Home / Porodica i zdravlje / Kako izgleda ultrazvučni pregled dojke – intervju sa doktorkom Oliverom Stevanović iz Clinicanova
Kako izgleda ultrazvučni pregled dojke – intervju sa doktorkom Oliverom Stevanović iz Clinicanova

Kako izgleda ultrazvučni pregled dojke – intervju sa doktorkom Oliverom Stevanović iz Clinicanova

Dom zdravlja Clinicanova prijatelj akcije Moje dojke su OK još od samog početka i ovog puta nam je izašla u susret, da prikažemo svim onim devojkama i ženama koje se iz nekog razloga ustručavaju da odu na pregled, kako je to bezazleno i da iz prve ruke dobijemo informacije o karcinomu dojke, prevenciji i faktorima rizika.

Pregled je obavila doktorka Olivera Stevanović, specijalista radiolog koja nam je kasnije strpljivo odgovarala na pitanja koja bi postavila većina žena za šta, nažalost, ili nemaju prilike ili od silne strepnje da li će sve biti u redu pravih pitanja ne mogu da se sete.

Pregled je kao i svaki uredan pregled počeo uzimanjem anamneze da li je Jovana u porodici imala slučajeva karcinoma dojke, da li ima uredne menstruacije i da li je primala neku hormonsku terapiju.

Nastavio se detaljnom palpacijom dojki.

Nastavio se ultrazvučnim pregledom.

 

Na kraju pregleda, doktorka joj je čestitala uz reči da ima odlične dojke.

Razgovor smo počeli pitanjem da li se susreće i sa karcinomom dojki kod muškaraca jer i oni mogu da obole od ove bolesti, na šta je doktorka odgovorila da su ovakvi slučajevi karcinoma kod muškaraca mnogo ređi nego kod žena, dok zvanično u svetu svaka osma žena oboli od karcinoma dojke, kod muškaraca se to dešava samo kod jednog muškarca na sto, procentualno mnogo, mnogo manje nego kod žena i da se kod njih promene na dojkama lakše uoče.

Na pitanje da li su slučajevi registrovanih karcinoma dojke u opadanju ili u porastu, doktorka Olivera je odgovorila:

Broj registrovanih slučajeva karcinoma dojke u celom svetu raste, između ostalog zbog toga što sekundarna prevencija skoro da ne postoji imajući u vidu da postoje  faktori rizika na koje  jako malo možemo da utičemo sem, recimo, na  vrste ishrane, da ne konzumirate alkohol i ne koristite hormonske tablete,  to je ono na šta žena može da utiče, na sve ostalo ne može.

Koji su najveći faktori rizika za karcinom dojke?

Najveći rizični faktor za dobijanje karcinoma dojke su godine starosti , najveći broj obolelih žena nalazi se u predmenopauzi i menopauzi, najveći broj pacijentkinja, negde oko 70% nalaze se u dobi između 50 i 59 godine.

Drugi faktor je genetska predispozicija i to naročito ako su baka, majka, sestra ili tetka dobila karcinom u predmenopauzi. Pored toga , predmenopauzne žene imaju lošiju prognouz za ukupno preživljavanje od žena koje su u postmenopauzi zato što je biološka aktivnost tumora u postmenopauzi mnogo manja.

To su najveći faktori rizika. Kod žena koje su imale primarni karcinom u jednoj dojci  postoje 50% veće šanse u odnosu na ostalu poplaciju da će dobiti karcinom i u drugoj dojci

Treći najveći faktor je ako imate benignu, takozvanu,  atipičnu hiperplaziju koja se verifikuje biopsijom dojke.

Manji faktor rizika su rani ulazak u pubertet, pre 12 godine,  dugo menstruiranje, i posle 55. godine, ako žena nije rađala, ili ako nije dojila, i kasno rađanje, to su faktori rizika na koje ne možete uticati, sem na rađanje, zatim da li je žena  koristila oralnu kontracepciju, hormonsku terapiju u postmenopauzi.

Sa godinama starosti mogućnost dobijanja kancera se sve više povećava. Žene u postmenopauzi obično koriste neku hormonsku terapiju koju pojedini ginekolozi olako prepisuju. Hormoni nisu tako bezazleni i treba ih čuvati za „ne daj bože“, recimo, ako  ako žena ima izrazite depresivne krize ili ako ima hipertenzivne krize.

Ako kažete da hormonska terapija predstavlja faktor rizika, šta je sa kontraceptivnim tabletama i one su hormonske a ženama ih lekari prepisuju ne samo kao kontraceptivno sredstvo već i za regulisanje menstruacije?

