FreeDigitalPhotos.net

Sladoled, od biblijskih vremena do danas

Većina ljudi veruje da je sladoled izum modernog doba i da narodi koji su živeli davno pre nas nisu imali tu privilegiju da se rashlađuju ovom ledenom poslasticom. Leto je vreme koje ne možemo da zamislimo bez sladoleda dok ga zimi konzumiramo veoma malo, na ovim prostorima se još uvek veruje da je sladoled rezervisan za leto i odgovoran za upale grla i promuklost dok ga u nekim drugim zemljama konzumiraju preko cele godine.

Istorija sladoleda, odnosno hladnih poslastica koje su preteče sladoleda kakav nam je danas poznat, je veoma duga, u Bibliji se pominje da je Avram nudio Isaku kozje mleko pomešano sa snegom. Kralj Solomon je bio ljubitelj hladnih piča pomešanih sa voćem a AleksandarVeliki je tokom svojih pohoda jeo med pomešan sa snegom, ovo ga je osvežavalo i krepilo za nove pohode.

I egipatski faraoni su na svojim slavljima služili nešto što se može smatrati pretečom sladoleda – voće pomešano sa ledom.

Neron je, još 62. godine pre nove ere svojim gostima nudo napitak od meda, seckanog voća i leda.

Neki naučnici tvrde da sladoled vodi poreklo iz oko 3.000 godine pre Hrista, da je bio poznat narodima na istoku i da se kasnije preko Grčke i Turske proširio u druge zemlje.

Pretečom današnjeg sladoleda smatra se sorbet (sorbet), desert pravljen od zaslađene vode kojoj je dodato pasirano voće, poreklo void od arapskog scherbet što znači stlatki sneg ili sharber – pijuckanje jer je moglo i da jede i pije.

Krstaši su vraćajući se iz svoih pohoda u Evropu doneli recept za sorbe napravljen od limuna, duda i jasmina, a Marko Polo je krajem 13. Veka, nakov svojih putovanja u Kinu u Italiju doneo recept za veštačko zamrzavanje uz pomoć mešavine vode i šalitre.

Tokom srednjeg veka na istoku je otkriven nov način za zamrzavanje poslastice koja je preteča sladoleda – voćne sokove su stavljali u burad potopljenu u izmrvljeni led. I dok su oni pronalazili nove načine kako da se rashlade, u Evropi je u mračnom srednjem veku sorbe proteran sa trpeza jer je kao i mnoge druge stvari optužen da simbolizuje greh.

U doba renesanse, sorbe se vraća na trpeze, služe ga kao desert nakon što su ga zamrzavali u metalnim kalupima raznih oblika koji su stajali u ledu tako da je na trpeze stizao u oblicima koji su zaustavljali dah.

U prvim godinama 17. veka, sorbe je  već bio poznat u svim većim gradovima Evrope a zapisi govore da je prva kafe poslastičarnica otvorena oko 1660. godine negde u području francuskih Alpa ali se smatra da je moderan sladoled zvanično rođen u Firenci u 16. Veku kada su prvi put za pravljenje ove poslastice upotrebljeni mleko, pavlaka i jaja.

Prva poslastičarnica na teritoriji Amerike otvorena je 1770 godine, čivtav vek kasnije, otvorio ju je jedan Italijan.

Sve do 1906. godine, sorbe koji je postajao sve čvršći i dobijao teksturu I izgled današnjeg sladoleda, ali je svako čuvao svoj tajni recept, služen je u čašama i činijama a onda su se nekako u isto vreme u Parizu i Milanu pojavili sladoledi zamrznuti između nečega što bi podsećalo na današnje napolitanke a preteča je korneta. U to vreme pojavljuju se i prvi automati za sladoled.

Danas sve ređe možete naći poslastičarnicu u kojoj se sladoled pravi na stare načine i po starim recepturama, industrija sladoleda je veoma razvijena.

Asocijacija na najukusniji sladoled nam je svima i dalje Italija, kažu da Italijani proizvode više od 5.000 različitih vrsta ove poslastice.

FreeDigitalPhotos.net

Kao što vidite, od najdavnijih vremena, ljudi su imali potrebu da se rashlade ali i zaslade, pronalazili su razne načine kako ovu poslasticu da održe u čvrstom stanju, sladoled, kao i mnoge druge stvari nije ni izum modernog doba, niti mu je poreklo evropsko.

Izvor: Internet

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *