FreeDigitalPhotos.net

O kompromisu, žabi i ciglama

Kompromis nije izbor koji ti je drag, nego izbor koji si sposoban da braniš pred sudom sopstvenog razuma i sopstvene sujete. Kompromis je, s druge strane, jednako kockarski koliko i mudar potez – ustupaš nešto da bi dobio nešto drugo za šta misliš da je vrednije od onog što si dao. Kao i svaki akt samovolje i kompromis te čini uspešnim ne u trenutku kada ga praviš, nego kada se ispostavi da je njegov ishod za tebe povoljan.  Ipak, činjenica da je trgovina sa sudbinom za tebe bila uspešna, ne znači da si bio samo mudar, nego i srećan.

Manje opasni kompromisi su oni koji se tiču materijalnih stvari. Činjenica da si svesno zanemario neku manu polovnog automobila prilikom kupovine jeste kompromis koji te posle izvesnog vremena može dovesti do manjeg ili većeg troška. Doduše, nadoknadivog troška. Ali kompromis koji praviš u odnosu prema ljudima, naročito u ljubavi, u slučaju da se ispostavi kao pogrešan, košta mnogo više i teško se nadoknađuje. To je kompromis koji praviš sa samim sobom.

Koliko ste se puta u životu našli pred spoznajom da osoba pored vas ili osoba koju želite pored vas poseduje neku osobinu ili „mrlju“ iz prošlosti koja se isprečila na putu vaše sreće?

Ljudi takvim problemima pristupaju različito u meri koliko su različiti njihovi karakteri. Ali bez obzira na različite pragove tolerancije i iskustva koja su ih oblikovala, sve nas odlikuje neka mera samopoštovanja i sujete. Svi mi, makar i u najskrivenijem džepu, nosimo neku crvenu pisaljku koju smo ponekad spremni da upotrebimo označavajući granicu koja se ne prelazi.

freeDigitalPhotos.net

Čineći kompromis vi gutate žabu. Nekada je ta žaba mala, nekada velika i ružna krastača. Đinđić je svojeveremeno rekao – „…ako već moraš da progutaš žabu, progutaj je brzo. Nemoj mnogo da gledaš.“ Dobro. On kaže „ako moraš“, međutim niko zapravo ne mora (uvek) da čini kompromise, zar ne? Možete prosto da ne gutate žabu. Neki ljudi tu muku sebi svakako neće prirediti čak i ako posle te žabe na meniju budu najukusnija jela i pića! Oni koji je, pak, progutaju veruju ili se samo nadaju da im se sa svakim sledećim zalogajem neće vraćati ukus koji bi želeli da zaborave, što se ne događa baš uvek.

Progutali ste neku? Naravno! Svi smo.

Samo izuzetno jaki ljudi sebi mogu da dozvole da ne prave kompromise. Međutim još snažniji su oni koji mogu da se upuste u takav rizik.  Čineći loše kompromise vi u temelje nekog budućeg odnosa ugrađujete trošnu, nesigurnu ciglu. Vaša nesposobnost da razmislite ili slabost da odustanete od nekoga ko vam je nametnuo težak izbor može dovesti do toga da ona, već pomenuta, trošna cigla bude ustvari eksplozivna naprava sa otkrivenim fitiljem koga će pre ili kasnije dohvatiti neka varnica.

Čak i ako činite dobre kompromise u ljubavi, ta trošna cigla svakako će biti uzidana, ali se njena slabost nikada neće ispoljiti jer je sve ostalo stabilno i čvrsto…

Da li, onda, praviti kompromise?

Ne. Kad god je to moguće.

Za razliku od Zorana Đinđića, ja mislim da žabu treba gledati što duže – jer ne moraš da je gutaš. A, ako ti se i posle toga bude jelo ono što dolazi posle nje – zažmuri i zini!

Prijatno!

Autor: Aleksandar Petrović

One comment

  1. Ipak postoji nešto što se MORA. Nije to samo smrt. Na žalost. Ili na sreću?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *