Home / Saveti koje niste tražili / U potrazi za izgubljenim zadovoljstvima
U potrazi za izgubljenim zadovoljstvima

U potrazi za izgubljenim zadovoljstvima

„Dobar život“ je nekako sve dalje, iako trčimo u nepušačkoj zoni, sa elektronskim organajzerom, jer treba da uklopimo posao i „vreme za igru“ sa decom. Poput hrčka na točku konstatujemo da smo negde usput izgubili ključeve Kraljevstva sreće. Logično. Kad trčite maraton, odluka da se napijete, nije put u zadovoljstvo. Kad ste postili mesec dana, cela čokoladna torta će vam se smučiti. Kad se lišavate „dobrog života“ celu godinu, teško ćete ga realizovati u deset dana godišnjeg odmora. Hedonizam mora da se vežba svaki dan. To je stil života.

Živeti život koji se sastoji od teškog rada, žrtvovanja, samodiscipline, spartanskog uzdržavanja, znači biti mučenik. Hedonistima je, pak cilj zadovoljstvo i sreća. „Zadovoljstvo je početak i kraj srećnog života“, mozgao je Epikur u mirnoj atinskoj bašti dok je dokonao. Ali, i on je upozoravao da će mudra osoba izbeći ona zadovoljstva koja će odvesti u suprotnost – u bol. Ključ je u ravnoteži, reče Epikur, te potragu za zadovoljstvima treba omeđiti osećajem odgovornosti.

FreeDigitalPhotos.net

Cinici će jedva dočekati da naglase da su se epikurejske ideje upravo maksimalno isprobale u Rimu i da je to dovelo do dekadencije. Možda je mamurluk vladara posle dionizijskih orgija sa obiljem hrane, pića i seksa sa robovima, braćom, sestrama i ženama senatora, pomogao da se donesu pogrešne odluke, ali veliko Rimsko carstvo se verovatnije raspalo zato što  se proširilo „preko gubera“, te nije moglo iz jednog centra da kontroliše mnoštvo kultura, religija, jezika i želju za seobama, a ne zbog preteranog hedonizma.

Kako to Milivojević u „Emocijama“ razgraničava, zadovoljstvo osećamo kad procenjujemo da smo ostvarili  želju. Radost kada je izvesno da će se neka želja ostvariti u budućnosti.  Sreću kada smo zadovoljili neku našu želju kojoj smo pripisali veliku vrednost. I to su emocije koje su odgovor na našu ravnotežu unutrašnjih želja i spoljašnje stvarnosti, ali nisu trajne. Neminovno se ravnoteža remeti i mi opet imamo nove želje i potencijalno dobru adaptaciju koja će nas dovesti do novog osećaja zadovoljstva, radosti, sreće. Znači, prvo mi nešto želimo i aktivno se ponašamo, a ne pasivno, dobro kombinujući trenutna ostvarenja i usmerenost na zadovoljstva u budućnosti. Ako se tako povezujemo sa svetom i životom, osećaćemo zadovoljstvo, sreću, radost, jer ćemo znati da smo na pravom putu ostvarenja „dobrog života“. Mi smo ti koji živimo, pravimo izbore, biramo želje, način realizacije i sreća je samo sredstvo, a ne cilj. Mi smo kovači svoje sreće, kako kaže poslovica. Pa, onda je i ključ sreće u našim rukama! I hedonizam je životni stil koji kaže da smo u zoni kvalitetnog života. Zašto onda verujemo da je hedonizam rezervisan samo za decu i budale? Patite li i vi od adhedonije?

FreeDigitalPhotos.net

Reč adhedonija , izvedena iz grčkog jezika, u značenju „bez zadovoljstva“ nije popularna, jer je prevladala reč depresija. Adhedonija je možda bolja kada želimo da naglasimo da je u osnovi pogrešan životni skript. Rad, vežbanje i uspeh imaju svoje mesto u našem životu, ali samo ako su filovani sa trenucima zadovoljstva, sreće i radosti, koje imamo u dokolici, i to na dnevnom nivou.

Pa otkuda onda strah od zadovoljstva? Ko to neće da uživa? Iako je paradoksalno, danas je jeretički priznati želju za zadovoljstvom, jer smo radost i uživanje vezali za „niske ljudske porive“. I kad razmišljamo o hedonizmu, imamo asocijaciju na zabranjene supstance, strast, nešto subverzivno, nešto što će nas uništiti. A da li ćemo bolje živeti ako izbegnemo sve što nam pruža zadovoljstvo? Ne, nikako. Život nam ne pruža garancije, sem jedne da ako ga proživimo bez ugađanja sebi na razuman način, biće to tužan i protraćen život. Ako budemo brinuli o sebi, to ne znači da ćemo biti sebični, jer briga o sebi i briga za druge se ne isključuju. Preterivanje na bilo koju stranu i u potpunom uzdržavanju od zadovoljstava i u nekontrolisanom prepuštanju zadovoljstvima, svakako nije preporučljivo. Ali između te dve krajnosti : večere kod Amiša i kod Kaligule, postoji veliki manevarski prostor. I dok živimo nije kasno da podesimo naš životni skript, tako da to bude „dobar život“ po našoj meri.

„Sledite svoju radost i ne bojte se!“ savetovao je Kembel, a u knjizi „Priručnik za hedoniste“ Majkl Hoker to ovako formuliše „Sledite svoj raj“ i podseća nas da zadovoljstva treba potražiti u malim stvarima:

1. Plutanje po moru

2. Prljavi ples

3. Popodnevni kokteli

4. Čitanje u mreži

5. Padanje u san.

6. Kada za dvoje uz sveće.

7. Masaža stopala.

8. Sedenje u tišini.

9. Ljubljenje na kiši

10. Nekontrolisani smeh….

Lista nema kraja, ostaje samo da je nastavite i da to radite ne samo za vreme odmora, nego ako ne svaki, ono bar svaki drugi dan, jer samo jednom se živi.

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog

 

2 comments

  1. Super text!Slažem se maximalno,kakav je to život kada nema zadovoljstva?! Jeste da danas život i sat kao da brže idu ali ko ne napravi sebi vremena za uživanje,taj neka ni ne kuka…

  2. Tačno je da su mnogi ljudi sami sebi najveća prepreka ka uživanju, ali mislim da ne treba ići u suportnu krajnost.
    Još kada bi „1. plutanje po moru“ u Srbiji bila „mala stvar“. Osim ako se ne računa more problema?
    Nekako mi cela ta lista deluje stereotipno, tj. podseća na holivudske filmove. Jadan onaj kome trebaju „stručnjaci“ da im objasne šta treba da žele.
    Preporučujem ovaj članak:
    https://sites.google.com/site/sreckolazic/religija/zelje

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*