam čitala, a ako bi mi se dopao pisac, onda bih u dahu „progutala“ ceo opus. Pisanje sastava i priča bio mi je hobi u pubertetu ali i beg u neki moj svet. Srećna sam da je sa sazrevanjem, sazrela i ova moja potreba i da sam sebi dozvolila da pišem. Namerno kažem: dozvolila. Jer, kada sam počela, kada sam stavila prvu rečenicu na papir, znala sam da ću roman i završiti, kao i da će videti svetlost dana. „Foliranja“ su napisana u dahu, za nekih šest ili sedam meseci. Prosto je ovaj tekst, ova priča, izašla iz mene. A sama ideja bila mi je dugo fenomen, pa mogu da kažem da se akumulirala i isplivala kada je trebalo.

Foliranja 6

Milomir Kragović, Vesna Surčulija i Jovan Janjić

Foliranja 4
Tvoju knjigu je izdala Prosveta, izdavačka kuća koja je i danas, u moru izdavačkih kuća, još uvek reper za dobru knjigu i kvalitetnog pisca, piscima je i danas čast da njihove knjige izdaje Prosveta, da li si ponosna i kako si stigla baš do Prosvete?

Ne mogu da ti objasnim koliko sam srećna zbog toga! Nakon Kiša i Ćosića, pisaca koje toliko cenim, dolazi i moj roman. Fenomenalan osećaj! Imala sam sreće da dođem do Milomira Kragovića, iz izdavačke delatnosti Novosti, koji je pristao da pročita moj rukopis, uz rečenicu: „Ako valja, pomoći ću ti, ako ne, neću da trošim ni tvoje, ni moje vreme.“ I tako je i bilo. Mogu da kažem da mu se nije dopao rukopis, već ga je oduševio, to oduševljenje se prenelo na direkora „Prosvete“ Jovana Janjića, i otuda ja ovde. Ljudi sjajno reaguju kada čuju za spoj: mlada autorka, i tradicionalan izdavač.

Ti si umetnik, umetnici su obično svestrani, pošto si sarađivala na serijama koje smo pomenuli a koje su u stvari filmovani romani, da li i svoju knjigu možeš da zamisliš kao filmovanu priču za koju bi sama napisala muziku?

Svi koji su je do sada pročitali „Foliranja“ rekli su da je „filmična“ priča i da bi bila šteta ne napraviti film od nje. Ne znam šta da kažem. Kada se vežem za neku knjigu, a onda je ekranizuju, najčešće mi se to ne dopadne. Izuzeci su „Cvat lipe na Balkanu“ i film „Ubistvo s’ predumišljajem“. Ali, najčešće, to nisu moji likovi iz glave, i ostajem razočarana. Zbog toga se plašim kada pomislim da moj roman može da doživi ekranizaciju, jer ne želim nikome da uništim maštu, i Mariju, Relju, Draganu i Mihajla, likove iz romana koje su upoznali. Videćemo šta će vreme doneti…

Da li si pišući, pomišljala da će tvoja knjiga pomoći nekoj ženi da preispita sebe ili da će se u njoj pronaći i neki muškarci, oni koji ništa ne primećuju ili možda ne žele da primete? (Vesnin roman počinje rečenicom „On ništa ne primećuje.“)

Smatram da svaka umetnost treba da podučava, inspiriše i gura napred. Skoro sam pisala o tome na svom blogu. Tako da želim, i težim tome, da i moja knjiga nekome pomogne, navede ga da se zamisli nad svojim životom i inspiriše da donese nove, dobre odluke. A što se muškaraca tiče, smatram da ti koji ništa ne primećuju, neće ništa primetiti ni nakon mog romana, ali oni koji su u sličnoj situaciji kao Marija, mogu možda da pronađu način kako iz nje da izađu.

Predaješ, sviraš, pišeš, imaš li hobi?

Do skoro je pisanje bilo moj hobi a sada se pretvara u nešto više što mi je jako drago. Ali i dalje je to neko samo moje vreme, neka vrsta terapije, koja mi je neophodna. Inače, volim druženje, gledanje filmova i serija, putovanja, i pre svega čitanje dobrih knjiga.

Šta te opušta kad se završi radni dan?

U poslednje vreme gledanje serija. Tada zaboravim na bila šta u realnosti, i potpuno se unesem u likove iz serije. Takođe, šetnja po prirodi i ćutanje sa najbližim osobama.

Šta najviše voliš u Beogradu?

Najviše reke. Reka me jako smiruje, i veoma sam srećna što mogu da odem na Ušće, ili na Kej, i da punim baterije, i sve to u mom rodnom gradu. Volim i Košutnjak, i svu Beogradsku prirodu. Volim i to što svi govore moj maternji jezik. I možda najviše pozorišta, Sajam knjiga, i Kolarac.

Foliranja 5

Vesna će na Sajmu knjiga u sredu 24. i u petak 26. oktobra, na Prosvetinom štandu, od 17 h do 19 h  potpisivati knjigu.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*