To su kratki periodi uzimanja, dva do tri meseca, do promena na dojkama izazvanim hormonima može doći tek posle šest meseci neprekidnog uzimanja tableta. Problem je što postoje žene koje kontraceptivne pilule piju pet godina a da im za to vreme ginekolog uopšte ne pregleda dojke niti ih upozori da treba da odu na pregled dojke, da se pogleda struktura dojke jer sve zavisi od strukture dojke, nisu sve dojke jednake , postoje žene koje imaju jako mnogo žlezdanog proenzima i nije svejedno kakav je tip dojke, jedna vrsta dojki će vrlo lako da podnese hormonsku terapiju a druga vrlo teško. Svakoj ženi treba savetovati terapiju tek nakon pregleda.

Koliko gojaznost predstavlja faktor rizika?

Gojaznost jeste faktor rizika, naročito u postmenopauzi  zato što se potkožno masno tkivo sintetiše na estrogentu, tumori su ,  do 70% hormonski zavisni  i to prvenstveno estrogeno zavisni , znači za njihov razvoj i rast su potrebni dodatni hormoni. Moram da naglasim da se i žene koje su imale imale karcinom ovarijuma, materice, endometrijuma , takođe nalaze u povećanom riziku za dobijanje karcinoma dojke.

Kada je genska predispozicija u pitanju, sem prevencije, šta žena može da uradi?

Šansa za dobijanje karcinoma dojke je znatno veća kod žena koje su nasledile promene/mutaicije u genima BRCA 1 I BRCA 2 koji su odgovorni za nastanak karcinoma, kod nas se veoma retko gledaju mutirani geni. Amerikanci su radili velike studije da bi utvirdili kako ovi mutacioni geni utiču na stvaranje karcinoma dojke čak su ženama  radili preventivne masektomije  sa ugrađivanjem implanta, logično ako izgubite target, gubite i rizik da ćete oboleti bez obzira što imate pozitivne gene jer nemaju na šta da deluju. Kod nas se to ne radi, žena jedino može da odlazi na preventivne preglede

Kada je ishrana u pitanju, koliko je važna u prevenciji karcinoma dojke?

Hrana je najveći problem , ljudi uopšte o tome ne razmišljaju, soja je recimo jako bogata fitoestrogenima a veliki brojžena kao zdravu hranu konuzumira baš soju. One kojei imaju potencijal za dobijanje kancera, čak i ako imaju srednje faktore rizika , da ne kažem velike faktore rizika, su u grupi koja potencijalno, dugogodišnjim uzimanjem soje, mogu da podstaknu razvijanje malignog tumora! Uz stres kome smo svi svakodnevno izloženi, to nije nimalo bezazleno.

Šta mislite o tome što u našoj zemlji ne postoji organizovani skrining , čiji je to propust?

Propust prvenstveno leži u ekonomskoj moći ove zemlje, mi nismo ekonomsksi moćna zemlja jer to su organizovani masovni  programi za ranu detekciju karcinoma dojke, znači vi veliku populaciju žena, imate ciljnu populaciju , recimo 50 do 59 godina koja je najugroženija,  treba organizovano  da pozivate da dođu na pregled sa zakazanim terminom, drugo treba imati dobre mamografe, treće što je za nas veliki problem je što imamo deficit obučenog kadra za čitanje mamografskih rezultata. Svaka mamografija bi po pravilu trebalo da bude duplo čitana od dva trenirana radiologa da možete da kažete  ovo su pozitivni ovo su negativni nalazi , lažno pozitivni, lažno negativni.

Nemamo kadar, najveći je propust što se nismo bazirali da obučimo kadar, danas skoro svaki bolje opremljen dom zdravlja u Beogradu ima mamograf ali, nažalost,  nemamo kadar koji to može da radi, mamografska dijagnostika je posebna dijagnostika i za to mora da bude posebno obučen radiolog, znači usko specijalizovan radiolog za mamografije što ne postoji kao subspecijalizacija ali se rade obuke i na institutima postoje kolege koje samo rade na mamografima.

Cilj naše akcije je da motivišemo žene da odlaze na preventivne preglede dojki pošto kod nas još uvek nije razvijena svest o prevenciji, mi smo narod koji kod lekara odlazi uglavnom kada ima tegobe, da li žene same dolaze na pregled a da pri tome nemaju tegobe?

