Home / Saveti koje niste tražili / Voleti i biti voljen
Voleti i biti voljen

Voleti i biti voljen

Večno pitanje imati ili biti, može da se postavi i kao voleti ili biti voljen?

Oduvek je postojala dilema da li su to jedno ili dva osećanja, da li je bolje biti objekat ili subjekat ljubavi, da li je ljubav umeće ili sreća?

Kada se govori o ljubavi, najveće zablude nastaju jer se u medijima više govori o problemu voljenosti, odnosno o tome kako biti dobar objekat ljubavi, a manje o umeću ljubavi. Celokupna modna industrija i javnost usmereni su na skretanje pažnje suprotnom polu sa ciljem da nauče kako da postanu atraktivan obekat ljubavi. Da bi neko postao vredan ljubavi teži nekim od puteva –  bogatstvu, atraktivnosti, moći, uspehu, lepom izgledu… onoliko koliko socijalno okruženje to zahteva i očekuje.

Biti vredan objekat ljubavi svakako zahteva rad na sebi, ali to nije kraj. Sledeći korak je sposobnosti da se voli, kao jedan razvojni stadijum i uzajamni ciklus u jednom odnosu.

Ako posmatramo ljudski razvoj, možemo da primetimo da je osećanje voljenosti prvo koje se javlja. To je osećanje kada malo dete oseća da prima ljubav svojih roditelja, što se u nauci još naziva i primarna ljubav.

U nešto kasnijim fazama života počinje da se javlja osećaj voleti drugoga, kada dete počinje da pokazuje ljubav prema roditeljima i drugim subjektima koji mu pružaju ljubav. Jasno je da je osećanje voleti primarno zasnovano na osećaju voljenosti.

Kada malo dete pokazuje ljubav roditeljima, oni mu automatski uzvraćaju i tako se pravi jedan cirkularni obrazac davanja i primanja. Znači, osećanje voleti je zasnovno na razvojno ranijem osećanju biti voljen, ali pokazivanjem svoje ljubavi drugome, indirektno se zadovoljava i potreba za voljenošću, kao i potreba da se razmenjuju emocije.

Ako se ljubav posmatra kao odnos, shvatamo da se radi o dva osećanja. Jedan je doživljaj svoje ljubavi prema drugom, a drugi je doživljaj da je subjekt zabravo objekat nečije ljubavi. Kada postoje oba osećanja onda govorimo o uzvraćenoj ljubavi, odnosno uzajamnom davanju i primanju, sposobnosti da se voli i bude voljen. Da bi jedan odnos bio postojan kroz duži vremenski period potrebna su oba ova osećanja. Znači, umeće ljubavi predstavlja učenje o davanju i primanju ljubavi, ali podrazumeva i rad na sebi i rad na odnosu između dve osobe, jer sama promena u odnosu može da dovede i do promene unutar ličnosti individue.

Autor: Ljubica Rašković – pedagog, psiholog, edukator Psihopolis instituta

 

One comment

  1. Sve cestitke na clanku, jako poucan i jednostavan 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*