Home / Porodica i zdravlje / Najzdraviji obrok na svetu
Najzdraviji obrok na svetu

Najzdraviji obrok na svetu

Par godina unazad sve više se govori o zdravoj ishrani, ako ste primetili, polako saznajete da je ono što ste godinama smatrali zdravim u stvari vrlo nezdravo  i da ste bili samo žrtva velike mašinerije koja se bavi proizvodnjom hrane. Na ceni su sve više prirodni i sveži proizvodi, u svetu već postoji mnogo ljudi koji jedu isključivo sirove namirnice.

Ako krenete u potragu za time šta je zdravo a šta ne, videćete da je ono za šta na jednom mestu pročitate da je zdravo, na drugom proglašeno nezdravim, možete biti samo zbunjeni, a iza svega stoji samo biznis.

Već znate da sa sirovim voćem i povrćem nikako ne možete promašiti, jedini problem je što ne znate kako je sve to tretirano da bi na pijace i u trgovine stiglo naoko zrelo i zdravo.

Najzdravijim načinom ishrane smatra se mediteranska ishrana koja podrazumeva mnogo svežeg voća i povrća, dosta ribe, maslinovo ulje…

Statistike pokazuju da ljudi koji se hrane na ovakav način ređe oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti, manje su gojazni i manje oboljevaju od kancerogenih bolesti.

U Srbiji, nažalost, važi ona stara „Nema ‘tice do prasice“, nas će najviše pogoditi cena svinjetine a mnogi ribu jedu samo kad poste, na ceni je mnogo više tovljeni šaran nego neka druga rečna ili morska riba.

No, kada negde pročitate da neka kombinacija predstavlja zdrav obrok, da li se zapitate postoji li najzdraviji obrok na svetu?

Na ovo pitanje su pokušali da odgovore britanski naučnici koji su ispitali nutritivne osobine više od 4.000 različitih namirnica i došli su do približnog „recepta“ šta predstavlja najzdraviji obrok.

Taj obrok treba da se sastoji od namirnica bogatih proteinima i vitaminima, od žitarica, koje treba da potpomognu pravilan rad srca, cirkulaciju i holesterol drže u granicama propisanih vrednosti.

Ako jedete losos, salatu začinjenu maslinovim uljem, dinstanu piletinu, povrće kuvano na pari, orahe, crnu čokoladu, hleb od različitih vrsta žitarica, smatrajte da ste sebi priuštili najzdraviji obrok na svetu, kažu britanski naučnici.

Losos je bogat omega 3 masnim kiselinama, odličan je za kontrolisanje holesterola, piletina je dobra za mišićnu masu a hleb od raznih vrsta žitarica sadrži folnu kiselinu koja je korisna za dobro funkcionisanje mozga, umanjuje stres i umor, dok crna čokolada pomaže apsorbciju šećera.

I nije tako nemoguće hraniti se zdravo, zar ne?

 

5 comments

  1. I sa ovim što je proglašeno najzdravjim obrokom možemo da se „igramo“ dalje 🙂

    Recimo, losos nema ništa posebno kvalitetno u sebi ako je gajen, a još je gori slučaj sa piletom. Odnos omega-3 i omega-6 masti (koji je danas užasno poremećen) nije isti kod „divljih/prirodnih“ i „industrijski gajenih“ mesa.

    Drugo, nove vrste žitarica koje se gaje nisu iste nekadašnjim. Imaju mnogo više glutena, a sve je više ljudi sa celijakijom ili osetljivošću na gluten (možda i preko 60% ljudi). Izbor žitarica bez ili sa manje glutena je uvek dobra opcija. Uz to, i način pripreme danas je nepravilan, jer bi žitarice trebalo da se potapaju i fementišu zbog neutralizacije fitinske kiseline (kako su ih nekada i spremali).

    Da li je crna čokolada sa ili bez sojinog lecitina, bi bilo treće pitanje 🙂

    Na kraju, čovek se ADAPTIRAO NA ADAPTACIJE. Ne verujem da bi mogao da postoji neki univerzalini recept za sve.

    Ono u šta verujem je da treba da naučimo da od svake namirnice izvučemo maksimum, a to je moguće samo ako se trudimo da ih upoznamo.

    P.S. Početak teksta mi se jako sviđa! 🙂

  2. Što više rigoroznih pravila ima neka ishrana, više stresa proizvodi i samim tim nije baš najbolji izbor za zdravlje. Mediteranska ishrana je u tom smislu jedna od najzdravorazumnijih.

  3. Mislim da je danas mnogo ozbiljnije pitanje postalo bezbednost i nutritivna vrednost samih namirnica, pa tek onda pitanje njihovih količina i kombinacija.

    Odabir dijete je stvar sklona promenama. Dijetu možemo da menjamo kad god nam padne na pamet, imamo neki cilj ili nam nešto ne prija. Kvalitetne namirnice već odavno ne možemo da kupimo i više ne spadaju u stvar izbora.

  4. SylphGourmand, ovo je samo preneseno dok kog zaključka dođoše britanski naučnici. Inače, sve je kao na početku teksta, široko polje, sve zavisi…

  5. Da, da – znam, videla sam ovo i ranije 🙂 Ali me je baš motivisalo na razmišljanje koliko i u svakodnavnim situacijama, kada se npr. daju dijete ili saveti, malo pažnje privlači sama namirnica i njen kvalitet – a više se stavlja naglasak na vrste i količine. Kao da mogu jedno bez drugog. Zapravo, potpuno nova tema… 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*