Da, vi radite na takozvanom oportunom skriningu, to kod nas postoji, žena dođe sama na preventivni pregled, bilo za to što je pozitivna porodična anamneza, ili iz nekog drugog razloga, čula je da je neka njena prijateljica obolela, obično ih strah dovede na pregled , dođe jer je neko savetovao, zato što se neko razboleo, ipak je koliko toliko razvijena svest da ako je neko u porodici imao karcinom dojke da treba i ona da dođe na pregled jer se nalazi u rizičnoj grupi.

Naravno, postoji mnogo žena koje ne dolaze na preventivne preglede, iako se počelo sa tim sa tim oportunim skrininzima, ipak nije na zadovoljavajućem nivou i zato imamo veliki mortalitet od ove bolesti. Kod nas oko 4.500 žena svake godine oboli od karcinoma dojke od kojih, na žalost, 1.600, 1.700 žena godišnje umre , to je visok procenat, to je preko 30% od obolelih žena a sve  zbog toga što nemamo  masovni skrining pa je detekcija karcinoma uglavnom u odmaklom stadijumu kada žena već ima i regionalne metastaze, kada bolest više nije lokalizovana samo u dojci, a da ne pričam da ponekad, kada dođu na pregled, imaju i udaljene metastaze.

Kada bi mlada devojka prvi put trebalo da dođe na preventivni pregled dojki.

Kod nas devojke jako rano dolaze zato što recimo imaju fibroadenome kao benigne tumore u dojci  koji potencijalno mogu da pređu i u maligne , a pošto su oni  jako hormonski zavisni , najčešće dolaze između 15. i 25. godine, kada napipaju nešto, imamo veoma mlade devojke koje dolaze na preglede.

Devojke koje imaju pozitivnu porodičnu anamnezu treba da dođu na prvi pregled već sa 20 godina, naravno, lekar će odlučiti kako će je pratiti, u kojim vremenskim intervalima će imati preglede i šta će upotrebiti kao dijangostičku metodu. Uvek se počinje ultrazvučnim pregledom kod mladih devojaka, mi regularno prvu mamografiju pravimo posle 40. Godine, ali kod žena koje imaju pozitivnu porodičnu anamnezu pogotovu ako je dupla, ako su recimo i baka i majka imale karcinom dojke, onda to radimo mnogo ranije.

Kada je pregled mamografom u pitanju, žene se često žale da je neprijatan zbog pritiska koji osećaju tokom pregleda.

Dojka se mora pritisnuti na toj plastičnoj ploči mamografa jer se ispod nalazi film, od kompresije zavisi kakva će biti rezolucija i kakav će biti kontrast da bi mogli da detektujemo promene koje su veličine oko 150 do 200 mikrona  što je bolja kompresija bolje će se sve videti , to je vrlo blag pritisak ali ženama može biti neprijatan, uz to su i uplašene, to je podnošljiv, sasvim mali pritisak, od tog pritiska zavisi kvalitet pregleda i to nikako ne može štetiti dojci.

Koliko je fizička aktivnost poželjna i važna kao prevencija kod karcinoma dojke?

Fizička aktivnost je važna, ali ne svaka fizička aktivnost, žene svašta rade, recimo dižu tegove u teretani  a to je jedan ekstra napor za ženu koja je u bilo kojoj rizičnoj grupi jer je dojku „drže“ pektoralni mišići pa preterana aktivnost u smislu aktivacije te muskulature nije dobra, posebno za žene koje imaju implante. Međutim, svaka druga vrsta fizičke aktivnosti je dobra, recimo trčanje, trčanjem treba naročito da se bave mlade devojke, to ne šteti nikako dojkama, one imaju potporno vezivno tkivo koje dobro drži dojke, zatim brzo hodanje a naročito plivanje.

Zahvaljujemo doktorki Oliveri Stevanović na ljubaznosti i iscrpnim odgovorima i Domu zdravlja Clinicanova što nam je omogućio ovaj pregled.

Pregled ultrazvukom i mamografom u Clinicanova košta 3.500 dinara, svaka žena koja se, do kraja oktobra, javi preko Moje dojke su OK, sajta Tetka i sajta Trčanje.rs, dobija popust i pregled može obaviti za 2.000 dinara.

Razgovor vodile Jovana Glumac i Mirjana Mimica.

Posebno se zahvaljujem Jovani što je bila tako hrabra i dozvolila da njene fotografije sa pregleda budu objavljene.

Mamograf, aparat koga se žene plaše, ne izgleda tako strašno

Čekaonica u DZ Clinicanova

Tamara Toroman, menadžerka DZ Clinicanova sa značkom Moje dojke su OK

Jovani dečko stavlja značku Moje dojke su OK, rad zlatare Stefanović, zato što su njene dojke OK!